У свим развијеним образовним системима света, настава матерњег језика и математике заузима централно место. Ова два предмета чине основу функционалне писмености, општег образовања и мисаоног развоја сваког ученика. Улагање у њихов квалитет и заступљеност јасно се одражава на успех ученика на међународним тестирањима знања.
У Србији се у основним школама српски језик изучава пет часова недељно у нижим разредима, опет пет у петом разреду, а четири часа од шестог до осмог разреда, док је математика заступљена са пет часова у нижим и четири часа у вишим разредима. У државама са развијеним образовним системима, број часова ових предмета значајно је већи. У Француској, на пример, матерњи језик се у појединим разредима изучава и до дванаест часова недељно, у Шведској девет. У Финској, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Холандији, Данској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, матерњи језик и математика заједно чине између 12 и 15, некад и више, часова недељно у основном образовању, заправо ономе што обухвата нашу основну школу с обзиром на то да је начин школовања од земље до земље различит.
Таква расподела јасно говори о приоритетима. Матерњи језик и књижевност и математика су темељ целокупног образовног процеса јер развијају способности које су неопходне у свим областима знања – читање са разумевањем, изражавање мисли, анализу, синтезу и логичко закључивање. У образовању које је усмерено ка овим вештинама, ученици лакше савладавају и друге садржаје, постижу боље резултате и сигурније се снaлaзe у комплексним захтевима савременог друштва.
Резултати међународних тестирања, као што су PISA и TIMSS, доследно показују да земље које посвећују више пажње матерњем језику и математици бележе и виши ниво функционалне писмености међу ученицима. У тим земљама, постигнути резултати проистичу из јасно постављених приоритета и промишљене расподеле наставног времена.
Савремене образовне реформе широм света управо иду у правцу јачања оних сегмената наставе који обликују мисаону и изражајну зрелост. Србија још увек има ресурсе и стручне капацитете да прати тај правац. Јасним јачањем позиције матерњег језика и математике у наставном плану могуће је оснажити целокупан образовни систем, без повећања оптерећења ученика – прерасподелом постојећих садржаја и усмеравањем ка ономе што је у свакој образовној стратегији кључно.
Jer, матерњи језик и математика можда јесу само два предмета у распореду. Али, они су и ослонци сваког даљег учења, разумевања и стварања. Образовање које се темељи на њима увек остаје стабилно, без обзира на промене које време доноси.
Аутор је проф. српског језика и књижевности из Бора
Оно што није речено је то да на факултетима нема уопште часова српског језика.
Sjajan tekst! Čestitke autoru! Poštovani Milane, slažem se sa Vama i drago mi je što ste ukazali na to. Dodala bih na treće mesto, posle maternjeg jezika i matematike, po važnosti, fizičko vaspitanje. Nažalost, časovi fizičkog su takođe zapostavljeni. Deca izmišljaju razloge da ne rade fizičko. Nekolicina učestvuje u vežbama, sportovima koji se igraju na času. Ostali stoje po ćoškovima ili sede u svlačionici ili učionici. Onda ne čudi što toliko dece ima problem s krivom kičmom, gojaznošću i dr.
Dragana, profesor engleskog jezika i majka troje dece
Ta znanja se brzo zaboravljaju jer se ne koriste u realnom životu 99% ljudi. Kad ste zadnji put koristili integrale, diferencijalni račun, trigonometriju…? Epsko traćenje mladosti i vrsta zlostavljanja. Obrazovni sistem je većinom mlaćenje prazne slame sa suvišnim i u praktičnom životu nepotrebnim znanjima.Nek uče ta znanja oni koji ih i koriste.
„… малограђани су, иначе, изгубили контролу над сопственом децом, али је зато имају над школом и наставницима. Савети родитеља давно су престали да буду саветодавна – и постали наредбодавна – тела у школском систему.“
https://www.politika.rs/scc/clanak/689125/nije-ovo-vise-zemlja-blagostanja