Tekst mame dva dečaka koja želi da ostane anonimna jer se stidi zbog savršenih mama

jul 21, 2016

Ova iskrena priča majke dva dečaka dirnula je mnoge mame. Pročitajte je…


Drago mi je, ja sam najgora mama na svetu. Sedim u mraku i jedem čokoladu koja nestaje brže nego što bih volela. Do malopre sam plakala. Nisam mogla da dočekam da svi odu na spavanje da najzad dam oduška sebi. Danas sam bila na pola koraka od telefona i od poziva u kojem bih rekla mami da dođe po mene. Da sam zaista pozvala mamu, verovatno bih ridala pola sata i rekla joj da sve ovo nije za mene, da normalan čovek prosto ne može nositi toliku odgovornost, da mi preporuči neki lek, jer nije normalno da nisi u PMS-u, a da imaš tolike promene u raspoloženju.

Ode čokolada…

Odoh još malo da plačem…

Okej, evo sada mi je koncentracija malo bolja. Šećer je učinio svoje. Ako bi neko ovde bio ljubazan, pa da mi kaže, da mi odgovori na pitanje: “A kako vi izlazite na kraj sa vašim trogodišnjakom?” Recite, molim vas, ali iskreno. Nemojte mi samo prosipati sva ona ižvakana i prežvakana pravila o tome kako morate imati strpljenja, strpljenja, strpljenja, kako decu treba ljubiti i grliti i govoriti im koliko su važna, itd. Iako sam najgora mama na svetu, da nosim karmin, moj trogodišnjak bio bi sav crven, eto toliko ga ljubim. I grlim ga. I strpljiva sam. Beskrajno strpljiva. I govorim mu, a i moji postupci mu više od svega govore koliko je važan. Toliko je važan da sam danas pobegla od njega u drugu sobu i počela da plačem. Ne, nije me video. Šta ti je čovek… I kakva im je to faza? Šta znači to “ne“ u svakoj, ali baš svakoj situaciji, razgovoru, na ulici, kod kuće, u prodavnici, u parku, na semaforu, na pešačkom prelazu, dok čitamo knjigu, dok slažemo slagalicu, dok crtamo, dok ručamo? To „ne“ on razvlači dok ga izgovara, razmaženo ga pevuši i gleda me kao da me čika, onako ispod obrva dok se smeška… I ja onda dobijem taj poriv da vičem na njega do iznemoglosti, da ga protresem i da ga ljubim i grlim do iznemoglosti, istovremeno. Zašto me zove za svaku sitnicu, traži vodu, kašiku, maramicu, loptu, da zavrnem rukav, da pomerim stolicu, da dodam knjigu, da sklonim knjigu… Nekad se umorim od ponavljanja, pa ga poslušam. Onda, naravno, svojevoljno postajem rob sve do trenutka dok se ponovo ne pobunim. I nije on kriv, ne, on samo radi što verovatno svaki trogodišnjak i treba da radi, je li tako? I sad me kritikujte za nedoslednost, slobodno. Kriva sam. Najgora sam mama na svetu.

Sve bi ovo možda bilo donekle savladivo da u našoj kući postoji kutak u koji mogu da se sklonim i da ližem svoje rane, da se isplačem, da presaberem misli i skupim snagu. Čak i dok se kupam, on kuca na vrata kupatila ispitujući me zašto se baš sada kupam i moli me da dođem do ključaonice da se gledamo kroz nju. Tvrda sam srca tu. Samo ponekad mu otpevam pesmicu dok sam u kadi. Onda čekam noć da budem sama, da razmišljam, da se sabiram i oduzimam, da planiram, da kujem planove i strategije, da zapišem ponešto i na papir i to zalepim na frižider da ne zaboravim sutradan… npr. da ne zaboravim da nema igračaka na stolu dok se ruča.

Do skoro je spavao popodne, pa sam tu mogla nekako da presečem dan na pola, da se resetujem, da sklopim oči na deset minuta i da napravim pregled i brzu strategiju. Međutim, popodnevne dremke više nema. Nema i tačka. Tako mi je rekao.

