Надигла се страшна прашина око тога да ли су ђаци били у посети Цеци, или не. Нисам читала ниједан текст. Видим наслове и згражавања.
Уместо да иду у музеј, ишли код Цеце!
И, наравно, не бих ја била ја (а ни Брена), кад не бих имала шта да кажем на све то.
Овако: Како уопште нико не пита, ко је Цеца? Како ми, таки фини и хох, знамо ко је Цеца, ко је Брена, ко је Станија, или Мими Оро?
Како сви знамо ко су те особе?
Не можеш их избећи, наравно! Вире из свих медија, гледају нас са свих друштвених мрежа… Ако немате нет, не гледате ТВ, не читате новине, ипак морате налетети на њих, купујући папирне марамице на киоску, јер вас гледају са пулта, са све насловима „Скандалозно, Дара у истој хаљини два пута!“ и слично. И не могу да не знам да су Дара и Јелена у свађи, чак и ако не знам ко су те две. И не могу да не чујем за Фарму и Парове, иако никад ни делић нисам погледала.
Али, и згражавајући се над ријалитима, над Пинковима и Грандовима, звездама и звездицама, правимо им рекламу.
А иначе, ми смо народ који не избија из музеја и позоришта, па нам Цеца није ниво, шта? Питала сам, наравно, луду комшиницу Ванду шта она мисли о свему. Та жена увек све зна!
И лепо ми каже: „Ма, хајде, драга, ти као да си с Марса пала! Какав музеј? Ишла сам у музеј кад сам била ђак, вукли ме тамо наставници, такви као ти, што мисле да је то култура! А колико је твојих колега било у нашем музеју? Него, кад поведу ђаке на екскурзију, ајте децо да се културно уздижете! Да гледају музеје по градовима у којима до сад нису били. Мош мислити! Колико вас је било да видите Сандићеву кућу? Колико вас је водило децу у наш историјски архив? У којим новинама пише нешто о неком музеју? Где да виде деца шта би желели да погледају у било ком граду? На Пинку? Код Андрије и Анђелке? Пуштате им Цецине песме на одморима, а онда се питате зашто деца слушају Цецу! Кад сте покушали да штрајкујете против утицаја медија на децу? Кад сте надигли џеву око тога шта где може да се слуша, чита, или види? Колико си ме пута питала шта мислим о некој позоришној представи? Него ме питаш, гледам ли Парове! И ти ми причаш о културном ваздизању! Како да знају деца ко је Тодор Манојловић, кад га не помињете нигде? За Пикаса замо да је ауто, а Донатело је корњача! Е, па, да ти каже нешто твоја Ванда: Кад будете направили ситуацију да неко пожели у музеј пре него код Цеце, онда ми се јави! Сад журим, почиње ми реприза Задруге!“
И сад, шта ја да радим? Да се вадим да не знам о чему је причала? Да причам како сам ја слушала Бетовена, све док нисам сазнала да је пас, ено га репризирају данима на некој ТВ… Да сам давно знала да је Моцарт правио куглице од чоколаде?
Кад би у медијима било мање „скандалозних“ ствари, а више музеја, чекала би Цеца!
Овако, знаменитости земље су нам Цецина кућа и Станијино голо тело, па ко где оде…