Кад се српски и математика запоставе СВИ губе: Зашто су ови предмети кључ сваког образовања?

Foto: Canva

У свим развијеним образовним системима света, настава матерњег језика и математике заузима централно место. Ова два предмета чине основу функционалне писмености, општег образовања и мисаоног развоја сваког ученика. Улагање у њихов квалитет и заступљеност јасно се одражава на успех ученика на међународним тестирањима знања.

У Србији се у основним школама српски језик изучава пет часова недељно у нижим разредима, опет пет у петом разреду, а четири часа од шестог до осмог разреда, док је математика заступљена са пет часова у нижим и четири часа у вишим разредима. У државама са развијеним образовним системима, број часова ових предмета значајно је већи. У Француској, на пример, матерњи језик се у појединим разредима изучава и до дванаест часова недељно, у Шведској девет. У Финској, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Холандији, Данској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, матерњи језик и математика заједно чине између 12 и 15, некад и више, часова недељно у основном образовању, заправо ономе што обухвата нашу основну школу с обзиром на то да је начин школовања од земље до земље различит. 

Таква расподела јасно говори о приоритетима. Матерњи језик и књижевност и математика су темељ целокупног образовног процеса јер развијају способности које су неопходне у свим областима знања – читање са разумевањем, изражавање мисли, анализу, синтезу и логичко закључивање. У образовању које је усмерено ка овим вештинама, ученици лакше савладавају и друге садржаје, постижу боље резултате и сигурније се снaлaзe у комплексним захтевима савременог друштва.

Резултати међународних тестирања, као што су PISA и TIMSS, доследно показују да земље које посвећују више пажње матерњем језику и математици бележе и виши ниво функционалне писмености међу ученицима. У тим земљама, постигнути резултати проистичу из јасно постављених приоритета и промишљене расподеле наставног времена.

Савремене образовне реформе широм света управо иду у правцу јачања оних сегмената наставе који обликују мисаону и изражајну зрелост. Србија још увек има ресурсе и стручне капацитете да прати тај правац. Јасним јачањем позиције матерњег језика и математике у наставном плану могуће је оснажити целокупан образовни систем, без повећања оптерећења ученика – прерасподелом постојећих садржаја и усмеравањем ка ономе што је у свакој образовној стратегији кључно.

Jer, матерњи језик и математика можда јесу само два предмета у распореду. Али, они су и ослонци сваког даљег учења, разумевања и стварања. Образовање које се темељи на њима увек остаје стабилно, без обзира на промене које време доноси.

Аутор је проф. српског језика и књижевности из Бора