Nedostaje mi da budem sama, da šetam sama. Bez dece, bez muža. Da stavim slušalice i da hodam, da hodam, samo da hodam. I da nikog ne poznajem. Da odem sama u bioskop. Da lunjam po knjižarama celo popodne. Da obiđem čitav grad na biciklu. I da ne moram o tome bilo kome da pričam kad se vratim kući. Da pojedem celu čokoladu sama i da se ne krijem, da nikome ne moram da objašnjavam zašto sam je pojela za jedno veče. Nedostaje mi da budem tužna čitavog dana, da plačem ako mi se plače, da vičem ako mi se viče, da budem to što jesam, jednostavno, a ne ovako, neprestano da razmišljam o tome kakve će posledice ostaviti moje ponašanje na ponašanje, ličnost i osećanja mog deteta. Da ne budem primer. O, kad bi ti psiholozi zamukli na neko vreme i ja kad bih prestala da čitam sve što oni imaju da kažu. Nedostaje mi da odvrnem muziku i da plešem kako želim, sama, da mi niko ne govori da se sklonim, jer ja njemu, eto, oduzimam mesto na podijumu.

I čudna stvar se dešava baš sada. Skoro mogu da čujem njegovo duboko disanje iz druge sobe i skoro da mogu da osetim njegov slatki dah, koji nije sladak od čokolade (ne, nije sigurno, sve sam sama pojela, utata), već od detinjstva, od nevinosti, od dobrote. I ja bih otišla sad do njega, stavila bih mu glavu na grudi i pustila bih ga da me mazi. Da ja malo budem dete. Samo malo. Pa ćemo se od jutra ponovo ćerati. Ne bilo nam zapoveđeno.

P.S. Autorka teksta je mama dva dečaka i želi da ostane anonimna jer se stidi zbog savršenih mama

Izvor:  Centar za mame

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


27 komentara na "Tekst mame dva dečaka koja želi da ostane anonimna jer se stidi zbog savršenih mama

  1. m kaže:

    Vala jes najgora.

  2. debeli kaže:

    Imam tek jednog, i to jednogidišnjeg. Ne prođe dan da ne pomislim šta bih sve mogla da sam sama. Osećam se loše zbog toga jer ga volim, obožavam, on je najbolja i najpametnija odluka mog života. Ali mi ipak užasno nedostaje moje vreme. Razmišljam o povratku na studije, ako krenem kajaću se, ako ne krenem kajaću se

    1. Jelena kaže:

      Više ćeš se kajati ako ne pokušaš, a ako uspeš, daćeš detetu dobar primer

  3. Jelena kaže:

    Proći će….

  4. Mirjana Matejić kaže:

    Ne da niste loša mama, nego ste PREDOBRA mama koja svo svoje vreme posvećuje deci.( zato uvek sve traže od Vas a ne od tate ) Portebna vam je pomoc, AKTIVNO učešće tate, pomoc baka, deka… Da imate malo vremena da dopunite baterije.a onda nastavite dalje.
    Srdačan pozdrav za Vas.

  5. Cokolada kaže:

    Pa imaš li muža, šta on radi?

  6. Anonimna kaže:

    idite u setnju, radite stvari koje zelite da radite sami. Ja isto imam malu decu i jos kako su bebe bili isla tri puta nedeljno u setnju od 45 minuta i trcanje. Mislim da sam bolja majka zbog toga. Mama ih isto uzme jedno popodne za vikend i tada muz i ja izadjemo negde sami ili samo budemo sami kuci. Mislim da smo i zbog toga bolji roditelj.

    1. Mara kaže:

      Lako je tebi kada imas servis baku.Ja i muz smo potpuno sami i ja bih isla na trcanje i ja bih volela da izadjem sa muzem da prosetam bar po kvartu ali nema ni bake,tetke i ostale rodbine.Ostaje mi da se borim sama sa sobom kao i ova mama i zato bez velikog pametovanja jer i ovako smo na ivici zivaca!

  7. vvv kaže:

    Pa cini mi se da uzrok problema nije ni u majci ni u detetu, nego u pogresnim ocekivanjima. Cuvati i odgojiti malo dete je jako naporno. Plakanje je sasvim u redu. Sve majke (osim one koje u tom poslu zamenjuju muzevi, babe i dadilje) se tako osecaju.
    Problem je sto svi pricaju kako je to divno i krasno, i onda mislis da nesto nije u redu sto si na ivici nervnog sloma. A ustvari je svima tako, samo posle baljezgaju jer nije drustveno prihvatljivo reci da je tesko imati decu.

  8. Marija kaže:

    Kad budeš imala 58 godina ,šetaćeš sama, plesaćeš sama, odvrnućeš muziku jer nikom nećeš smetati ,čitaćeš knjige, gledati filmove one koje ti hoćeš ,ćutaćeš ;subotom spremati kuću i plakati, a ne znaš ni šta te boli ,ni šta si izgubila; listaćeš albume i pitati se kad sve to prođe.Nastavi obavezno fakultet čim beba ojača za vrtić jer ćeš se sigurno kajati ako to ne uradiš.Sve bude i prođe i svi smo mi imali te faze.Život nema priručnike i recepte.Svako živi po svom receptu.
    P.S. Pozdrav od bake dvoje unučića koja sada ima vremena za sve i još uvek radi kao učiteljica.Mogla bih da pišem o teškoćama sterenja,o sindromu napuštenog gnezda jer deca su otišla u svoj život pa ponekad svrate.No ,glavu gore, udahni duboko i zahvali se na najvećem daru od Boga.

    1. Ana kaže:

      Gospođo, vi ste druga krajnost
      .Nije dobra ni ona, drzite se, ali to ne znaci da je njoj zbog toga manje tesko..Nemojte molim vas kada se neko pozali da mu nabacujete argumente vase muke, nije fer…Niko ne kaze da to nije gore ii da bi se sa vama menjao ali i od toga ima gore, dokle bismo stigli?

  9. ????? kaže:

    Savrsenih mama nema,one zapravo glume savrsene.Ne krivi sebe jer svaka majka ima takve ispade,to se desava svakoj od nas.Potrebno nam je praznjenje te negativne energije kada se sve skupi,svaki problem,sva nezadovoljstva i na kraju nas neka najmanja glupost dovede do ludila,onda sve u tebi puca kao staklo.Zato ne nazivaj sebe najgorom majkom zbog toga jer svi znamo kako izgledaju lose majke.

  10. kikinđanka kaže:

    Kao da sam ja pisala.Dođe mi da odem da sama ne znam gde sam.Imam dva dečaka.Kad zaspu meni dođe da pevam onu pesmu manastir.VIDI ME VIDI SAD KOSU SAM PUSTILA,ZBOG OVE LJUBAVI SVE SAM NAPUSTILA.VIDI ME VIDI SAD LUTAM I TRAŽIM MIR,STAZAMA TUGE IDEM U MANASTIR

  11. Tijana kaže:

    Ti si svom detetu najbolja mama na svetu i tako će uvek biti!
    Nekad i drugarica može da pomogne i pricuva ih a ti imas malo vremena za sebe…taj ventil je jako bitan!

  12. Duca J. kaže:

    ljubav je davanje, nesebična žrtva, i to ne može svako, i nije svakom dato. A majčinstvo najveći i najteži dar ženi. I niko nije savršen. I prođe kad odrastu … i onda shvatiš koliko te je to ispunjavalo.

  13. Milena kaže:

    Stvarno ste gadure zene. Toliko zlobnih komentara, nije ni cudo sto je zena anonimno poslala tekst. Iako sam mislila da je to deo sarkazma. Mama je divna, zivo bice i obozava svoje dete, o tome ona pise…ako niste shvatile

  14. Ana kaže:

    Dete treba da vidi ako vas nešto čini nesrećnim, Ne treba kriti emocije i štititi dete od toga. Dete ako vidi da vas nešto čini nesrećnim, trudiće se, ako ne zna neće.. Sasvim je u redu da želite da budete malo sami, i neko vreme za sebe, žena koja je srećna je i bolja mama. Naučite dete da imate pravo na to. Tu je i muž, tako da treba da neguje da zna da bude sam sa detetom i da imaju neke svoje aktivnosti.

