Kod nas se gotovo sve, pre ili kasnije, svede na farsu. Rekla bih „iz nekog razloga” ali nema potrebe za tom neodređenošću. Jasno je kô dan zašto je tako. Takvi smo i mi sami. Nedovoljno kulturni, nepotpuno obrazovani, slabo informisani, nezreli… a sujetni do Boga! A ko smo to „mi”? Odgonetnite sami…
Zašto spomenuh farsu? Zato što se svake godine, negde otprilike sredinom ili krajem juna, ova forma nađe na repertoarima srpskih škola. Igra se na letnjim scenama odeljenjskih veća, kada dođe vreme za zaključivanje ocena. A glavni glumci? Hm… pa, ima ih raznih.
«Farsa je laka pozorišna komedija ili književno delo u kojem se koriste preterane, apsurdne i komične situacije. U širem smislu, ovaj pojam označava svaki događaj, ponašanje ili situaciju koji su toliko neozbiljni, preterani ili lažni da deluju kao prava lakrdija.»
Pravilnik o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju
sa kojim mnoge moje kolege, iako rade po dvadeset i više godina u školi, nisu upoznate, jasno određuje svrhu i principe ocenjivanja, vrste i kriterijume ocenjivanja, načine i postupke ocenjivanja, pa i to kako se daje zaključna ocena iz predmeta, što je i tema ovoga članka.
Član 17 je taj koji valja pažljivo proučiti, a u njemu se, između ostalog, kaže:
„Zaključnu ocenu UTVRĐUJE odeljenjsko veće na PREDLOG predmetnog nastavnika.” Znači, odeljenjsko veće je tu da utvrdi, konstatuje, da bude upoznato… ne i da je određuje i da fantazira. Predmetni nastavnik je taj koji se za sve pita. Tako bi barem trebalo da bude…
Komentari na ovaj članak Zelene učionice podstakli su me da napišem par reči o ovome, kako bi bilo jasnije i zaposlenima u prosvetnom sistemu, ali i roditeljima.
Da, nastavnik je taj koji tokom cele godine radi sa decom…
Mi smo s njima u učionici. Ne direktor, ne sekretar škole, ne tetkica, ne psiholog ili pedagog. Nastvnik je taj koji prati njihovo postignuće, napredak, zalaganje, želju za poboljšanjem ili odsustvo svake želje za radom. Nastavnik tokom čitave školske godine vodi pedagošku dokumentaciju u kojoj beleži sve o tome kako i da li đak napreduje, kada je uradio domaći, a kad nije, kada je nešto pročitao, a kada nije… I zbog svega toga, kada dođe trenutak da se predloži zaključna ocena, ako govorimo o savesnom i kvalitetnom predmetnom nastavniku, koji je tokom školske godine DAO SVE OD SEBE da decu motiviše, nagradi, pomogne im da prevaziđu eventualne krize i poteškoće, prvo je NELJUDSKI, zatim NEPROFESIONALNO, a na kraju i PROTIVZAKONITO da bilo ko sugeriše kako bi ta ocena trebalo da bude drugačija.
Na društvenim mrežama se povela polemika u vezi sa tim može li odeljenjsko veće da menja predlog ocene. Može, naravno, ALI SAMO POD VRLO PRECIZNO PROPISANIM USLOVIMA, koji nipošto nisu:
– Dajte mu peticu jer je dobro dete…
– Treba mu za prosek…
– Bila je majka da moli…
– Neće biti vukovac…
– Ima jednu peticu u rubrici, pa može…
Ne može! Ovih argumenata u Pravilniku nema i bilo ko ko bi iz ovakvih razloga pokušao da promeni predlog ocene predmetnog nastavnika, zapravo krši zakon. Da, baš tako.
Šta bi mogli da budu razlozi predlaganja više ocene od one koju je dao predmetni nastavnik? Evo, na primer ovo:
– Učenik je tokom drugog polugodišta pokazao značajan napredak (što se vidi i iz provera znanja ili pedagoške evidencije – dakle, morate imati dokaz za ono što tvrdite),
– Angažovanje učenika na nastavi, radovi ili projekti na kojima je radio/sarađivao ukazuju na to da su ostvareni ishodi za tu višu ocenu,
– Predmetni nastavnik nije uzeo u obzir ili nije dovoljno vrednovao sve podatke iz evidencije o učeničkom postignuću, te odeljenjsko veće smatra da to treba ispraviti.
Teško da bi neko namerno oštetio đaka koji vredno uči i napreduje. Ipak, dodaću i ovo iz Pravilnika o ocenjivanju:
Odeljenjsko veće može da promeni predlog zaključne ocene predmetnog nastavnika isključivo uz obrazloženje prema kriterijumima utvrđenim ovim pravilnikom.
Dakle, drage moje kolege, roditelji i ostali, ako odeljenjsko veće i menja ocenu, mora dobro da argumentuje i obrazloži taj postupak. Mora da se kaže, jasno i glasno (a potom i zapiše u zapisničku svesku i šire se obrazloži – kako navodi Pravilnik), zbog čega se odstupa od nastavnikovog stručnog predloga. U suprotnom, postavlja se pitanje na osnovu čega je odeljenjsko veće zaključilo da učenik zaslužuje drugačiju ocenu od one koju je predložio nastavnik koji rad i postignuće učenika prati tokom cele godine.
Na kraju, ako članovi veća ne znaju to da objasne i obrazlože predmetnom nastavniku čiju ocenu menjaju, možda treba pitati i prosvetnu inspekciju za mišljenje…
Autor: Jelena Bratić