Kada beba dođe kući zaključajte vrata i ne puštajte nikoga!

oktobar 11, 2016

“Nikada pre nisam doživela takvu gotovo animalnu, iskonsku reakciju zbog koje sam samu sebe u tom trenutku podsetila na ranjenu medvedicu kojoj pokušavaju oteti njeno nejako mladunče”

 
IZA svakog iskustva postoji priča s kojom bi se mogli poistovetiti mnogi, a ovo je priča s kojom će se, verujemo, poistovetiti mnoge mame. Priča je to o dolasku kući sa svojim novorođenčetom i publikom koju majka želi jedno vreme zadržati iza zatvorenih vrata. No što kada publika ne želi ni čuti da nije dobrodošla? Ko je onda u pravu – mama koja ih ne želi ili oni koji silno žele postati dEo čarobnog trenutka jedne nove porodice.

Pročitajte i Taktike koje pomažu da beba spava celu noć

” Ja sam naučila na teži način, a sledeći put naša će vrata ostati zaključana barem nedelju dana. I nema šanse da ikoga pustimo blizu. Ma koliko god oni navaljivali.”, napisala je blogerica  Laura Grace Weldon, poznatija kao Geek Mom.
“Nisam od onih koja ljubomorno skriva svoju porodicu. Čak štoviše. Živimo u istoj kući s mojom svekrvom i deverom, puno toga radimo zajedno i doista smo jedna velika sretna porodica. Moja deca, deverova deca, baka – svi se jako dobro slažemo, ali jedno više nikada neću ponoviti. Nikada više neću pustiti nikoga ni blizu svoje bebe. Po meni, prvih nedelju dana rodbina nema šta da traži. Prvih nedelju dana moraju biti rezervirani samo za najužu porodicu, no to sam nažalost naučila prekasno.

Pročitajte i Da li znate šta su „dugine bebe”?

Tri dana nakon rođenja našeg najmlađeg deteta nazvala je suprugova još uvek prilično vitalna i tvrdoglava baka i rekla da ona stiže. I tačka. Tu nije bilo pogovora niti dogovora. Ona stiže i ona je stigla. Već je s vrata zapikirala pogled na moju malu mrvicu i bez imalo srama inzistirala da ga preuzme. Ni snašla se nisam, a ona je već stisnula poljubac u njegov obraz i krenula ga nanašati po stanu. Parfem koji je nosila bio je previše i za mene, a očito i za mog sina koji je automatski počeo plakati tako naglo otrgnut od svoje mame. Mame koja je u tom trenutku bila shrvana osećajima, premorena i daleko od osobe željne društva. Prvi dani s bebom trebali bi biti samo naši, da se povežemo, da uživamo polako jedni u drugima, a ne u ovakvim trenucima.
Moje inzistiranje da mi ga vrati, moj molećiv pogled i sve veći bes koji je počeo buktati u meni nisu je odvratili od njene lopovske namere. Moj sin je plakao sve jače i jače, a ona je sa smeškom ignorisala sve to.
“Ma ja znam s bebama”, uveravala me. Ali nije me uverila. Pogotovo nakon što ga je podigla i prislonila na svoje rame, njegovom golom kožom na svoju bižuteriju oko vrata. I nije se smela čak ni kada je njegov plač postao toliko glasan, bolan. Čisti mu se očaj mogao čuti u plaču.
Dlake su mi se naježile na celom telu, usta sam razjapila u tihoj želji da mi ga vrati. Odmah!
Nikada pre nisam doživjela takvu gotovo animalnu, iskonsku reakciju zbog koje sam u tom trenutku izgledala kao ranjena medvedica kojoj pokušavaju oteti njeno nejako mladunče.
Poludela sam, i, iako sam možda mogla odglumiti nežniju reakciju, jednostavno se nisam mogla kontrolisati. Čudim se i tim rečima koje su izašle iz mene jer sam u tom trenutku komotno mogla početi da zavijam baš kao ranjena medvedica

