Претпостављам да је психологија модерног доба створила израз токсична мајка. Учећи педагошку психологију читала сам о Едиповом комплексу, али о токсичној мајци нисам… Сада, замислите, нема токсичног друштва, бар нисам тако често сретала тај термин, али токсични родитељи, отац и мајка, постоје!
Задатак науке јесте да објективно сагледа ствари, па и психологија тежи да сложен танани однос мајка–дете анализира у узрочно-последичном следу: оно што је мајка чинила васпитавајући дете резултирало је одређеним обрасцима у понашању, особинама детета и његовим карактером.
Нема се у тој намери шта замерити, али у оном што читамо у најпопуларнијим текстовима има. Прво, тај ужасан израз, термин – шта ли, токсична мајка. Токсична мајка посрамљује дете, токсична мајка виче, токсична мајка упоређује дете са другима…
Ко се још није пронашао у овим описима?
Да, мајке вичу и то једно „Стани бре!“ спасило је можда многа колена и лактове, од пада и повреда наравно.
Указати свом детету како његов друг с радошћу дели играчке или ужину и препоручити му да се угледа на њега, није ништа лоше, напротив, таква врста поређења требало би да осветли пожељан образац понашања.
Могу се у свакој породици наћи и лоши примери за претеривање у викању, посрамљивању, поређењу са другом децом, али родитељство се не дешава у уџбеницима, већ се живи. Мајка је понекад у хормонском дисбалансу, ПМС-у, уморна, преоптерећена послом или кућним обавезама, или једноставно повређена… Мајке свакако нису образовни профил, већ се у тој улози могу срести најразличитије жене: од неписмених до доктора наука. И нема правила да ће она са више образовања бити бољи родитељ.
Ипак, мајка која одгаја своје дете, обезбеђује му материјалну заштиту, сигурност, подршку и љубав не заслужује да се назове токсичном мамом иако је сигурно много пута погрешила, свесно или несвесно, делом, речју, мишљу… Неколико претходних речи позајмила сам из молитве и ту се мајчинство додирује са религијом. Нема човека који не греши, нема такве ни мајке…
Сви смо понекад токсични једни према другима, и мајка према детету и незахвално дете према мајци, токсични су и партнерски, зашто не и колегијални односи? Ипак, нигде ова спрега није тако очврсла као у синтагми токсична мајка.
„Уби ме прејака реч“.
Аутор: Драгана Глишић, професор српског језика и књижевности