Љубица Његомир Живић једна је од оних храбрих жена коју нису могли да увере да треба да чува оно што се данас сматра благом, а то је „сигуран посао“. Многи верују да је посао који доноси просечну плату сваког месеца, за једну жену и мајку, све што је потребно да би се она осећала испуњено и остварено. Али то није увек тако.
Кад жена има предузетнички дух, кад је свесна својих снага и могућности, кад зна да може да остварује своје снове, она то чини без обзира на окружење.
Верујући у своју идеју Љубица је покренула породични бизнис израде слаткиша и торти, не плашећи се шта је чека у предузетничким водама. Веровала је да ће квалитет онога што ради да је издвоји од осталих, сличних брендова и то се убрзо показало као тачно. Његомир торте постале су за кратко време синоним за квалитет. То нису торте које можете поручити на сваком кораку, већ оне чији вас укус остави без текста подједнако колико и њихов изглед.
Љубице, како је настао бренд Његомир торте?
Кад се родила Соња, имала сам огромну жељу да радим посао који ме неће од јутра до мрака везати за канцеларију. Желела сам да имам слободу да бирам где ћу бити током дана а да у исто време то буде изазован посао на ком могу да будем креативна и да имам што више контакта са људима.
Сама идеја да то буде радионица слаткиша је једноставно дошла и моја одлука да се упустим у авантуру је била дословно преко ноћи. У радионицу где су сада Његомир торте сам ушла једно вече другим поводом а ујутро сам била сигурна да је то оно што желим. После пар дана сам имала отворену фирму и препустила се авантури.
Радили сте на сасвим солидним позицијама у великим компанијама у Србији, бавили се маркетингом за познате брендове, а заправо сте желели да имате свој мали бизнис. Колико је било тешко донети ту одлуку да напустите посао и кренете у нешто своје?
Верујем да људи који имају потребу за променом саму одлуку доносе много пре него што она постане стварност. То постаје неиздржива потреба и онда када се осети прилика треба је храбро искористити, чак бих рекла и без превише калкулисања. Бар се тако мени десило.
Само искуство из тих компанија на таквим позицијама ми је помогло да у своју одлуку будем још сигурнија.
Да ли је за жену то и даље теже него за мушкарца и колико је битна подршка породице?
Само развијање посла мислим да је подједнако изазовно и за жену и за мушкарца. Оно што чини разлику је балансирање између породичних и пословних обавеза. Колико год уживала у свом послу, грађење фирме је стресно и то нарочито у последњих годину дана услед COVID ситуације. И ту је битна подршка породице. Битно је разумевање да мами некада не иде све како би желела.
Мислим да је за жену посебно важно да пронађе лек за страх и несигурност за самостални посао јер је то једна велика препрека успеху. Ако то не превазиђемо сви наши таленти нам неће помоћи јер ће нас страх стално блокирати. Дешавају се ситуације које у старту делују застрашујуће, али је неопходно одмакнути се корак и сагледати ширу слику, одредити пут и кренути без обзира на све.
Ви сте, пре свега, мама седмогодишње девојчице. Како улазак детета у живот утиче на бизнис? Да ли вас је она покренула да радите више и боље или је „украла“ део вас?
Циљ сваког родитеља је да буде добар пример својој деци и да учини што више добрих ствари за њих и себе. Долазак Соње ми је додатно оплеменио живот и учинио ме другачијом, рекла бих бољом. У данашње време је важно научити децу основним животним вредностима као и томе да се вредан рад исплати. Мислим да из тог разлога морамо бити најбољи примери својој деци.
И Соња, уз мене, учи полако о приватном послу. Видела је мене да користим дигитрон па је од тате тражила да и њој купи. Често је чујем како се игра продаје торти са другарицама и то ми је драго. У самој радионици она највише ужива са декоратерима. Одреди део радног стола за себе и прави фигурице. Изјавила је да ће она бити мој декоратер и да о томе не морам да бринем. Такве ситуације ми испуне душу и дају снаге да даље развијам посао. Волела бих да део свог времена и она проведе као део овог тима да развије пословне осећаје. Мислим да поред школе и учења страних језика, пословне вештине могу да јој буду од велике користи у животу.
Које су предности, а шта су недостаци тога што сте мама предузетница?
Највећа предност је што могу лакше да организујем своје време. Мени је сваки дан радни дан и у складу с тим иде организација породичног живота.
Овај посао је изазован за животни баланс јер је највећи део посла викендом. Такође доста комуникације са клијентима је у току вечерњих сати па се не можете посветити породици у потпуности. Регуларно време и школа се завршавају поподне а мени, понекад, управо тада почиње највећи део активности.
Шта разликује ваш бизнис од осталих који се баве израдом слаткиша?
Од старта имамо правило да торте правимо од оних састојака које и наше дете може да једе. То говори о посвећености квалитету производа. Поред квалитета самих састојака, изузетно се трудимо да наши производи буду естетски декорисани на највишем нивоу. Целокупан производ и услуга морају купцима дати вредност више него што очекују.
И та комбинација – квалитет састојака које користимо и изузетан труд да торта изгледа чак и лепше него што је клијент замислио, разлог су што данас имамо толико верних љубитеља Његомир торти.