Текст маме два дечака која жели да остане анонимна јер се стиди због савршених мама

јул 21, 2016

Ова искрена прича мајке два дечака дирнула је многе маме. Прочитајте је…

tuzna mama
Драго ми је, ја сам најгора мама на свету. Седим у мраку и једем чоколаду која нестаје брже него што бих волела. До малопре сам плакала. Нисам могла да дочекам да сви оду на спавање да најзад дам одушка себи. Данас сам била на пола корака од телефона и од позива у којем бих рекла мами да дође по мене. Да сам заиста позвала маму, вероватно бих ридала пола сата и рекла јој да све ово није за мене, да нормалан човек просто не може носити толику одговорност, да ми препоручи неки лек, јер није нормално да ниси у ПМС-у, а да имаш толике промене у расположењу.

Оде чоколада…

Одох још мало да плачем…

Океј, ево сада ми је концентрација мало боља. Шећер је учинио своје. Ако би неко овде био љубазан, па да ми каже, да ми одговори на питање: “А како ви излазите на крај са вашим трогодишњаком?” Реците, молим вас, али искрено. Немојте ми само просипати сва она ижвакана и прежвакана правила о томе како морате имати стрпљења, стрпљења, стрпљења, како децу треба љубити и грлити и говорити им колико су важна, итд. Иако сам најгора мама на свету, да носим кармин, мој трогодишњак био би сав црвен, ето толико га љубим. И грлим га. И стрпљива сам. Бескрајно стрпљива. И говорим му, а и моји поступци му више од свега говоре колико је важан. Толико је важан да сам данас побегла од њега у другу собу и почела да плачем. Не, није ме видео. Шта ти је човек… И каква им је то фаза? Шта значи то “не“ у свакој, али баш свакој ситуацији, разговору, на улици, код куће, у продавници, у парку, на семафору, на пешачком прелазу, док читамо књигу, док слажемо слагалицу, док цртамо, док ручамо? То „не“ он развлачи док га изговара, размажено га певуши и гледа ме као да ме чика, онако испод обрва док се смешка… И ја онда добијем тај порив да вичем на њега до изнемоглости, да га протресем и да га љубим и грлим до изнемоглости, истовремено. Зашто ме зове за сваку ситницу, тражи воду, кашику, марамицу, лопту, да заврнем рукав, да померим столицу, да додам књигу, да склоним књигу… Некад се уморим од понављања, па га послушам. Онда, наравно, својевољно постајем роб све до тренутка док се поново не побуним. И није он крив, не, он само ради што вероватно сваки трогодишњак и треба да ради, је ли тако? И сад ме критикујте за недоследност, слободно. Крива сам. Најгора сам мама на свету.

Све би ово можда било донекле савладиво да у нашој кући постоји кутак у који могу да се склоним и да лижем своје ране, да се исплачем, да пресаберем мисли и скупим снагу. Чак и док се купам, он куца на врата купатила испитујући ме зашто се баш сада купам и моли ме да дођем до кључаонице да се гледамо кроз њу. Тврда сам срца ту. Само понекад му отпевам песмицу док сам у кади. Онда чекам ноћ да будем сама, да размишљам, да се сабирам и одузимам, да планирам, да кујем планове и стратегије, да запишем понешто и на папир и то залепим на фрижидер да не заборавим сутрадан… нпр. да не заборавим да нема играчака на столу док се руча.

До скоро је спавао поподне, па сам ту могла некако да пресечем дан на пола, да се ресетујем, да склопим очи на десет минута и да направим преглед и брзу стратегију. Међутим, поподневне дремке више нема. Нема и тачка. Тако ми је рекао.

Недостаје ми да будем сама, да шетам сама. Без деце, без мужа. Да ставим слушалице и да ходам, да ходам, само да ходам. И да никог не познајем. Да одем сама у биоскоп. Да луњам по књижарама цело поподне. Да обиђем читав град на бициклу. И да не морам о томе било коме да причам кад се вратим кући. Да поједем целу чоколаду сама и да се не кријем, да никоме не морам да објашњавам зашто сам је појела за једно вече. Недостаје ми да будем тужна читавог дана, да плачем ако ми се плаче, да вичем ако ми се виче, да будем то што јесам, једноставно, а не овако, непрестано да размишљам о томе какве ће последице оставити моје понашање на понашање, личност и осећања мог детета. Да не будем пример. О, кад би ти психолози замукли на неко време и ја кад бих престала да читам све што они имају да кажу. Недостаје ми да одврнем музику и да плешем како желим, сама, да ми нико не говори да се склоним, јер ја њему, ето, одузимам место на подијуму.