Pročitajte i Šta sve utiče na psihički razvoj bebe u maminom stomaku …

“Vrati mi ga iste sekunde” zaurlala sam na baku koja me još od prvog spoja s njenim unukom, danas mojim suprugom, smatrala nježnim i blagim bićem. Krhkom ženom koja je u tom trenutku s tolikim besom zaurlala na nju.
Možda jesam mogla reagovati blaže, ali u tom trenutku moji hormoni, moje opšte stanje i cela ta situacija za mene su jednostavno bili previše.
Da je mogla malo bolje pročitati moj pogled mogla je shvatiti da se spremam doslovno zaskočiti je i zariti svoje zube u nju. Baš poput životinje koja deluje instinktivno i divlje u želji da zaštiti svoje mladunče.
U sekundi njene preneraženosti uspela sam da  joj otmem svoje dete i pobegnem u kupatilo gde mi je iza zatvorenih vrata adrenalin još uvek divljao u meni.
Znala sam u tom trenutku da sam mogla i trebala reagovati drugačije, ali – ruku na srce – trebala je i ona. Ja si nisam mogla pomoći. Ma zapravo, nisam si ni željela pomoći jer nisam ni želela da nam dođe u posetu. Barem ne prvih nedelju dana. Barem ne onoliko dugo koliko mama želi.

Pročitajte i Tabela ishrane za bebe do godinu dana

Možda to s moralne strane nije potpuno u redu, ali ako mama izričito kaže da ne želi nikoga blizu svoje bebe, to je pravo svake mame koje se mora poštovati. I tu nije reč ni o tradiciji, ni o moralu, ni o ljubavi i privrženosti, već samo o tome da se poštiva želja roditelja – kakva god ona bila.
Toliko prava jedna mama valjda ima.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Kada beba dođe kući zaključajte vrata i ne puštajte nikoga!

  1. Bojana kaže:

    Slazem se u potpunosti… prepoznala sam sebe u tekstu, istu situaciju sam dozivela pre godinu dana kad sam se porodila. Najgore od svega sto to niko ne razume dok ne iskusi. Sto svi daju sebi za pravo da odlucuju umesto majke samo zato sto su tu i zive zajedno.pogotovo kad je u pitanju prvo dete i kad svi drugi znaju sve bolje od majke.

    1. Neko tamo kaže:

      Meni su došli posle nedelju dana, i pričali svima kako sam bila sva nikakva i svaki dan zvali, da pitaju da li izvodim dete u setnju, i svašta nešto, sledeći put ne primam nikog i tačka.

  2. anica kaže:

    Mozda pomognem buducim mamama sa SAVETOM:
    Nadjite nekog bliskog i zamolite da vas cuva! Evo ovako sam ja stitila svoju sestru: kad cujem zvono na vratima ja udjem u sobu gde je moja sestra i njena beba i stanem odmah do vrata. Tetke strine i sva druga familija su mogle samo da vire preko mog ramena da vide bebu u kreveticu. Ja sam bila ljubazna nasmejana, ali sam stopala ukopala u pod i nikako nisu mogle da me zaobidju. Onda bih ih bukvalno uhvatila za ruke i vodila u dnevnu sobu da kuvam kafu. Sa sve osmehom i odobravanjem svih njihovih komentara ali sam neke bogami i VUKLA da se ne vrate u bebinu sobu.
    svi su govorili da sam gruba “pa nismo je ni videli?!”, da sam nevaspitana itd ali nije me briga. Sestra i beba su imale mir.

    1. Bojana kaže:

      Moja majka je napravila gresku sto nije dosla tog prvog dana odmah vec kasnije predvece. To je uradila zbog saveta njene tetke koja ima dve snaje u kuci, kojoj je smetalo sto su dolazile majke njenih snaja da pomognu svojim cerkama kad su se porodile.po njoj je to bila uvreda sto nisu prihvatale njenu pomoc vec zelela da njihove majke budu uz njih. Tako da je moja majka izbegavala da dolazi da ne bi uvredila moju svekrvu jer ima osecaj da dolazi kod nje a ne kod svoje cerke. Sad uvidja da je pogresila.

  3. Nekitamo kaže:

    Eeee moja ti… Tu babu da cuvas ko malo vode na dlanu… Kod nas je suprotna prica… Tri babe. Dve pobegle odmah na more a trecu mrzi. Mada istina postoje nedokazani ljudi ali ako neko ima volju da ti pomogne oko deteta kanalisi tu njegovu energiju na pravi nacin ako je to moguce. Ne odbacujte to tako olako.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama