Основне школе у руралним деловима Србије често немају довољно одговарајућих наставника. У Основној школи „Јован Шербановић“ у Крепољину код Жагубице тај проблем тренутно превазилазе ангажовањем недовољно стручног кадра на одређено време, јер нико са листе технолошких вишкова није прихватио неко од слободних радних места.
У издвојеном одељењу крепољинске Основне школе „Јован Шербановић“ у Брезници код Жагубице, наставу похађају само две ученице трећег и четвртог разреда. Последњих година, овде је радило више учитеља него што је било ђака.Учитељица је на породиљском одсуству, њен наследник је отишао да предаје веронауку, а садашњи учитељ би остао, али је завршио факултет за менаџмент.“То није представљало никакав проблем. За свако предавање постоји припрема, тако да наставник мора да буде спреман за сваки час“, истиче учитељ Игор Шабановић.
„Покушавали смо, али то није могло да се изведе. Наравно, привремено смо морали да обезбедимо наставу у Брезници, где предаје неко ко није стручан, али само до расписивања конкурса“, указује директор школе Горан Милинковић.
Недостатак стручног кадра редован је проблем у удаљеним местима, јер мало ко хоће свакодневно да пролази кроз шуме и прескаче потоке да би подучавао. Тако у школи у Крепољину математику предаје апсолвент Математичког факултета, информатику и техничко образовање дипломирани економиста, ликовно наставник географије, а део наставе српског језика апсолвент биологије. И све је по закону, каже просветни инспектор.
„Уколико школа не може да нађе неко стручно лице, може по члану 132. став 1 и 2 да ангажује лице које не испуњава услове до 60 дана или до преузимања са листе технолошких вишкова“, напомиње школски инспектор Слободан Мирковић.
Учитељи, наставници математике и српског језика недостају школама целог Браничевског округа. У крепољинској школи, претходних десет година недостатак стручних кадрова надокнађиван је прековременим радом, али инспектор сматра да ни то није добро решење.
„Мислим да је много квалитетнија настава ако раде два лица, него ако једно држи 150 одсто норме или 180 одсто“, истиче Мирковић.
За децу је сваки учитељ и наставник добар. Проблем се јавља када дођу до факултета и схвате да нису имали једнаке могућности као њихови вршњаци из градова.
„Покушавали смо, али то није могло да се изведе. Наравно, привремено смо морали да обезбедимо наставу у Брезници, где предаје неко ко није стручан, али само до расписивања конкурса“, указује директор школе Горан Милинковић.
Недостатак стручног кадра редован је проблем у удаљеним местима, јер мало ко хоће свакодневно да пролази кроз шуме и прескаче потоке да би подучавао. Тако у школи у Крепољину математику предаје апсолвент Математичког факултета, информатику и техничко образовање дипломирани економиста, ликовно наставник географије, а део наставе српског језика апсолвент биологије. И све је по закону, каже просветни инспектор.
„Уколико школа не може да нађе неко стручно лице, може по члану 132. став 1 и 2 да ангажује лице које не испуњава услове до 60 дана или до преузимања са листе технолошких вишкова“, напомиње школски инспектор Слободан Мирковић.
Учитељи, наставници математике и српског језика недостају школама целог Браничевског округа. У крепољинској школи, претходних десет година недостатак стручних кадрова надокнађиван је прековременим радом, али инспектор сматра да ни то није добро решење.
„Мислим да је много квалитетнија настава ако раде два лица, него ако једно држи 150 одсто норме или 180 одсто“, истиче Мирковић.
За децу је сваки учитељ и наставник добар. Проблем се јавља када дођу до факултета и схвате да нису имали једнаке могућности као њихови вршњаци из градова.
Извор: РТС
U jednoj školi u jugoistočnoj Srbiji nastavnica ruskog jezika predaje građansko vaspitanje, nastavnica biologije engleski jezik, nastavnik informatike fiziku. I ne, nije problem u nedostatku stručnog kadra, već u nepotizmu.
Занима ме где су објављени ти конкурси за радна места учитеља на која се ја нисам јавила и ево већ десет година нисам у сталном радном односу и само мењам колеге кад су на боловању.
Draga koleginice, ovo je zemlja beznađa, radićete još sledećih 30 godina na određeno, i bićete manji od makovog zrna, ništa se ne sekirajte.