Dečije igre se mogu razlikovati na osnovu nivoa socijalne uključenosti – da li se i kada dete igra:
U klasifikacijama po ovom kriterijumu naglasak se stavlja na društvenu organizaciju igre, a ne na njen kognitivni nivo.
Kakav karakter ima samostalna igra?
Deca mlađeg jaslenog uzrasta (druga godina života) najčešće se igraju sama ili samo posmatraju drugu decu (posmatranje i samostalna igra). Kod ove igre ne postoje pravila i dete se igra samo onako kako ono hoće. Samostalna igra ima ISRAŽIVAČKI KARAKTER, dete ispituje predmete na razne načine manipulišući sa njima (lupanjem, vučenjm, pipanjem, mirisanjem i sl.).
Uporedna igra
Na starijem jaslenom uzrastu (treća godina), javlja se uporedna igra. U njoj nema nekih izrazitijih i relevantnijih socijalnih interakcija među decom, čak i ako se ona bave istom aktivnošću. Postoje primitivne socijalne komunikacije: posmatranje druge dece, pokušaj imitacije njihovih postupaka, nastojanja da se drugom detetu otme neka privlačna igračka. Broj učesnika u toj socijalnoj participaciji je mali – najčešće samo dvoje-troje dece mogu da budu učesnici jedne uporedne igre.
Najčešće igre uporednog tipa su igra peskom i konstruktivni rad sa glinom, hartijom, perlama i bojama.
Didaktički prstenovi mogu biti deo uporedne igre vašeg mališana.
Asocijativna igra
Asocijativna igra se javlja posle treće godine i to je igra dece u grupi u kojoj uloge nisu ni dovoljno diferencirane, ni usmerene prema zajedničkom cilju.
Saradnička igra
Karakteristika saradničke igre je da se deca igraju u grupi u kojoj se uloge i zadaci dele i dopunjuju. Učestalost saradničke igre raste posle treće godine.
_
Vrsta igre:
Posmatranje :Gledanje drugih kako se igraju bez uključivanja u igru.
Samostalna igra: Samostalno i nezavisno igranje bez pokušaja pri-bližavanja drugoj deci.
Uporedna igra: Deca se igraju jedno pored drugog i sa sličnim materijalima, ali bez stvarnog druženja ili saradnje.
Asocijativna igra: Igranje sa drugom decom nečeg sasvim bliskog, ali bez podele rada ili podređenosti nekom grupnom cilju.
Saradnička igra: Igranje u grupi koja je stvorena radi obavljanja neke aktivnosti ili postizanja nekog cilja, gde su postupci pojedinih članova usklađeni radi ostvarenja zajedničkog cilja.
Socijalizacija deteta nije trka na sto metara. Naoružajte se strpljenjem.
Dakle, na ranom uzrastu (do navršene treće godine života) očekivano je da se deca igraju sama i da su njihovi socijalni kontakti sa drugom decom, u smislu zajedničke igre, relativno retki (samostalna i uporedna igra). Ono što je značajno napomenuti je da se u ovom periodu može očekivati da vaše dete može pokušati drugom detetu da otme neku njemu privlačnu igračku, ali to nije razlog za brigu, jer je ovaj oblik ponašanja očekivan u ovom uzrastu. To ni u kom slučaju ne znači da je vaše dete ni bezobrazno, ni grubo, ni razmaženo. Ono što vi u tim situacijama možete da uradite (i treba da uradite) je da svom detetu objasnite zašto takvi njegovi postupci nisu dobri i da mu ponudite alternativna rešenja da dođe do cilja (npr. da uzme neku drugu igračku, ili da sačeka da drugo dete prestane da se igra sa igračkom koju vaše dete želi, pa da je onda ono uzme). Na taj način, kroz proces socijalizacije (učenja društveno prihvatljivih oblika ponašanja) kod svog deteta podstičete formiranje adekvatnog ponašanja i poželjnih osobina ličnosti. I da ne bude zabune, taj proces učenja nije „trka na sto metara“, dakle naoružajte se strpljenjem, razumevanjem i ljubavlju!.
Autor: Tanja Nedimović, doktor psiholoških nauka
Izvor: pino-toys.rs/