Na slaganje dece utiče ne samo razlika u uzrastu već i osobinama ličnosti, međusobno uklapanje, pol, atmosfera u porodici, očekivanja okoline, a pre svega način vaspitanja. Razlika između dvoje dece u velikoj meri zavisi od iskustava u primarnoj porodici, ako je ono generalno pozitivno ta razlika će biti doživljena kao najbolja, čak će se priželjkivati isti odnos polova.
Motivacija za trudnoću može biti adekvatna (autentična želja za dobijanjem deteta) ili manje adekvatna (učiniti to zbog nekog ili nečeg drugog: biološkog sata, starijeg deteta, muža, familije, društva, „sindroma praznog gnezda“ (starija deca su se osamostalila), da se sačuva brak, ne ide na posao, učvrsti veza sa novim partnerom (da pored „njegovog“ i „njenog“ deteta dobiju biološki zajedničko) i sl.). Kod neautentične motivacije su češći ozbiljniji psihički problemi posle porođaja.
Ako je žena imala težak porođaj ili je period posle njega doživela traumatično (usled sepse, teške anemije, spontanog prekida trudnoće, bolesti deteta, ali i neslaganja supružnika, mešanja familije, pretećeg razvoda, uticaja primarne porodice (neslaganja sa bratom ili sestrom), može se javiti strah od porođaja koji nije bio prisutan pre prvog deteta, pa je poželjno posećivati psihologa. Psihoterapijom se osvešćuju razlozi blokade i prorađuju bazični strahovi. Partneri treba da daju sebi dovoljno vremena za učenje najvažnije životne uloge i da se međusobno podržavaju, jer nisu samo roditelji. Iako je teško „poručiti“ drugo dete, uglavnom je veći stres kada druga beba porani, nego ako se dobije kasnije, što partneri saopštavaju na psihoterapiji, a javno tvrde da su baš tako želeli.
Većina ginekologa smatra da je žena biološki najspremnija za prvu trudnoću oko 25. godine, kada je veća mogućnost začeća a manji procenat bolesti koje uzrokuju neplodnost. Oni preporučuju da se nakon prirodnog porođaja ubrzo zatrudni, dok su karlične kosti razmekšane od hormona što olakšava naredni porođaj. Razlika od minimalno dve godine se preporučuje nakon carskog reza. Hormoni koji se luče u trudnoći imaju drugačiju ulogu od onih koji proizvode majčino mleko, a sam proces dojenja kontrahuje matericu što negativno utiče na novu trudnoću. Pedijatri se zalažu za veću razliku da bi starije dete bilo duže dojeno (Unicef preporučuje dve godine dojenja).
Neki roditelji preferiraju manju razliku između dece (sličnija interesovanja kod dece približnog uzrasta, ali je fizički napornije i veća je mogućnost ljubomore zbog poređenja), a neki veću (maksimalno pojedinačno posvećivanje deci, fizički spremniji za ulazak u narednu trudnoću, manja mogućnost ljubomore, ali teže upućivanje jednog na drugo dete). Razlika od godinu dana se uglavnom „desi“ zbog nepoznavanja fiziologije (žena može da zatrudni i dok doji).
Iako je najčešća razlika oko tri godine, istraživanja pokazuju da je upravo kod razlike od 2 do 4 godine najveća ljubomora naročito između dece istog pola. Dete je tek počelo da formira svest o sebi a već mora sve da deli, a i objektivno su češće situacije koje provociraju ljubomoru.
Razlika od 4 godine je izuzetno nezgodna zbog dve istovremene razvojne krize. Iste godine je polazak jednog deteta u prvi a drugog u peti razred osnovne škole, peti osnovne i prvi srednje, prvi srednje i upis na fakultet, što testira kapacitete roditelja i znatno remeti porodični mir.
Razlika oko 5 godina se pokazala kao najbolja. Starije dete je svesno svoje pozicije u porodici pa ako se pravilno postupa biće ponosno što je dobilo mlađeg brata ili sestru, a kod razlike od 7 godina podizanje dece je kao da su dva jedinca jer je starije potpuno formirano. Među decom više postoji odnos hijerarhije nego saradnje, što se može preneti na kasniji izbor partnera: na primer starija sestra obično pronalazi nezrelije partnere a mlađi brat dominantnije partnerke. Kod razlike 7godina podizanje dece je kao da su dva jedinca jer je starije potpuno formirano. Među decom više postoji odnos hijerarhije nego saradnje, što se može preneti na kasniji izbor partnera: na primer starija sestra obično pronalazi nezrelije partnere a mlađi brat dominantnije partnerke.
Manju razliku između dece svesno prave parovi koji imaju značajnu pomoć u obavljanju kućnih poslova i/ili čuvanju dece, kao i finansijsku, oni se pre odlučuju i na veći broj dece.
Pravo vreme za dete je kada partneri autentično to požele ne zbog nekoga i nečeg drugog, već tako osećaju duži vremenski period. Svaka razlika ima i prednosti i nedostatke. Ista uzrasna razlika je nekome premala, a drugima prevelika, a kako će se deca uklopiti zavisi prvenstveno od načina vaspitanja i pripreme starijeg deteta na novog člana koja treba da se započne pre trudnoće. Dete treba da učestvuje u biranju imena, sobe, stvari, da pomaže, da polazak u vrtić bude ili znatno pre ili posle rođenja bebe, da život sa bebom što više liči na pređašnji, da se starijem detetu ne uskrati ništa što je ranije praktikovalo (letovanje, zimovanje, hobi).
Pravo vreme za sledeće dete je kada su roditelji spremni ne da podele ljubav na više dece, već da je umnože, jer od ljubavi se najslađe raste.
napisala: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs
Izvor: http://www.pharmamedica.rs/