И чудна ствар се дешава баш сада. Скоро могу да чујем његово дубоко дисање из друге собе и скоро да могу да осетим његов слатки дах, који није сладак од чоколаде (не, није сигурно, све сам сама појела, утата), већ од детињства, од невиности, од доброте. И ја бих отишла сад до њега, ставила бих му главу на груди и пустила бих га да ме мази. Да ја мало будем дете. Само мало. Па ћемо се од јутра поново ћерати. Не било нам заповеђено.

П.С. Ауторка текста је мама два дечака и жели да остане анонимна јер се стиди због савршених мама

Извор:  Centar za mame

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


24 коментара на "Текст маме два дечака која жели да остане анонимна јер се стиди због савршених мама

  1. m каже:

    Vala jes najgora.

  2. debeli каже:

    Imam tek jednog, i to jednogidišnjeg. Ne prođe dan da ne pomislim šta bih sve mogla da sam sama. Osećam se loše zbog toga jer ga volim, obožavam, on je najbolja i najpametnija odluka mog života. Ali mi ipak užasno nedostaje moje vreme. Razmišljam o povratku na studije, ako krenem kajaću se, ako ne krenem kajaću se

    1. Jelena каже:

      Više ćeš se kajati ako ne pokušaš, a ako uspeš, daćeš detetu dobar primer

  3. Jelena каже:

    Proći će….

  4. Mirjana Matejić каже:

    Ne da niste loša mama, nego ste PREDOBRA mama koja svo svoje vreme posvećuje deci.( zato uvek sve traže od Vas a ne od tate ) Portebna vam je pomoc, AKTIVNO učešće tate, pomoc baka, deka… Da imate malo vremena da dopunite baterije.a onda nastavite dalje.
    Srdačan pozdrav za Vas.

  5. Cokolada каже:

    Pa imaš li muža, šta on radi?

  6. Anonimna каже:

    idite u setnju, radite stvari koje zelite da radite sami. Ja isto imam malu decu i jos kako su bebe bili isla tri puta nedeljno u setnju od 45 minuta i trcanje. Mislim da sam bolja majka zbog toga. Mama ih isto uzme jedno popodne za vikend i tada muz i ja izadjemo negde sami ili samo budemo sami kuci. Mislim da smo i zbog toga bolji roditelj.

    1. Mara каже:

      Lako je tebi kada imas servis baku.Ja i muz smo potpuno sami i ja bih isla na trcanje i ja bih volela da izadjem sa muzem da prosetam bar po kvartu ali nema ni bake,tetke i ostale rodbine.Ostaje mi da se borim sama sa sobom kao i ova mama i zato bez velikog pametovanja jer i ovako smo na ivici zivaca!

  7. vvv каже:

    Pa cini mi se da uzrok problema nije ni u majci ni u detetu, nego u pogresnim ocekivanjima. Cuvati i odgojiti malo dete je jako naporno. Plakanje je sasvim u redu. Sve majke (osim one koje u tom poslu zamenjuju muzevi, babe i dadilje) se tako osecaju.
    Problem je sto svi pricaju kako je to divno i krasno, i onda mislis da nesto nije u redu sto si na ivici nervnog sloma. A ustvari je svima tako, samo posle baljezgaju jer nije drustveno prihvatljivo reci da je tesko imati decu.

  8. Марија каже:

    Kад будеш имала 58 година ,шетаћеш сама, плесаћеш сама, одврнућеш музику јер ником нећеш сметати ,читаћеш књиге, гледати филмове оне које ти хоћеш ,ћутаћеш ;суботом спремати кућу и плакати, а не знаш ни шта те боли ,ни шта си изгубила; листаћеш албуме и питати се кад све то прође.Настави обавезно факултет чим беба ојача за вртић јер ћеш се сигурно кајати ако то не урадиш.Све буде и прође и сви смо ми имали те фазе.Живот нема приручнике и рецепте.Свако живи по свом рецепту.
    П.С. Поздрав од баке двоје унучића која сада има времена за све и још увек ради као учитељица.Могла бих да пишем о тешкоћама стерења,о синдрому напуштеног гнезда јер деца су отишла у свој живот па понекад сврате.Но ,главу горе, удахни дубоко и захвали се на највећем дару од Бога.

    1. Ana каже:

      Gospođo, vi ste druga krajnost
      .Nije dobra ni ona, drzite se, ali to ne znaci da je njoj zbog toga manje tesko..Nemojte molim vas kada se neko pozali da mu nabacujete argumente vase muke, nije fer…Niko ne kaze da to nije gore ii da bi se sa vama menjao ali i od toga ima gore, dokle bismo stigli?

  9. 😊😂😁😋😘 каже:

    Savrsenih mama nema,one zapravo glume savrsene.Ne krivi sebe jer svaka majka ima takve ispade,to se desava svakoj od nas.Potrebno nam je praznjenje te negativne energije kada se sve skupi,svaki problem,sva nezadovoljstva i na kraju nas neka najmanja glupost dovede do ludila,onda sve u tebi puca kao staklo.Zato ne nazivaj sebe najgorom majkom zbog toga jer svi znamo kako izgledaju lose majke.

  10. kikinđanka каже:

    Kao da sam ja pisala.Dođe mi da odem da sama ne znam gde sam.Imam dva dečaka.Kad zaspu meni dođe da pevam onu pesmu manastir.VIDI ME VIDI SAD KOSU SAM PUSTILA,ZBOG OVE LJUBAVI SVE SAM NAPUSTILA.VIDI ME VIDI SAD LUTAM I TRAŽIM MIR,STAZAMA TUGE IDEM U MANASTIR

  11. Tijana каже:

    Ti si svom detetu najbolja mama na svetu i tako će uvek biti!
    Nekad i drugarica može da pomogne i pricuva ih a ti imas malo vremena za sebe…taj ventil je jako bitan!

  12. Дуца Ј. каже:

    љубав је давање, несебична жртва, и то не може свако, и није сваком дато. А мајчинство највећи и најтежи дар жени. И нико није савршен. И прође кад одрасту … и онда схватиш колико те је то испуњавало.

  13. Milena каже:

    Stvarno ste gadure zene. Toliko zlobnih komentara, nije ni cudo sto je zena anonimno poslala tekst. Iako sam mislila da je to deo sarkazma. Mama je divna, zivo bice i obozava svoje dete, o tome ona pise…ako niste shvatile

  14. Ana каже:

    Dete treba da vidi ako vas nešto čini nesrećnim, Ne treba kriti emocije i štititi dete od toga. Dete ako vidi da vas nešto čini nesrećnim, trudiće se, ako ne zna neće.. Sasvim je u redu da želite da budete malo sami, i neko vreme za sebe, žena koja je srećna je i bolja mama. Naučite dete da imate pravo na to. Tu je i muž, tako da treba da neguje da zna da bude sam sa detetom i da imaju neke svoje aktivnosti.

  15. DRAGANA каже:

    VALA,ONDA SAM I JA.KAO DA SAM JA OVO PISALA..

  16. Bole каже:

    Kais…za oboje…onako malo i ponekad…cida cini.

  17. Dusica каже:

    Ne postoji savrena mama. Sa prvim detetom sam imala takvu postorodjajnu depresiju da sam se jedva izvukla. Dugo nisam imala dece. Onda sam nemam pojma ni ja kako jer receno mi je da vise necu imati dece, dobila devojcicu. Zaboravila sam da napisem da sam pre sina imala dva cira, predmozdani udar, pad imunog sistema, sa 40 kg sam ostala trudna. Sve sam dozvoljavala ali sam stroga, bas Vi, meni je to mozda i profesionalna deformacija, ne znam… Vicem a onda place. Devojcica je dosla kuci sa 2 kg., molila sam svekrvu, jetrvu da mi pomognu. Nisu htele. Ne zele ni da je vide. Dva puta na pedijatriji sam lezala sa njom. Oni prizori su mi jos u glavi. Sve sama radim, suprug pomaze ali se promenio da ga vise ne prepoznajem, nemam temu sem dece da razgovarad sa njim. Krivi me za sve, sve prebacuje a ne pita kako mi je. Cerku koja puni godinu dana niko ne prihvata, jer je devojcica. To me ubija jer ja sam bila treca cerka mojim roditeljima i znam kako boli kada te odbacuju. Sina pokusavaju da okrenu protim mene, pricaju o meni sve najgore detetu. Smeta im sto sam doktor nauka kao da je to meni to neko poklonio. Sa pocepanim patikama sam sve sama postigla, moji rodiitelji nisu imali ni za hleb. Trudim se maksimalno da se posvetim deci, tusiram se otvorenih vrata da bih ih cula. I meni dodje da pobegnem, da imam malo vremena za sebe, bas kao Vi, da zaboravim na sve. Nadam se da ce Vam ovo nesto pomoci, ako ne drugo bar da vidite da niste jedina, Vi ste divna mama, nemojte sebe da krivite.
    Molila bih Vas da ovaj komentar vidi samo osoba koja je napisala ovo, ne zelim javno bude komentar.
    Hvala na razumevanju.

