„Водићу те на сладолед, али немој да кажеш мами и тати“; „Твоји родитељи су моји пријатељи и замолили су ме да те ја покупим из школе“; „Уђи у аутомобил, водим те на једно место“… само су неки од покушаја педофила да малишане намаме у стан, аутомобил или на било које друго место. Најгоре од свега је то што им често успева да добију оно што желе јер су деца наивна.
Како деци објаснити који људи су опасни по њих, а којима могу да верују, за родитеље је тешка мука.
Никада није рано за такав разговор
– Никада није рано почети разговоре са децом о томе. Већ од првог одвајања и одласка на самостално играње са другом децом морате упозорити своје малишане на могуће опасности. Наравно, у почетку се деца морају надгледати и припазити, а најважније је када дођу кући да поразговарате са њима – објашњава психолог Нина Рацић.
Питања која ће родитељи постављати деци после играња морају захтевати дуже одговоре, додаје психолог.
Инсистирати на детаљима
– Не постављајте питања на која ће вам деца одговарати са „да“ и „не“, већ нешто дужа. Питајте ко је све био на игралишту и како је било, да ли се дешавало нешто неуобичајено и да ли је ту био неко непознат. Помоћу ових одговора можете пратити све шта се дешава, али и научити дете да убудуће говори и само о свему што се десило. То је ствар од које треба почети када су превенција и заштита од педофила и отмичара у питању – истиче психолог.
Научите их да нико нема право да са њима има „тајне“ разговоре
Научите дете да одрасла особа нема разлога да има приватне или тајновите разговоре са њима, било да је то неко непознат или неко ко им је веома познат, већ да се ти разговори обављају искључиво у присуству родитеља. Такође, убедите их да нико нема права да их додирује, нарочито по интимним деловима.
Такође, деци се мора објаснити да уколико им одрасле особе причају неприкладне вицеве или подржавају то што они лажу родитеље или крију од њих нешто, да су то у ствари сигнали упозорења. Педофили на тај начин припремају децу на тајновито понашање и деца ће почети да им верују више него родитељима.
Лифт, аутомобил, поклони непознатих
Такође, учите их да ако се некада случајно изгубе или им је потребна нека помоћ, да је потраже од групе људи и на јавном месту, не од неког изолованог странца. Нека не улазе у лифт сами са непознатим особама, не треба да прилазе аутомобилу ако их неко непознат позове наводно да их нешто пита или да им нешто да.
Тужним или усамљеним дететом педофили најлакше успевају да манипулишу
Јако је важно да деца науче да никада ништа не треба да узимају од непознатих особа ако ви нисте ту да то одобрите.
Разговор прилагодите узрасту
– Родитељи морају развити поверење код деце. Морају им бити подршка и никако не треба да их критикују за сваку ситницу. Из свог искуства, а радила сам са децом која су била жртве таквих људи, родитељи не разговарају на прави начин са својим малишанима.
Они морају прилагодити разговоре узрасту, објаснити им који додири су у реду, какви пољупци и загрљаји одраслих особа су прихватљиви, а како бивају старији, објаснити им и које су последице таквих ствари. Деца морају знати последице и на њих им треба стално указивати, али никако их њима застрашивати – каже Јара Петковић, психолог.
Научите их да вичу ако су угрожени
Злостављање се углавном дешава када је дете само са злостављачем у ауту, свлачионици, учионици, лифту. Родитељи морају објаснити детету да увек мора имати пратњу пријатеља и да не постоји разлог да остаје само са одраслом особом.
Да вичу уколико их неко нападне и да свима говоре да особа која их увлачи у аутомобил није њихов отац или мајка да би пролазници приметили шта се дешава.
Треба да знају ваш број телефона
Оно што је вероватно и најбитније, родитељи морају научити децу број телефона, која им је адреса, да уколико дође до било каквог проблема, могу да се обрате људима на улици и затраже помоћ. Наравно, родитељи треба да нагласе да се дете обрати увек групи људи, никако појединцу.
Најлакше у мрежу злостављача упадају деца чији родитељи нису тренутно преокупирани дететом због проблема које имају: свађе, болест, развод, посао, или су деца у породицама у којима нема стално присутног оца или су родитељи презаузети. Тужним или усамљеним дететом педофили најлакше манипулишу.
Кад је злостављач из окружења
Иако се родитељи често упозоравају на опасности којима су деца изложена путем интернета, када је у питању сексуално злостављање – опасност најчешц́е вреба испред школе или чак на кућном прагу.
Педофили су углавном људи од којих би се такво понашање најмање очекивало – узорни учитељ или учитељица, тренер, комшија од поверења, партнер или чак особа из уже породице.
Но, оно што је највећи проблем јесте то што је јако тешко посумњати у ту особу, с обзиром на то колико нам је као родитељу блиска.
– Постоји опасност од познатих људи, и то је најтеже приметити, али родитељи увек морају да буду опрезни. Да пазе са ким остављају децу и да те особе познају веома добро. Уколико сумњате у неког, пратите шта се дешава када их оставите и испитујте дете шта раде када су сами. Разговор је решење за све проблеме и родитељи морају пуно бринути о својој деци – додаје психолог Нина Рацић.
Како знати да се злостављање већ догодило
О злостављању деца најпре говоре спомињући детаље. На тај начин проверавају реакције одраслих. Претерана реакција или неверица ће их навести да прећуте остатак приче.
– Уколико се нешто десило, деца због стида често избегавају да причају о томе. Важно је да уколико приметите било какву промену код детета, поразговарате са њим. Деца могу реаговати на неколико начина, а уколико ни тада не желе да кажу шта се догодило, онда је најбоље одвести дете психологу – истиче психолог Јара Петковић.
Постоји низ знакова који могу да баце родитеље у сумњу да је њихово дете било жртва злостављања – буђење усред ноћи уз знојење, вриштање и дрхтање, мокрење у кревету, неуобичајена агресивност према члановима породице, пријатељима или другој деци.
Такође, обратите пажњу на то да ли дете има повреде на гениталном или аналном делу, те губитак апетита, повлачење у себе, нападе панике, који могу да буду и присећање на насиље, неуобичајан страх од одређених места, нагло одбијање детета да остане само са одређеним особама, али и саморањавање…
Деца се веома често осећају кривима, тако да их треба охрабрити и пружити им што више љубави и разумевања. Иако злостављање може да остави озбиљне психичке последице, уз адекватну стручну помоћ, многа деца моћи ће да живе без последица.
Марија Антонијевић
Извор: Блиц