  15. DRAGANA kaže:

    VALA,ONDA SAM I JA.KAO DA SAM JA OVO PISALA..

  16. Bole kaže:

    Kais…za oboje…onako malo i ponekad…cida cini.

  17. Dusica kaže:

    Ne postoji savrena mama. Sa prvim detetom sam imala takvu postorodjajnu depresiju da sam se jedva izvukla. Dugo nisam imala dece. Onda sam nemam pojma ni ja kako jer receno mi je da vise necu imati dece, dobila devojcicu. Zaboravila sam da napisem da sam pre sina imala dva cira, predmozdani udar, pad imunog sistema, sa 40 kg sam ostala trudna. Sve sam dozvoljavala ali sam stroga, bas Vi, meni je to mozda i profesionalna deformacija, ne znam… Vicem a onda place. Devojcica je dosla kuci sa 2 kg., molila sam svekrvu, jetrvu da mi pomognu. Nisu htele. Ne zele ni da je vide. Dva puta na pedijatriji sam lezala sa njom. Oni prizori su mi jos u glavi. Sve sama radim, suprug pomaze ali se promenio da ga vise ne prepoznajem, nemam temu sem dece da razgovarad sa njim. Krivi me za sve, sve prebacuje a ne pita kako mi je. Cerku koja puni godinu dana niko ne prihvata, jer je devojcica. To me ubija jer ja sam bila treca cerka mojim roditeljima i znam kako boli kada te odbacuju. Sina pokusavaju da okrenu protim mene, pricaju o meni sve najgore detetu. Smeta im sto sam doktor nauka kao da je to meni to neko poklonio. Sa pocepanim patikama sam sve sama postigla, moji rodiitelji nisu imali ni za hleb. Trudim se maksimalno da se posvetim deci, tusiram se otvorenih vrata da bih ih cula. I meni dodje da pobegnem, da imam malo vremena za sebe, bas kao Vi, da zaboravim na sve. Nadam se da ce Vam ovo nesto pomoci, ako ne drugo bar da vidite da niste jedina, Vi ste divna mama, nemojte sebe da krivite.
    Molila bih Vas da ovaj komentar vidi samo osoba koja je napisala ovo, ne zelim javno bude komentar.
    Hvala na razumevanju.

  18. Mirela kaže:

    “O, kad bi ti psiholozi zamukli na neko vreme i ja kad bih prestala da čitam sve što oni imaju da kažu. Nedostaje mi da odvrnem muziku i da plešem kako želim, sama, da mi niko ne govori da se sklonim, jer ja njemu, eto, oduzimam mesto na podijumu.”
    Sama si sebi ovim delom teksta dala odgovor na sve tvoje muke i pitanja.
    Majka sam 9-togodišnjaka i 7-godišnjakinje, koji su nebo i zemlja. Dečak je od rodjenja tvrdoglav i mogu slobodno da kažem, jer sam i ja za to kriva, da je bio “bezobrazno, razmaženo, derište”! Da. Mogu to da kažem za svoje dete jer sam ja od njega to i napravila. Nisam htela da plače zbog neispunjenih želja, pa sam mu tako ućutkivala plač. Pogrešno!
    Svi vaspitači i psiholozi su tvrdili da je neverovatno inteligentan, ali hiperaktivan. Hiperaktivan je reč kojom ti psiholozi na fin način kažu: gospodjo, vaše dete je fino vaspitano, ali nestašno. Brkaju malo pojam sindroma i nenamernog bezobrazluka.
    Da se vratim na početak. Da! Sama sebi si dala odgovor time što NEĆEŠ slušati psihologe, POJAČAJ slobodno muziku i PLEŠI sa svojim sinom-svideće mu se! Ne povladjuj mu, nećeš zbog toga biti loša mama, nego ćeš pomoći sebi i olakšati svakodnevnicu. Dete neće biti zapostavljeno.
    Noraš samo da znaš jednu stvar: do pete godine dete je kao sundjer (istina) i upija svu okolinu i sve šta se u njegovoj sredini dešava, stvara navike, uči se lepom ponašanju. Kada krene u predškolsko – već će tu početi da primenjuje šta je naučilo i šta se sme, a šta ne. Izdrži još malo i bićeš slobodna 🙂 Jer, kada krene u školu, faluće ti sva ta njegova pitanja i zapitkivanja jer ono sada uči za budućnost.
    To ti je moj savet, onako, usput iz iskustva.
    Sve će to doći na svoje.