  18. Mirela каже:

    “О, кад би ти психолози замукли на неко време и ја кад бих престала да читам све што они имају да кажу. Недостаје ми да одврнем музику и да плешем како желим, сама, да ми нико не говори да се склоним, јер ја њему, ето, одузимам место на подијуму.”
    Sama si sebi ovim delom teksta dala odgovor na sve tvoje muke i pitanja.
    Majka sam 9-togodišnjaka i 7-godišnjakinje, koji su nebo i zemlja. Dečak je od rodjenja tvrdoglav i mogu slobodno da kažem, jer sam i ja za to kriva, da je bio “bezobrazno, razmaženo, derište”! Da. Mogu to da kažem za svoje dete jer sam ja od njega to i napravila. Nisam htela da plače zbog neispunjenih želja, pa sam mu tako ućutkivala plač. Pogrešno!
    Svi vaspitači i psiholozi su tvrdili da je neverovatno inteligentan, ali hiperaktivan. Hiperaktivan je reč kojom ti psiholozi na fin način kažu: gospodjo, vaše dete je fino vaspitano, ali nestašno. Brkaju malo pojam sindroma i nenamernog bezobrazluka.
    Da se vratim na početak. Da! Sama sebi si dala odgovor time što NEĆEŠ slušati psihologe, POJAČAJ slobodno muziku i PLEŠI sa svojim sinom-svideće mu se! Ne povladjuj mu, nećeš zbog toga biti loša mama, nego ćeš pomoći sebi i olakšati svakodnevnicu. Dete neće biti zapostavljeno.
    Noraš samo da znaš jednu stvar: do pete godine dete je kao sundjer (istina) i upija svu okolinu i sve šta se u njegovoj sredini dešava, stvara navike, uči se lepom ponašanju. Kada krene u predškolsko – već će tu početi da primenjuje šta je naučilo i šta se sme, a šta ne. Izdrži još malo i bićeš slobodna 🙂 Jer, kada krene u školu, faluće ti sva ta njegova pitanja i zapitkivanja jer ono sada uči za budućnost.
    To ti je moj savet, onako, usput iz iskustva.
    Sve će to doći na svoje.

  19. Natasa каже:

    Pa sasvim je jasno da se ova mama ne ponasa prirodno i spontano, vec po savremenim knjigama. Savrsene mame znaju i da podviknu, a da pri tom ne strahuju da ce se njihov trogodisnjak istraumirati zbog toga. Roditeljska ljubav i vaspitavanje deteta su nesto sasvim drugo od naporne politike losih roditelja “ti okom, a ja skokom”.

  20. Tatjana каже:

    Pozdrav od još jedne najgore mame na svetu. I ja se borim lavovski od kad se mali rodio, još nisam videla dete sa toliko energije, trči, skače, priča kao navijen.. Šou sa njim. Kad ga uveče konačno odvedem na spavanje osećam se kao da me kamion pregazio. I svako veče preispitivanje, da li sam loša majka, šta i kako da radim, zašto histerise bez razloga, zašto mi se kosa diže na glavi kad čujem MAMA (dnevno sto puta sigurno)… Razni tekstovi savršenih mama i psihologa, saveti komšiluka, svekrve, babe iz druge zgrade… Pa žene, ja padam u nesvest svakodnevno sa njim, imam toliko kondicije da mogu maraton da istrčim, vaspitavam ga kako znam i umem, jednostavno nisu sva deca ista, neka su mirna neka su aktivna. Moje je hiper aktivno i moram bit stalno na oprezu, jer je sklon povredama. To može da razume samo majka koja ima takvo dete, a nas nije puno.

  21. Dragana каже:

    Bravo za ovu mamu. Odlicno znam sta znaci pojesti cokoladu sam, npr ja ovih dana nestrpljivo cekam da uspavam blizance.Nasisam bebu i da pojedem sladoled,na miru.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама