Како да препознате ЛАЖНЕ информације, у мору оних које ових дана стижу до вас?

Начин на који информације путују се, у претходних 50 година, трансформисао много пута. Медији који имају највећи утицај мењали су се од аналогних, ка дигиталним, а у ери брзог интернета и друштвених мрежа, више се ништа не може сакрити. Томе сведочимо сваког дана. И то је она добра страна нових технологија.

Међутим, количина информација коју сваког дана мозак просечне особе треба на неки начин да обради повећала се до неслућених размера. Преко ТВ-а, рачунара, телефона, таблета, билборда и на различите друге начине, сваког дана наш мозак мора да обради (или одбаци) приближно 74 ГИГАБАЈТА информација, подаци су једног истраживања. Та количина еквивалентна је томе да сте прочитали 200.000 речи или одгледали 16 филмова.

А сад, замислите када се на све то дода и вештачка интелигенција која је још један генератор информација?

Ако у обзир узмете и тренутну друштвену и политичку ситуацију у којој се налазимо, долазимо до тога да број информација којима смо затрпани на дневном нивоу експоненцијално расте.

И ту се отвара једно питање на које многи, заправо, немају одговор. Како разликовати лаж од истине? Спин од чињеница? Релевантан извор информација од оног ком се не може веровати?

У новијој историји није постојао важнији тренутак за нас и нашу децу да то научимо. У мору нових вести којима смо затрпани сваког секунда, проценити шта је од свега што нам се сервира тачно и релевантно, тежак је задатак и за многе мислеће људе.

„Подложност манипулацијама и теоријама завере тесно је повезана са образовањем. Тешко ћете међу гимназијалцима наићи на поборнике теорија завере. Већи проблем имамо код остатка средњошколске популације и ученика основне школе. Тамо где је велико поверење према порукама са друштвених мрежа, где има емоционалног везивања за ауторитете који су већ освојили симпатије и пажњу ранијим објавама, постоји и већа вероватноћа за манипулацију.“ – казала је својевремено проф. српског језика и књижевности Виолета Кецман.

Као један алат за едукацију који нам је ових дана и месеци преко потребан, она препоручује приручник под називом „Лажне вести“. Реч је о штиву које нас конкретним примерима води кроз процес дигиталног описмењавања и препознавања „дигиталних лажи“. Изузетно је значајно да се у интернет свету који јесте препун погрешних, намерно изврнутих информација, сналазимо и да научимо да препознамо кад нас неко, било свесно, било несвесно, обмањује.

– Књигу „Лажне вести“ шпанске ауторке Нерејде Кариљо, у издању Креативног центра, топло препоручујем адолесцентима, њиховим родитељима и наставницима, али и свима осталима који воле сјајне илустрације и улогу детектива у замршеним случајевима дезинформација, подвалама информацијама и разоткривања предатора интернет фауне – ботова, хејтера, тролова и других интернет-врста. Због јасних и кратких текстова, тестова за самоевалуацију и духовитих илустрација, књига је прави модеран водич за разоткривање лажних вести.“

У једном од поглавља књиге организација која се бори против онлајн-дезинформисања Фирст драфт издвојила је седам врста дезинформација чији је циљ збуњивање читалаца. То су: Лажни контекст, Манипулисани садржај, Фаброковани садржај, Подметнути садржај, Лажна повезаност, Сатира или пародија и Обмањујући садржај.

Одломак из ове књиге можете прочитати у наставку, а књига се може поручити овде.