  19. Natasa kaže:

    Pa sasvim je jasno da se ova mama ne ponasa prirodno i spontano, vec po savremenim knjigama. Savrsene mame znaju i da podviknu, a da pri tom ne strahuju da ce se njihov trogodisnjak istraumirati zbog toga. Roditeljska ljubav i vaspitavanje deteta su nesto sasvim drugo od naporne politike losih roditelja “ti okom, a ja skokom”.

  20. Tatjana kaže:

    Pozdrav od još jedne najgore mame na svetu. I ja se borim lavovski od kad se mali rodio, još nisam videla dete sa toliko energije, trči, skače, priča kao navijen.. Šou sa njim. Kad ga uveče konačno odvedem na spavanje osećam se kao da me kamion pregazio. I svako veče preispitivanje, da li sam loša majka, šta i kako da radim, zašto histerise bez razloga, zašto mi se kosa diže na glavi kad čujem MAMA (dnevno sto puta sigurno)… Razni tekstovi savršenih mama i psihologa, saveti komšiluka, svekrve, babe iz druge zgrade… Pa žene, ja padam u nesvest svakodnevno sa njim, imam toliko kondicije da mogu maraton da istrčim, vaspitavam ga kako znam i umem, jednostavno nisu sva deca ista, neka su mirna neka su aktivna. Moje je hiper aktivno i moram bit stalno na oprezu, jer je sklon povredama. To može da razume samo majka koja ima takvo dete, a nas nije puno.

  21. Dragana kaže:

    Bravo za ovu mamu. Odlicno znam sta znaci pojesti cokoladu sam, npr ja ovih dana nestrpljivo cekam da uspavam blizance.Nasisam bebu i da pojedem sladoled,na miru.

  22. Maša kaže:

    Uradi to sta ti treba, daj sebi ceo dan da vozis biciklu, jedan dan zar mnogo trazis, eto pola dana, neka muz spremi rucak, neka ih mama pricuva…neka sam zavrne rukav, neka vidi da moze sam, neka vidi da i mama place…Upravo ces im dati najbolji primer ako uradis to sta ti je zaista potrebno a oni vide da mogu malo i bez mame.
    P.s. Ja imam dvogodisnjaka

  23. Savudin kaže:

    Kao da je našim majkama bilo drugačije, nego nisu imale mašinu za suđe pa prale ručno, onda nisu imale mašine za veš pa peri veš u potoku pored kuće …ruke pomodre od zime….pa malo oko stoke u štali i dok sve to urade nisu imale vremena za depresiju i razgovor sa mamom preko telefona.

  24. Hanna kaže:

    Draga mama, stolac za razmisljanje, neka malo sjedne i razmisli, iako ne zna o cemu, bitno da radi nesto sto nije planirao-mirno sjedi. Ili ga pusti da bude zedan, moja meni kaze ne mogu do sudopera, ja velim privuci si stolac. Kad treba dohvatit puding iz frizidera nema nikakvih problema sa snalazenjem..
    Malo ogrubi, postani ‘losa’. Nije ni nama nasa majka bila rob. Ako hoces -uzmi. Ako ti je zima – tu su ti veste.. pogledaj sto sve zna i moze, i usporedi sa onim sto ne zeli..
    Inace, i kod nas je tako. Nekad izludim do suza. Nekad je posaljem u sobu bez objasnjenja, pa kasnije razgovaramo. Nekad namjerno nedam ili necu, i ja sam prgava. A nekad sve tece savrseno, da me uhvati strah 😊
    Samo polako, svijet nece stati ako sebe malo stavis na prvo mjesto.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama