Dete je pošlo u školu i suočeno sa izazovima prvih školskih zadataka, čini se kao da zaostaje za drugom decom. Vi niste sigurni šta se dešava. Razloge tražite u lenjosti, preopterećenosti programa, nedovoljnom pažnjom koju učitelj posvećuje detetu…
Ponekad pomenuti potencijalni razlozi zaista mogu biti uzrok problema, ali se isto tako često desi da previdimo i neki ozbiljniji problem koji se nalazi ispod svih simptoma školskog neuspeha, lošeg vladanja ili nezainteresovanosti za učenje.
U toku 2011. i 2012. godine Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić“ sproveo je istraživanje na teritoriji grada Beograda o govorno-jezičkom, grafo-motornom, vizuo-perceptivnovnom statusu i o usvojenosti čitanja i pisanja dece od I do IV razreda. Kod dece iz škola koje su u gradskom jezgru utvrđeno je da 24% dece ima poremećaj artikulacije, 5% poremećaj govorno jezičke razvijenosti, 31% ima nesavladanu tehniku čitanja a 24% tejniku pisanja. Sa 34% dece potrebno je organizovati logopedski tretman. Problemi u učenju i drugi problemi (psihološke, zdravstvene ili druge prirode) koji indirektno izazivaju probleme u učenju nisu retkost i zbog toga je važno na vreme prepoznati problem i konsultovati se sa stručnjacima.
Polazak u školu predstavlja jednu od najvećih životnih tranzicija. Iako nam se možda tako ne čini kada kao odrasli gledamo nazad u detinjstvo, polazak u prvi razred drastično menja dotadašnji život deteta. Škola suočava dete sa različitim zahtevima, od obavljanja školskih zadataka, pažnje i discipline na času do uklapanja sa vršnjacima. Sve se to, pritom, dešava se onda kada je dete u školi bez roditelja ili drugih odraslih. Zbog bujice novih iskustva, ponekad stvari na koje se ranije obraćalo malo pažnje počinju da predstavljaju problem.
Problemi sa učenjem nisu isto što i pad školskog uspeha. Nekada mogu biti u vezi, nekada ne moraju biti uopšte. Naime, problemi sa učenjem odlikuju se umanjenom sposobnošću ili nesposobnošću da osoba savlada i upotrebi stečene veštine da bi savladala školske zadatke. Oni obuhvataju niz različitih poremećaja poput disleksije, disgrafije, diskalkulije, neverbalnih smetnji u učenju. Sa druge strane, loš školski uspeh može biti posledica težnje deteta da, na primer, zbog nekog aktuelnog problema privuče pažnju roditelja (razvod, rodjenje brata ili sestre, preseljenje itd.) Ono što roditelji prvo primete jeste školski neuspeh. Bilo da je on posledica problema u učenju ili nečeg drugog, ukoliko sumnjate, preporučujemo da se obratite stručnjaku.
Evo liste nekih specifičnih problema sa kojima se dete može suočiti a zbog kojih se treba obratiti logopedu i psihologu:
• Dete ima problem sa povezivanjem slova i glasova
• Uporno ne uspeva da savlada nivo čitanja predviđen za njenu uzrasnu gruou
• Dete uspeva da pročita tekst ali ne postoji nikakvo razumevanje pročitanog
• Dete ne uspeva da pojmi kvantitet, odnosno ima problema sa razumevanjem koncepta broja
• Ne uspeva da razazna koja slova stoje za koje glasove ( ne može da rastavi i sastavi reč na glasovne i slovne jedinice)
• Ima poteškoća sa praćenjem uputstava, čak i onih koja mu se daju kao pomoćne instrukcije da bi savladao određeni zadatak (ona koja nastavnik specifično daje đaku da bi mu pomogao da ga reši)
• Primećuje se da dete ima problem sa pamćenjem. Ne uspeva da zadrži informaciju u glavi dovoljno dugo da bi je obradio, već kao da „iščezne“. Zaboravlja gde ostavlja stvari, zaboravlja na domaće zadatke, zaboravlja da prenese poruku učitelja roditeljima i slično.
• Ima problema sa koordinacijom pokreta ruku. Ne uspeva da precrta oblike, prati i spaja linije, savlada pisanje
• U najopštijem smislu, ima probleme u komunikaciji sa vršnjacima i odraslima. Ne shvata smisao razgovora, daje neadekvatne i besmislene odgovore, ne razume postavljena pitanja…
• Ima izrazitih problema sa pažnjom i ponašanjem. Stalno je rasejano, „ne drži ga mesto“, i kada pokušava da se koncentriše, sve mu odvlači pažnju. Upada u školske tuče, ne uspeva da disciplinovano sedi na času, stalno se svađa, odgovara „bezobrazno“ ili pak preterano osetljivo reaguje, lako se rasplače, traži stalnu zaštitu roditelja, učitelja i slično.
Naš je savet da uvek pri sumnji da postoji problem dete dovedete na procenu.
Bolje je podići „lažnu uzbunu“ nego dozvoliti da se dete muči sa teškoćama na kraju osećajući se manje sposobnim ili vrednim. Udruženi rad logopeda i psihologa je ono što se preporučuje kod problema u učenju. Na taj način najmanje dvoje ljudi kontinuirano prati razvoj deteta u različitim sferama, planira program rada i evaluira postignuto.
Za rad sa detetom potrebno je strpljenje, a to je ono što obučeni stručnjaci imaju onda kada sa detetom rade na savladavanju veština neophodnih za školu. Roditeljima to često nedostaje zbog preopterećenosti poslom, brigama oko problema sa kojim je dete suočeno i u želji da što pre dete savlada određeni zadatak, oni ga požuruju, nagrađuju ili kažnjavaju nekonzistentno i to dalje ne vodi ničemu. Onda kada sa detetom dođete kod stručnjaka i kada program rada otpočne, od logopeda i psihologa dobijate specifične instrukcije kako da nastavite da radite sa detetom, a ukoliko imate bilo kakvih nedoumica, pitanja ili sugestija, uvek možete da se sa stručnim licima konsultujete. Na predlog mnogih roditelja, kreirali smo posebne programe kako za pripremu dece za polazak u školu tako i programe individualnog rada sa detetom koje pohađa razrede osnovne i srednje škole sa posebnim planom evaluacije. Naša ideja je da za svako dete procenimo specifične slabosti, ali i specifične sposobnosti i pružimo mu podršku i vođstvo.
Izvor: logoped-drcabarkapa.com/blog