Kada je poslednji trenutak da vaše dete progovori, a pravi za brigu?

novembar 14, 2017

 
Očekujete li prve reči svoje bebe? Osluškujete li gugutanje? Sve vas plaši. Čujete priče kako su deca vaših poznanika veoma kasno progovorila. Da put do prvih pravi reči nije bio lak. Bila je potrebna čak i pomoć stručnjaka.

Kako ja kao roditelj mogu da pomognem detetu? Šta bi trebalo da prepoznam, da me zabrine? Da se opustim i čekam? Hiljadu pitanja je nad glavom. Ali, znajte, isto toliko i odgovora.
Kada sam čula ono prvo “tata” bilo mi je lakše, a onda sam imala osećaj da predugo izgovara samo tu jednu rieč. Čekanje na drugu potrajalo je mesecima. Osluškivala sam i čak umišljala da nešto nije u redu. Srećom, bilo je sve kako treba. Danas sa nešto manje od dve godine ona priča, razume, pokazuje. Ako ne razumem, uhvati me za ruku dovede i pokaže šta želi. Nije lako biti dete, znate. Kamen mi je pao sa srca.
Banjalučki logopedi nam objašnjavaju da je istina da se danas sve više susreću sa kašnjenjem govorno-jezičkog razvoja. Deca u uzrastu od tri do tri i po godine su na nivou deteta od dve godine ili čak i mlađe. Dešava se, kažu, da u radu sa decom nailaze na veoma oskudan rečnik, slabu komunikaciju i teškoće u fokusiranju pažnje što prati i usporen razvoj ostalih psihomotornih funkcija. To može da prati i histerija
I mi grešimo, ja prva, jer smo preveliki zaštitnici, sve im dozvoljavamo i tako gubimo kontrolu nad njihovim ponašanjem.
“Roditelji se ne bave dovoljno decom jer su preokupirani poslom. Upravo zbog toga dešava se da deca uzrasta pet godina još tepaju i imaju dosta problema sa artikulacijom ili se desi da se detetu tek pred upis u školu ustanovi da kasni ili da mu govorno-jezički razvoj nije na nivou kojem bi trebalo da bude”, objasnila nam je Marina Gavrić, logoped – surdoaudiolog iz Servis centra “Dajte nam šansu – Svjetlice”.
Snježana NJ. iz Banjaluke rado je s nama podelila svoje iskustvo. Nažalost, loše. Dečak nije napredovao kako je trebalo. U jednom momentu primetila je da je svaka njegova prva reč mučenje.
“Slušala sam kako progovara. Riječi nisu bile one koje bi izgovaralo dete njegovog uzrasta. Sve je više ličilo na krike. Nisam čekala, odvela sam ga kod defektologa. Radili smo mnogo. Sve ponavljali mnogo više puta nego što je to potrebno detetu koje nema ovakvih problema”, ispričala je “Loli”.
Ne zanemarujte period pre nego što počnete da očekujete ono prvo “mama” ili “tata”. Dete u početku sa okolinom komuniciara plakanjem i gukanjem. Tako izražava zadovoljstvo i nezadovoljstvo na koje se kasnije nadovezuje glasno smanje i brbljanje. U fazi brbljanja bebe puštaju različite glasove u slogove u pokušaju da komuniciraju u skladu sa svojim mogućnostima pa često možemo čuti i ba-ba, ma-ma, ta–ta.
“To većina roditelja već smatra prvim riječima. Međutim prve prave reči javljaju se tek od destog do petnaestog meseca. U tom periodu bebino razumijevanje se poboljšava i ona počinje da shvata značenje i smisao određenih reči. Pod prvom pravom riječju kod bebe podrazumevamo onu riječ koja je vezana za određeno značenje, osobu, predmet. Znači, kada se beba direktno okrene prema vama i gleda u vas, a pritom kaže: ‘Mama’ ili ukoliko joj vi postavite pitanje: ‘Gde je tata’, a ona se okrene prema njemu i kaže: ‘Tata’”, ističe Gavrić i naglašava da je bitno da u tom periodu dete ima što više podsticaja kroz različita okruženja i govorne situacije.
Nekada i preterano brinemo, ali svako ne smemo da zanemarimo nijedan segment detetovog života. Stručnjaci savetuju da bi alarm za uzbunu mogao da bude ako u tom ranom periodu primetitimo da nas beba ne gleda, ne prati pogledom radnje, ne okreće glavu na zvukove, ako izostane brbljanje, ako prvih reči nema do 18. meseca.
Takođe, logopedu bi trebalo da se javimo ako izostane razumevanje govora i jednostavnih naloga, ako primetimo oskudan rečnik sa 24 meseca, ako izostaju kombinatoričke i simboličke igre, fraze i rečenice, ali i dvosmerna komunikacija u kasnijem uzrastu. Ovakve situacije prati i mucanje kod deteta od pet godina i nadalje.
Majka Snježana NJ. upravo o tome i govori jer ističe da se, nakon tog prvog perioda, dešavalo da dečak ne razume o čemu mu je govorila, iako je bilo reči o vrlo jednostavnim stvarima. Zato savetuje uporan rad.
“Danas ide u deveti razred, deca ga razumiju, ali govor nismo uspeli da dovedemo do perfekcije. To ga ne sprečava da bude odličan đak i fudbaler”, kaže ponosno.
Bebama je dobro pevati i pričati dok su još u stomaku jer registruju naš govor i pamte glas pa ga već po rođenju prepoznaju, a kasnije postaju i bolji govornici.
“Mnogo je važno da podstičete kontakt očima, imitirate zvukove pa i bebine na šta će ona vremenom početi da odgovara imitacijom. Obraćajte joj se imenom dok ne počne da shvata svoje ime i okreće se na poziv, tek nakon toga možete da koristite nadimke. Imenujte delove tela dok je kupate i oblačite, dok se igrate time će i ona pre da usvoji to. Svaku radnju i situaciju u kojoj se beba nalazi objašnjavajte i imenujte svaki predmet sa kojim dete dolazi u dodir. Koristite rečenice prilagođene njihovom uzrastu”, savjetuje Gavrić.
Nakon razgovora sa logopedima, “Lola” savetuje da zajedno gledate crtani film, čitate slikovnice i prepričavate tekst zajedno. Razvijajte finu i krupnu motoriku kroz različite senzorne materijale i aktivnosti.
Razvoj motorike je usko povezan sa razvojem govora. Proveravajte da li vas dete razume, postavljajte pitanja dok se igrate ili čitate slikovnice, da vidite razumije li ko šta radi. Ne tepajte, jer deca uče govor onako kako čuju. Budite jasni pri izražavanju.
Defektolozi savetuju da nije dobro da đeca budu previše izložena tehnologiji – telefonima, laptopu, TV-u, jer dosta negativno utiče na razvoj pažnje, mašte i pamćenja i rezultat je nemogućnost fokusiranja pažnje.
Dobro je i trebalo bi da osluškujete. Budite roditelj, ne paničite, ali reagujte. Na vreme pomozite da prve reči budu muzika za uho.
 
AUTOR/KA: ŽANA GAUK
Izvor: http://lolamagazin.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama