ДА ли је ново време донело и нове начине васпитања деце? Традиционално васпитање подразумева подељене улоге између родитеља. Мајка је задужена за негу и емоционалну топлину, док је отац носилац ауторитета, одређује правила и спроводи дисциплину. Ипак, данас су родне улоге све чешће избалансиране, родитељи су активни у професионалном и друштвеном животу и за одгајање детета морају да се ангажујују подједнако. Традиционална улога оца постаје сувишна, а мушкарци су сада пред изазовом да поред преузимања практичних радњи око неге малишана, које су до сада биле резервисане за мајке, постану и извор топлине и емоционалне бриге много више него раније.

Ово за „Живот плус“ истиче Ива Бранковић, породична терапеуткиња и открива шта је поред љубави и успотављања ауторитета још потребно да се дете изведе на прави пут:
– И дечацима треба давати пуно љубави и нежности. То често заборавимо и превидимо, јер у њима видимо мале мушкарце и плашимо се да их не размазимо. С друге стране, треба их усмеравати тако да каналишу своје незадовољство на конструктиван начин. Не смемо да им толеришемо агресивност и бахато понашање. Такође, омогућите им да се развијају у складу са својом природом и интересовањима, а не у правцу слике коју мама и тата имају о томе како треба да се понаша њихов син наследник.

Једна од грешака је и то када му говоримо „не плачи, ниси девојчица“, јер му тако забрањујемо да покаже емоције.

– Девојчице су од малена научене да брину о својој лутки, брату или сестри, да би касније водиле рачуна о мужу и деци. Са дечацима радимо потпуно супротно. Учимо их да буду јаки, мислимо да ћемо их тако заштити од ситуација у којима не смеју да покажу слабост, али их тако спречавамо да развију нешто што ће им итекако бити од користи, а то је емоционална интелигенција. Дечаке не треба само учити да штите породицу, већ и да се породица негује изнутра, комуникацијом, блискошћу и разменом емоција – прича терапеуткиња.

ПРОБЛЕМИ У ПАРТНЕРСКИМ ОДНОСИМА

ИВА Бранковић наводи да када су у питању стратегије за решавање проблема, дечацима шаљемо поруку да треба брзо и лако да се снађу, а девојчицама да се потруде да одређену ситуацију реше на најбољи могући начин, по могућству тако да одговара свима. Зато су жене склоније да анализирају проблем дуже пре него што се упусте у његово решавање. Мушкарци прво крећу у акцију, па санирају последице. У партнерским односима то често ствара проблеме, јер жена једноставно жели да разговара о нечему што је мучи, док мушкарац одмах нуди решење за проблем и не види сврху у разматрању и препричавању.

Ово би требало да знају будуће мајке које се жале на данашње мушкарце да не помажу довољно по кући, да су емоционално недоступни, да их не поштују их довољно,… Упркос томе, синове васпитавају да се понашају као њихови мужеви. Не схватају да је „моћ“ да их промене и учине бољим у њиховим рукама.

– Данас су и мушкарци и жене пред великим изазовом, јер делује да су улоге постале прилично нејасне. Сада имамо нежне мушкарце који брину о свом изгледу и не знају да замене сијалицу, али и даље очекују од жене да пре свега буде супруга и мајка. С друге стране, жене освајају финансијску и сваку другу независност, али и даље на несвесном нивоу траже мушкарца заштитника који ће о њима да брине. Зато не изненађује што и најмодерније мајке врло често склизну у традиционални образац и сина припремају да буде „прави мушкарац“, а да ни саме више не знају шта то тачно значи – наводи Бранковићева.

Познато да деца више уче од родитеља посматрајући и проживљавајући њихова понашања него слушајући њихове савете. Зато је улога оца битна и како бисмо васпитали сина да поштује и цени женски род:

– Савремени отац је подједнако значајан и дечацима и девојчицама. Он представља модел за развој балансиране личности сина, који ће имати чврстину, одлучност и интегритет, односно мушке карактеристике у комбинацији са емоционалном доступношћу и топлином, традиционално сматране женским особинама. Требало би да представља узор дечацима за то како ће се они сами у перспективи понашати према супрузи и деци, а девојчицама модел за тражење емотивног партнера, од кога ће бити уважене и доживљене као равноправне партнерке.

Грешке правимо и у васпитању девојчица, наводи саговорница „Живота плус“ и то увек када не посматрамо конкретну девојчицу, већ се трудимо да јој наметнемо друштвено пожељно понашање за младе даме.

– Када јој обучемо хаљину иако тражи панталоне, јер јој је лакше да у њима трчи или када јој кажемо да нешто не може или не сме само зато што је девојчица. Грешимо и када им говоримо да буду лепе и слаткоречиве, а никада паметне, речите, храбре. Од малена их учимо да треба да се допадну другима јер су физички слабије. Тако, развијају вештине да се за нешто изборе „на фин начин“, за разлику од дечака. Требало би да науче да нису ништа мање вредне него мушкарци – саветује Ива Банковић.

НАУЧИТЕ ГА КУЋНИМ ПОСЛОВИМА
ДЕЧАЦИМа причамо и да су наследници, татини синови и да не би требало да раде ништа по кући – каже Бранковић. – Чињеница је да је реалност другачија и да ће када одрасте радити неки сасвим обичан посао, а такав сличан, ако не и бољи радиће и његова жена и зато би било боље припремити га да прихвати свој део обавеза у кући и научити га елементарним вештинама бриге о себи и о домаћинству.

Сузана Милошевић

Извор: novosti.rs