Дете је пошло у школу и суочено са изазовима првих школских задатака, чини се као да заостаје за другом децом. Ви нисте сигурни шта се дешава. Разлоге тражите у лењости, преоптерећености програма, недовољном пажњом коју учитељ посвећује детету…
Понекад поменути потенцијални разлози заиста могу бити узрок проблема, али се исто тако често деси да превидимо и неки озбиљнији проблем који се налази испод свих симптома школског неуспеха, лошег владања или незаинтересованости за учење.
У току 2011. и 2012. године Институт за експерименталну фонетику и патологију говора „Ђорђе Костић“ спровео је истраживање на територији града Београда о говорно-језичком, графо-моторном, визуо-перцептивновном статусу и о усвојености читања и писања деце од И до ИВ разреда. Код деце из школа које су у градском језгру утврђено је да 24% деце има поремећај артикулације, 5% поремећај говорно језичке развијености, 31% има несавладану технику читања а 24% тејнику писања. Са 34% деце потребно је организовати логопедски третман. Проблеми у учењу и други проблеми (психолошке, здравствене или друге природе) који индиректно изазивају проблеме у учењу нису реткост и због тога је важно на време препознати проблем и консултовати се са стручњацима.
Полазак у школу представља једну од највећих животних транзиција. Иако нам се можда тако не чини када као одрасли гледамо назад у детињство, полазак у први разред драстично мења дотадашњи живот детета. Школа суочава дете са различитим захтевима, од обављања школских задатака, пажње и дисциплине на часу до уклапања са вршњацима. Све се то, притом, дешава се онда када је дете у школи без родитеља или других одраслих. Због бујице нових искуства, понекад ствари на које се раније обраћало мало пажње почињу да представљају проблем.
Проблеми са учењем нису исто што и пад школског успеха. Некада могу бити у вези, некада не морају бити уопште. Наиме, проблеми са учењем одликују се умањеном способношћу или неспособношћу да особа савлада и употреби стечене вештине да би савладала школске задатке. Они обухватају низ различитих поремећаја попут дислексије, дисграфије, дискалкулије, невербалних сметњи у учењу. Са друге стране, лош школски успех може бити последица тежње детета да, на пример, због неког актуелног проблема привуче пажњу родитеља (развод, родјење брата или сестре, пресељење итд.) Оно што родитељи прво примете јесте школски неуспех. Било да је он последица проблема у учењу или нечег другог, уколико сумњате, препоручујемо да се обратите стручњаку.
Ево листе неких специфичних проблема са којима се дете може суочити а због којих се треба обратити логопеду и психологу:
• Дете има проблем са повезивањем слова и гласова
• Упорно не успева да савлада ниво читања предвиђен за њену узрасну груоу
• Дете успева да прочита текст али не постоји никакво разумевање прочитаног
• Дете не успева да појми квантитет, односно има проблема са разумевањем концепта броја
• Не успева да разазна која слова стоје за које гласове ( не може да растави и састави реч на гласовне и словне јединице)
• Има потешкоћа са праћењем упутстава, чак и оних која му се дају као помоћне инструкције да би савладао одређени задатак (она која наставник специфично даје ђаку да би му помогао да га реши)
• Примећује се да дете има проблем са памћењем. Не успева да задржи информацију у глави довољно дуго да би је обрадио, већ као да „ишчезне“. Заборавља где оставља ствари, заборавља на домаће задатке, заборавља да пренесе поруку учитеља родитељима и слично.
• Има проблема са координацијом покрета руку. Не успева да прецрта облике, прати и спаја линије, савлада писање
• У најопштијем смислу, има проблеме у комуникацији са вршњацима и одраслима. Не схвата смисао разговора, даје неадекватне и бесмислене одговоре, не разуме постављена питања…
• Има изразитих проблема са пажњом и понашањем. Стално је расејано, „не држи га место“, и када покушава да се концентрише, све му одвлачи пажњу. Упада у школске туче, не успева да дисциплиновано седи на часу, стално се свађа, одговара „безобразно“ или пак претерано осетљиво реагује, лако се расплаче, тражи сталну заштиту родитеља, учитеља и слично.
Наш је савет да увек при сумњи да постоји проблем дете доведете на процену.
Боље је подићи „лажну узбуну“ него дозволити да се дете мучи са тешкоћама на крају осећајући се мање способним или вредним. Удружени рад логопеда и психолога је оно што се препоручује код проблема у учењу. На тај начин најмање двоје људи континуирано прати развој детета у различитим сферама, планира програм рада и евалуира постигнуто.
За рад са дететом потребно је стрпљење, а то је оно што обучени стручњаци имају онда када са дететом раде на савладавању вештина неопходних за школу. Родитељима то често недостаје због преоптерећености послом, бригама око проблема са којим је дете суочено и у жељи да што пре дете савлада одређени задатак, они га пожурују, награђују или кажњавају неконзистентно и то даље не води ничему. Онда када са дететом дођете код стручњака и када програм рада отпочне, од логопеда и психолога добијате специфичне инструкције како да наставите да радите са дететом, а уколико имате било каквих недоумица, питања или сугестија, увек можете да се са стручним лицима консултујете. На предлог многих родитеља, креирали смо посебне програме како за припрему деце за полазак у школу тако и програме индивидуалног рада са дететом које похађа разреде основне и средње школе са посебним планом евалуације. Наша идеја је да за свако дете проценимо специфичне слабости, али и специфичне способности и пружимо му подршку и вођство.
Извор: logoped-drcabarkapa.com/blog