Pre nekoliko nedelja podelili smo s vama lepu vest da je u Beogradu otvoren prvi umetnički vrtić. Možda to ne bi privuklo tako puno pažnje, da se osnivači nisu potrudili da stvore apsolutno autentičan ambijent za buđenje sklonosti ka umetnosti, koja čuči u svakom detetu. Tačka susreta je, zapravo, smeštena u okviru istoimenog Centra za afirmaciju kulture i umetnosti, u predratnoj vili sa dvorištem. Unutar 500 kvadratnih metara raspoređenih na četiri nivoa, vrtić zauzima centralno mesto, između umetničke galerije i izložbenih prostora na prvom nivou, i scene na četvrtom nivou.
Dete pre nego što nauči da piše – CRTA, pre nego što nauči da govori – PEVA, a pre nego što prohoda – IGRA. Dakle, priroda je sama poslala poruku šta je u prvim godinama života najvažnije za razvoj.
(Katarina Hajman, učiteljica i koreograf)
Ipak, interesovalo nas je šta je to još što ovo mesto čini posebnim, osim činjenice da su deca okružena umetnošću na neusiljen, prirodan, autentičan način.
Kako je objasnila naša sagovornica, Sara Raković, psihološkinja u ovoj predškolskoj ustanovi, u ambijentu i okruženju Tačke susreta, deca imaju idealnu priliku da razvijaju svoje potencijale u realnom kulturno-umetničkom kontekstu, kroz stvaralačke, likovne, muzičko-dramske, i plesne radionice, kao i kroz urbano baštovanstvo.
– Naš inovativan vaspitno-obrazovni program temelji se na tri ključna susreta: susret sa samim sobom (razvoj intrapersonalnih kompetencija), susret sa drugima (razvoj interpersonalnih kompetencija), i susret sa prirodom (razvoj svesti o sebi kao delu sveta). Kvalitet samog programa proizilazi i iz specifičnog kadra. Kroz timski rad pedagoga, psihologa, primenjenog umetnika, defektologa, koreografa, muzičkih pedagoga, saradnika iz oblasti prirodnih nauka, vaspitača i medicinskih sestara vaspitača, razvijamo integrativni kurikulum. – ističe Raković.
Deca imaju svakodnevni kontakt sa umetnicima koji su ili nosioci programa ili stvaraju svoja umetnička dela u našim prostorima.
Sam rad u vrtiću, kako su nam objasnili, zasniva se na integrativnom pristupu, pa se izuzetni stručnjaci koji s decom rade trude da sve aktivnosti stave u funkciju dečjeg celovitog razvoja, bez striktnog odvajanja na razvoj govora, logičko-matematičku ili socijalnu inteligenciju i slično.
– Na primer, tokom proučavanja Velikog kineskog zida, prirodne pigmente dobijene iz povrća u laboratoriji, deca koriste za kreativne radionice. Sa primenjenim umetnikom oblikuju glinu i stvaraju cigle za vlastitu, zajedničku reprodukciju zida. Jedan od konstruktora (koji mogu i da probaju) je i pirinač. Degustiraju zeleni čaj, oslikavaju svilu, slušaju i stvaraju tradicionalnu kinesku muziku i zvuke gonga, prave lepeze, kineskog zmaja i flaute od bambusa. Obučeni u kostime, upoznaju se sa kineskim pozorištem… – otkrila nam je psihološkinja Tačke susreta.
Znamo da roditelji vrlo često misle da je za umetnost neophodan talenat i da deca koja u porodici nemaju umetnike zapravo imaju vrlo malo “koristi” od bavljenja umetnošću. Zato smo pitali Jelenu Marković, japanologa i okupacionog terapeuta u Tački susreta – da li je umetnost za svako dete?
– Dete koje se razvija u skladu sa sobom i prirodom, to uvek i nepogrešivo čini kroz umetnički izraz. Savremeno društvo, vaspitanje i obrazovanje uskraćuju detetu priliku da ostane autentična ličnost i jedino umetnost nudi tu slobodu. Ona je zdrava zato što ne meri i ne nameće – umetnost je za dete način da postoji i komunicira sa svetom bezbolno i fantazijom. – istakla je Marković.
Kako izgledaju grupe u umetničkom vrtiću?
U predškolskoj ustanovi Tačka susreta, tokom realizacije redovnog programa, usmerene aktivnosti se odvijaju u okviru grupa koje su istog uzrasta. Ali dodatne radionice, kroz koje deca imaju priliku da prodube svoja znanja i usavrše veštine iz određenih oblasti, koje su svakako i deo redovnog programa, organizovane su u skladu sa individualnim potrebama i interesovanjima.
– Optimalan izbor dodatnih aktivnosti pravi se na osnovu kontinuiranog praćenja razvoja dece od strane vaspitača i stručnih saradnika, i u saradnji sa roditeljima. – kazala nam je Sara Raković.
U Beogradu od ove godine radi Tačka susreta vrtić, koji neguje umetničku ličnost prisutnu u svakom detetu. Ali, takva ustanova ne postoji u svakom gradu. Psihološkinja Sara Raković za naš portal kaže da roditelji uvek mogu nešto da učine.
– Umetnost deluje kao spoljašnji faktor, ali i iznutra, te na oba načina treba iskoristiti njene benefite. Važno je decu izlagati kulturno-umetničkim sadržajima kroz posete pozorišta, muzičkih koncerata, muzeja, galerija… ali im pružiti i priliku da se oprobaju u nekoj od brojnih umetničkih disciplina, poput crtanja, slikanja, vajanja, muzike, hora, plesa, filma, fotografije ili arhitekture, u zavisnosti od ličnih potreba, afiniteta, kao i razvojnog uzrasta. – objasnila je naša sagovornica.
Zašto je tako važno da dete bude u stalnom kontaktu sa umetnošću?
I kakav je uticaj bavljenja umetnošću na emocionalni i socijalni razvoj deteta?
Već smo objasnili da praktikovanje i izlaganje umetničkim disciplinama od najranijeg uzrasta podstiče celoviti razvoj dece. A sasvim precizno, evo šta sve to uključuje:
– Izražavanje emocija i misli na jedinstven i bezbrižan način
– Maštovit i kreativan način razmišljanja i ponašanja
– Socijalne kompetencije
– Finu i grubu motoriku, i koordinaciju tela
– Vizuelno-prostornu inteligenciju
– Auditivnu i vizuelnu percepciju
– Svesnu pažnju, koncentraciju i memoriju
– Istančan estetski ukus
– Samopouzdanje
Dete čiji je emocionalni doživljaj negovan putem umetnosti, u bilo kakvim okolnostima će neometano živeti i stvarati, biće spremnije da gradi svet po svojoj meri i da prepreke doživi kao izazove. – zaključuje za Zelenu učionicu Jelena Marković, japanolog i okupacioni terapeut.