Nedavno smo pisali o roditeljskim greškama, navikama, zamkama, koje su nekako karakteristične za roditelje sa ovog našeg podneblja. Sakupili smo ih ukupno osam, pa posle toga dobili još desetine poruka od čitalaca sa lošim navikama srpskih roditelja koje smo zaboravili da pomenemo.
Izdvojili smo još osam, pronađite se…
Pedagoška lekcija 1.
Ako dete slučajno padne, ti ga udri da sledeći put pazi
Ovome sam lično prisustvovala i iako sam mislila da to više niko ne radi – pogrešila sam. Porodica, naizgled normalna, sa dvoje dece, jedno od 6 ili 7, a drugo od možda dve godine. Silaze niz stepenice, na izlazu iz hotela. Stariji dečak se nešto zagleda, oklizna i padne. Tata ga brzo podiže, ja očekujem pitanje: „Jesi li dobro? Nisi se povredio?”, a umesto toga mali dobija nekoliko ozbiljnih ćuški po glavi od oca i grdnju od majke. Ja verujem da oni misle da će ga tako naučiti da „sledeći put pazi gde ide”, ali, ljudi, pa to je dete! Došao je na odmor, sve mu je novo i zanimljivo, sve bi da vidi, pa šta je čudno što nije baš pazio kuda ide? Odrasli, kanda, ne padaju sa stepenica?
Pedagoška lekcija 2.
Ako ne prestaneš da plačeš…
E ovo je stvarno pravo čudo. Zamisli, dete koje plače! To zakonom treba zabraniti… Posebno ako roditeljima nije jasno zašto dete plače i ako misle da je razlog glup. Onda, ili ćuška da bi bar znalo zašto plače, ili pretnja u stilu „…doći će jedna baba i odneće te u torbi!” ili „… je l vidiš onu kucu? E, ako se ne smiriš, uješće te!”
Pedagoška lekcija 3.
Ako ne pojedeš sve iz tanjira, nema (pa sad dopiši nešto što dete voli)
U ovu zamku sam i sama upadala, evo priznajem. Iako znam koliko je glupo ucenjivati dete da bi jelo, ponekad se osetim bespomoćno. Mislim da je za našu naciju posebno važno da dete dobro jede, da ne bude mršavo, jer, debljina je znak zdravlja! Naravno da ovo nije tačno, a kad bismo se oslobodili tog pritiska da dete mora da počisti sve iz tanjira i kada bismo zaista ukinuli nezdravu hranu, sigurna sam da bi deca bolje jela nego pod pretnjama…
Pedagoška lekcija 4.
Hleb, hleb, hleb, jedi hleb!
Stvarno, ali stvarno ne znam, evo, neka mi neko, molim vas, objasni – ZAŠTO? Zašto dete mora da jede hleb? Deca više vole da svoj obrok pojedu bez ove nezdrave namirnice koja donosi samo nezdrav osećaj sitosti. Pa pustite ih, pobogu! Sutra kad budu imali višak kilograma zbog istog tog hleba i navike da ga jedu i uz supu, pitaćete se gde ste pogrešili…
Pedagoška lekcija 5.
Poređenje s drugom decom (drugarima, braćom, sestrama)
Kad nešto ne uradite dobro, kad vam ne ide, kad grešite, potrebna vam je podrška i da vas neko pogura. Ne treba vam neko ko će vam prstom pokazivati ko je sve bolji od vas. Ko se lepše ponaša, bolje uči, više sluša mamu i tatu. Tako se ne postaje bolji, tako se postaje uveren da su svi bolji od vas i da nema svrhe da se trudite…
Pedagoška lekcija 6.
Nećeš više nikad…
Ja mislim da ne postoji više nijedno dete koje veruje u ovu pretnju. Ako to ne uradiš, više nikad nećeš ići u park! Ako sve ne pojedeš, više nikad te neću voditi u igraonicu! Mislim da se deca, kad ovo čuju, u sebi kidaju od smeha…
Pedagoška lekcija 7.
Hajde, idemo. Kreni odmah. Je l’ nećeš? E dobro, ja onda idem, a ti ostani tu!
Najveći strah deteta je da će biti ostavljeno. A najčešće oružje mnogih roditelja je zloupotreba tog straha. To nije samo ružno poigravanje dečjim strahovima, već i zastareo način da roditelj brzo, bez mnogo pedagogije, dobije željeni rezultat…
Pedagoška lekcija 8.
Za koga ja sve ovo radim?
Nabijanje osećaja odgovornosti i krivice detetu zato što vi morate nešto za njega da radite će vam doneti – šta tačno? Osim ogorčenosti i toga da dete stekne osećaj da bi vama sigurno bolje bilo da se ono nije ni rodilo… Verujte, nijedno se dete neće zamisliti i reći sebi: „vidiš kako se mama i tata muče, ‘ajde da i ja uradim nešto”…
Sigurno smo opet nešto zaboravili, ipak smo mi sa podneblja koje obiluje specifičnim metodama za vaspitanje dece.
Slobodno nas podsetite!
A. C.