Gaslighting је у последње време врло често коришћен термин, колоквијализам, који се дефинише као манипулисање неким како би се он навео да посумња у сопствену реалност, у своје вредности и себе као особу. Присутан је у различитим врстама односа. Партнерским, пријатељским, пословним, па и у односима на релацији родитељ-дете.
И премда је сам термин нов, само понашање није. Одувек су постојали људи који су се користили методама манипулације како би друге око себе на неки начин себи подредили. Ово понашање токсично је у сваком односу, али се посебно мора истаћи проблем кад је реч о релацији родитељ-дете. Деца су развојно незрела, док су мала безусловно верују родитељима. Крхког су самопоуздања и углавном их је много лакше повредити и натерати да сумњају у сопствену вредност него одраслу особу.
Како изгледа „геслајтинг“ у родитељству?
Укратко, манифестује се кроз негативне „шаљиве“ коментаре, честе критике, минимизирање значаја дечјих осећања („није то ништа“) и обезвређивање онога што деца мисле и осећају. Сва ова понашања родитеља стварају плодно тло за развој анксиозности, депресије, различитих облика зависности и поремећаја личности код детета.
Психолог Jeffrey Bernstein радио је са великим бројем пацијената који су управо претрпели неке од ових облика манипулације. Најчешћи одговори које су они добијали од својих родитеља када би покушали да их суоче са својим детињством били су:
- О чему причаш? То се никад није дешавало.
- Зар не мислиш да мало претерујеш с тим да си се осећао понижено или напуштено?
- Очигледно је да ти не можеш да прихватиш то што ја нисам савршен родитељ. А да ли некад помислиш на све што сам за тебе урадио?
- Одувек си био тако окренут себи и својим осећањима.
- Знам да је и твој брат претрпео доста због тога што си ти толико слеп за туђе потребе.
- Све сам радио за тебе, да ти буде лакше. Али ти си сад незахвалан.
Али ови коментари само су део читаве слагалице и нису карактеристични за сваки гаслајтинг однос. Bernstein наводи и два очигледна примера из своје праксе кроз које детаљније приказује ову врсту токсичног односа у породици.
Сара и Ден: Два примера болног одрастања због родитељског гаслајтинга
Кад је Сара, данас жена од 32 године, дошла на разговор са мном први пут, изгледала је прилично узнемирено. Рекла је: „Докторе, већ недељу дана траје моја константна борба са анксиозношћу која је почела након контакта с мојом мајком прошлог викенда. Она управо ради све то што описујете кад говорите о гаслајтингу и ма колико ја то игнорисала, и даље боли.“
Ден, четрдесетпетогодишњак, има причу сличну Сариној. „Моја мама је краљица гаслајтинга и антагонизације, као и непоштовања туђих граница. Она је нарцис. Гледала би ме од раног детињства рањивог и тужног и у тим ситуацијама би ми само говорила да сам превише мекан.“
Као што ови примери показују, ови родитељи поткопавају дететово виђење реалности и емоционалну стабилност. То је врста родитеља који врло често поричу дечја искуства говорећи да ствари уопште нису такве каквим их дете доживљава или их је доживљавало.
Свој поглед на родитељство овакви родитељи виде као једини исправан, а дететово виђење ствари као претерану осетљивост или чак незахвалност.
Ако имате овакве родитеље – како поставити границе?
Поставити границе сопственим родитељима може бити велики изазов, али и важан корак у процесу успостављања здраве комуникације и односа у ком не мањка ни љубави ни поштовања. Ево неколико савета који вам могу помоћи да то постигнете:
- Јасно комуницирајте своје границе: Важно је да будете директни и конкретни. Али, исто тако, кад својим родитељима желите да поставите границе, то би требало да радите уз поштовање и тон који вас неће увести у свађу и сукобе. Примера ради, ако вам смета начин на који се ваша мајка меша у ваш однос са децом, то би требало да јој кажете сасвим јасно: „Мама, разумем да мислиш да радим погрешно и да би твој начин био бољи. Али те молим да поштујеш моје одлуке и то што ја бирам да радим другачије, да бисмо нас две сачувале добар однос.“
- Будите свесни својих граница: Важно је да са собом рашчистите шта за вас јесте, а шта није у реду у односу с родитељима. То ће вам помоћи да пронађете оне границе које су реалне и да их се држите. Рецимо, можете замолити свог оца да политика не буде тема ваших разговора јер вас води у сукобе, а то сигурно ником не прија.
- Не плашите се да кажете „Не“: Оно што је на Балкану често тешко прихватљиво је рећи родитељу НЕ. Ипак, свако дете, одрасло или малолетно, требало би да има то право. Ако осећате да су захтеви ваших родитеља претерани или нереални, да не поштују границе које им постављате, имате обавезу према себи да им кажете – Жао ми је, али не.
- Потражите подршку: Ако вам постављање граница не иде добро, немојте се плашити да потражите помоћ терапеута или чак пријатеља који вас може саслушати без осуде и дати користан савет.
- Вежбајте да бринете о себи: Побрините се за то да бринете о себи и да се не плашите да ставите своје потребе на прво место. Ово вам може помоћи да стекнете више самопоуздања и постављању граница другим људима.
- Направите паузу: Ако су конфликти са родитељима чести, ако не прихватају ваше границе и верују да сте и даље дете које треба да прати само њихове савете, најздравије за однос би било направити паузу. Смањите контакт на онај неопходан и покушајте да се фокусирате на стицање самопоуздања. Већина родитеља увек ће рећи да је радила најбоље што је знала. Али то није увек тако. Чак и да јесте, постоје родитељи чије „најбоље што умеју“ једноставно није ни приближно довољно добро. Чије набоље што умеју деци наноси дубоке емоционалне ране.
Завирите у себе, претресите своје односе са родитељима и, ако вас ти односи гуше, а позиви изазивају нервозу у стомаку, дајте све од себе да промените ствари. Будите јасни, конкретни и доследни. Јер родитељи јесу важан део живота свих нас, а веза с њима је носилац нашег емоционалног здравља кроз читав живот.