Очекујете ли прве речи своје бебе? Ослушкујете ли гугутање? Све вас плаши. Чујете приче како су деца ваших познаника веома касно проговорила. Да пут до првих прави речи није био лак. Била је потребна чак и помоћ стручњака.
Kако ја као родитељ могу да помогнем детету? Шта би требало да препознам, да ме забрине? Да се опустим и чекам? Хиљаду питања је над главом. Али, знајте, исто толико и одговора.
Kада сам чула оно прво “тата” било ми је лакше, а онда сам имала осећај да предуго изговара само ту једну риеч. Чекање на другу потрајало је месецима. Ослушкивала сам и чак умишљала да нешто није у реду. Срећом, било је све како треба. Данас са нешто мање од две године она прича, разуме, показује. Ако не разумем, ухвати ме за руку доведе и покаже шта жели. Није лако бити дете, знате. Kамен ми је пао са срца.
Бањалучки логопеди нам објашњавају да је истина да се данас све више сусрећу са кашњењем говорно-језичког развоја. Деца у узрасту од три до три и по године су на нивоу детета од две године или чак и млађе. Дешава се, кажу, да у раду са децом наилазе на веома оскудан речник, слабу комуникацију и тешкоће у фокусирању пажње што прати и успорен развој осталих психомоторних функција. То може да прати и хистерија
И ми грешимо, ја прва, јер смо превелики заштитници, све им дозвољавамо и тако губимо контролу над њиховим понашањем.
“Родитељи се не баве довољно децом јер су преокупирани послом. Управо због тога дешава се да деца узраста пет година још тепају и имају доста проблема са артикулацијом или се деси да се детету тек пред упис у школу установи да касни или да му говорно-језички развој није на нивоу којем би требало да буде”, објаснила нам је Марина Гаврић, логопед – сурдоаудиолог из Сервис центра “Дајте нам шансу – Свјетлице”.
Сњежана Њ. из Бањалуке радо је с нама поделила своје искуство. Нажалост, лоше. Дечак није напредовао како је требало. У једном моменту приметила је да је свака његова прва реч мучење.
“Слушала сам како проговара. Ријечи нису биле оне које би изговарало дете његовог узраста. Све је више личило на крике. Нисам чекала, одвела сам га код дефектолога. Радили смо много. Све понављали много више пута него што је то потребно детету које нема оваквих проблема”, испричала је “Лоли”.
Не занемарујте период пре него што почнете да очекујете оно прво “мама” или “тата”. Дете у почетку са околином комунициара плакањем и гукањем. Тако изражава задовољство и незадовољство на које се касније надовезује гласно смање и брбљање. У фази брбљања бебе пуштају различите гласове у слогове у покушају да комуницирају у складу са својим могућностима па често можемо чути и ба-ба, ма-ма, та–та.
“То већина родитеља већ сматра првим ријечима. Међутим прве праве речи јављају се тек од дестог до петнаестог месеца. У том периоду бебино разумијевање се побољшава и она почиње да схвата значење и смисао одређених речи. Под првом правом ријечју код бебе подразумевамо ону ријеч која је везана за одређено значење, особу, предмет. Значи, када се беба директно окрене према вама и гледа у вас, а притом каже: ‘Мама’ или уколико јој ви поставите питање: ‘Где је тата’, а она се окрене према њему и каже: ‘Тата’”, истиче Гаврић и наглашава да је битно да у том периоду дете има што више подстицаја кроз различита окружења и говорне ситуације.
Некада и претерано бринемо, али свако не смемо да занемаримо ниједан сегмент дететовог живота. Стручњаци саветују да би аларм за узбуну могао да буде ако у том раном периоду приметитимо да нас беба не гледа, не прати погледом радње, не окреће главу на звукове, ако изостане брбљање, ако првих речи нема до 18. месеца.
Такође, логопеду би требало да се јавимо ако изостане разумевање говора и једноставних налога, ако приметимо оскудан речник са 24 месеца, ако изостају комбинаторичке и симболичке игре, фразе и реченице, али и двосмерна комуникација у каснијем узрасту. Овакве ситуације прати и муцање код детета од пет година и надаље.
Мајка Сњежана Њ. управо о томе и говори јер истиче да се, након тог првог периода, дешавало да дечак не разуме о чему му је говорила, иако је било речи о врло једноставним стварима. Зато саветује упоран рад.
“Данас иде у девети разред, деца га разумију, али говор нисмо успели да доведемо до перфекције. То га не спречава да буде одличан ђак и фудбалер”, каже поносно.
Бебама је добро певати и причати док су још у стомаку јер региструју наш говор и памте глас па га већ по рођењу препознају, а касније постају и бољи говорници.
“Много је важно да подстичете контакт очима, имитирате звукове па и бебине на шта ће она временом почети да одговара имитацијом. Обраћајте јој се именом док не почне да схвата своје име и окреће се на позив, тек након тога можете да користите надимке. Именујте делове тела док је купате и облачите, док се играте тиме ће и она пре да усвоји то. Сваку радњу и ситуацију у којој се беба налази објашњавајте и именујте сваки предмет са којим дете долази у додир. Kористите реченице прилагођене њиховом узрасту”, савјетује Гаврић.
Након разговора са логопедима, “Лола” саветује да заједно гледате цртани филм, читате сликовнице и препричавате текст заједно. Развијајте фину и крупну моторику кроз различите сензорне материјале и активности.
Развој моторике је уско повезан са развојем говора. Проверавајте да ли вас дете разуме, постављајте питања док се играте или читате сликовнице, да видите разумије ли ко шта ради. Не тепајте, јер деца уче говор онако како чују. Будите јасни при изражавању.
Дефектолози саветују да није добро да ђеца буду превише изложена технологији – телефонима, лаптопу, ТВ-у, јер доста негативно утиче на развој пажње, маште и памћења и резултат је немогућност фокусирања пажње.
Добро је и требало би да ослушкујете. Будите родитељ, не паничите, али реагујте. На време помозите да прве речи буду музика за ухо.
Извор: http://lolamagazin.com