Kako da prepoznate LAŽNE informacije, u moru onih koje ovih dana stižu do vas?

Način na koji informacije putuju se, u prethodnih 50 godina, transformisao mnogo puta. Mediji koji imaju najveći uticaj menjali su se od analognih, ka digitalnim, a u eri brzog interneta i društvenih mreža, više se ništa ne može sakriti. Tome svedočimo svakog dana. I to je ona dobra strana novih tehnologija.

Međutim, količina informacija koju svakog dana mozak prosečne osobe treba na neki način da obradi povećala se do neslućenih razmera. Preko TV-a, računara, telefona, tableta, bilborda i na različite druge načine, svakog dana naš mozak mora da obradi (ili odbaci) približno 74 GIGABAJTA informacija, podaci su jednog istraživanja. Ta količina ekvivalentna je tome da ste pročitali 200.000 reči ili odgledali 16 filmova.

A sad, zamislite kada se na sve to doda i veštačka inteligencija koja je još jedan generator informacija?

Ako u obzir uzmete i trenutnu društvenu i političku situaciju u kojoj se nalazimo, dolazimo do toga da broj informacija kojima smo zatrpani na dnevnom nivou eksponencijalno raste.

I tu se otvara jedno pitanje na koje mnogi, zapravo, nemaju odgovor. Kako razlikovati laž od istine? Spin od činjenica? Relevantan izvor informacija od onog kom se ne može verovati?

U novijoj istoriji nije postojao važniji trenutak za nas i našu decu da to naučimo. U moru novih vesti kojima smo zatrpani svakog sekunda, proceniti šta je od svega što nam se servira tačno i relevantno, težak je zadatak i za mnoge misleće ljude.

„Podložnost manipulacijama i teorijama zavere tesno je povezana sa obrazovanjem. Teško ćete među gimnazijalcima naići na pobornike teorija zavere. Veći problem imamo kod ostatka srednjoškolske populacije i učenika osnovne škole. Tamo gde je veliko poverenje prema porukama sa društvenih mreža, gde ima emocionalnog vezivanja za autoritete koji su već osvojili simpatije i pažnju ranijim objavama, postoji i veća verovatnoća za manipulaciju.“ – kazala je svojevremeno prof. srpskog jezika i književnosti Violeta Kecman.

Kao jedan alat za edukaciju koji nam je ovih dana i meseci preko potreban, ona preporučuje priručnik pod nazivom „Lažne vesti“. Reč je o štivu koje nas konkretnim primerima vodi kroz proces digitalnog opismenjavanja i prepoznavanja „digitalnih laži“. Izuzetno je značajno da se u internet svetu koji jeste prepun pogrešnih, namerno izvrnutih informacija, snalazimo i da naučimo da prepoznamo kad nas neko, bilo svesno, bilo nesvesno, obmanjuje.

– Knjigu „Lažne vesti“ španske autorke Nerejde Kariljo, u izdanju Kreativnog centra, toplo preporučujem adolescentima, njihovim roditeljima i nastavnicima, ali i svima ostalima koji vole sjajne ilustracije i ulogu detektiva u zamršenim slučajevima dezinformacija, podvalama informacijama i razotkrivanja predatora internet faune – botova, hejtera, trolova i drugih internet-vrsta. Zbog jasnih i kratkih tekstova, testova za samoevaluaciju i duhovitih ilustracija, knjiga je pravi moderan vodič za razotkrivanje lažnih vesti.“

U jednom od poglavlja knjige organizacija koja se bori protiv onlajn-dezinformisanja First draft izdvojila je sedam vrsta dezinformacija čiji je cilj zbunjivanje čitalaca. To su: Lažni kontekst, Manipulisani sadržaj, Fabrokovani sadržaj, Podmetnuti sadržaj, Lažna povezanost, Satira ili parodija i Obmanjujući sadržaj.

Odlomak iz ove knjige možete pročitati u nastavku, a knjiga se može poručiti ovde.