ADHD – Поремећај дефицита пажње / хиперактивности (АДХД) један је од најчешћих менталних поремећаја који погађа децу. АДХД такође погађа многе одрасле особе. Симптоми АДХД-а укључују непажњу (немогућност задржавања фокуса), хиперактивност (вишак покрета који се не уклапа у поставку) и импулсивност (исхитрени поступци који се тренутно одвијају без размишљања)
Пре него што по ко зна који пут изгубите живце када ваше дете није најпослушније, имајте на уму да то није ни његова а ни ваша кривица. Деци са АДХД-ом потребан је само другачији приступ дисциплини.
Дисциплиновање деце вероватно није на листи ваших пет омиљених родитељских обавеза, посебно ако је вашем детету дијагностикован АДХД (поремећај хиперактивности са дефицитом пажње).
Али, запамтите да нисте сами. Погледајте само један просечан дечји фудбалски тим. Статистички гледано, у западним земљама најмање једно од те деце узраста од 5 до 17 година добило је АДХД дијагнозу.
Будући да је то тако често (додуше чешће на западу него код нас), врше се многа истраживања о стратегијама које можете да увежбавате како бисте олакшали дисциплину и себи и деци. Прочитајте шта функционише, шта не, и како се бринути о себи кад вам нерви попусте.
Дисциплина започиње личном дисциплином родитеља
Можда ћете доћи у искушење да вичете када ваше дете буде усред беса, или када ваш тинејџер одбије да слуша, али „када је реч о дисциплиновању детета са АДХД-ом, једна ствар која дефинитивно не функционише је губљење живца“, др. Ањани Амлади, дечји и адолесцентни психијатар са седиштем у Сакраменту у Калифорнији, каже:
“Код детета без АДХД дијагнозе, када одрасли повисе тон, можда ће и имати утицај на њихово понашање. Али код деце са АДХД дијагнозом ово је веома ретко случај.“
Доследност и рутина помажу у спречавању испада
За децу са АДХД-ом рутина и структура су заиста важни. Ево како то применити у пракси:
Редовни распореди за школу, домаћи задаци који се раде увек у одређено време, ваннаставне активности, време са пријатељима и време за спавање. Сви су критични за помагање деци да остану довољно енергетски и емоционално сконцентрисана како би бар мало спречили агресију пре него што она започне.
Дисциплина наспрам последице наспрам казне: у чему је разлика?
Дисциплина је проактивна. Она омогућава деци да контролишу своје понашање и доносе одлуке пружајући им јасан оквир онога што се од њих очекује. Позитивно понашање се награђује, а негативно понашање подлеже последици која је повезана са проблемом и произилази из тог специфичног понашања.
Казна је, с друге стране, реактивна. Преузима контролу над дететом и даје је у руке одрасле особе која потом бира какав је исход њихове одлуке. Временско ограничење је један од уобичајених примера дисциплине, а не кажњавања, али као што ћете видети у наставку, требало би га пажљиво користити.
Изаберите родитељски оквир који одговара вама и вашој породици
Ако вам је потребна већа структура за помоћ у решавању дисциплинских питања, постоји низ модела психосоцијалних третмана који могу помоћи у обликовању вашег одлучивања. Две најчешће, али никако и једине опције, су Обука за родитељско управљање (Parent Management Training – PMT) и Сарадничка и проактивна решења (Collaborative and Proactive Solutions – CPS).
“PMT“ охрабрује родитеље да:
- користите јасне команде
- пажљиво и стратешки спроводе тајм-аут
- створе одређено време за њих и њихову децу како би могли да раде “један на један“ на јачању позитивних понашања
Овај приступ фокусира се на родитељску обуку и понашање, те подстиче родитеље да буду доследни, и предвидљиви у својим поступцима, па ће деца следити тај пример. ПМТ такође наглашава позитивно ојачавање и награде као део стратегије за подстицање продуктивнијег понашања и смањење испада.
У ЦПС стратегији деца су активни учесници. Садржи четири модула који се фокусирају на родитеље и децу који раде заједно како би предвидели проблеме и планирали како да их реше.
Студија из 2019. године, у којој је учествовало 130 аустралијских породица са децом узраста од 7 до 14 година, поделила је учеснике у две групе како би упоредила ефикасност два приступа. Истраживачи су известили да су оба приступа имала готово једнако значајан успех.
Временска ограничења за децу морају бити стратешка и одређена
За родитеље који користе ПМТ оквир са млађом децом, препоручује се коришћење тајм-аута у ситуацијама високог стреса и наглашава да их треба користити стратешки и само као одговор на двe или три специфичне врсте понашања која родитељи покушавају да обесхрабре.
Требало би да се разјасни која су понашања на тој листи, како би било мање забуне. Када се ова понашања појаве, важно је:
- брзо и мирно објављивање почетка тајм-аута
- подсећање да волите своје дете
- коришћење тајмера / штоперице по потреби да бисте били јасни око дужине паузе / временског ограничења
- бирање места без стимулуса за тајм-аут
- потребно је да дете стално буде у видокругу током временског ограничења
- разговор о томе зашто се то догодило након завршетка и подсећање детета да је тајм-аут био одговор на одређено понашање
- коришћење позитивног става у циљу да се дете подстакне да настави са позитивним радњама и понашањима која су настала када су се предузели кораци којима би се избегло обесхрабрено понашање и донели други избори.
Свако дете другачије реагује. Не подржавају сви психолози употребу ових метода за свако дете. У ствари, психијатар Дан Сигел истражио је алтернативну стратегију коју назива „проведено време“.
Сигел верује да су временска ограничења неефикасна јер изолују децу у тренутку када је оно што им заиста треба повезаност. Верује да их удаљавање само натера да више желе да глуме.
Уместо што дете удаљавате, како би било само, Сигел препоручује да седите с њим, да размислите о њиховом понашању и одвојите мало времена како бисте поразговарали о томе шта се десило, зашто је можда тако реаговало, зашто је “глумило“ и како следећи пут могу другачије да поступе.
Ојачавање позитивног понашања и игнорисање негативних испада
НИМХ препоручује давање позитивних подстицаја када се поштују правила. НИМХ подсећа одрасле да деца са АДХД-ом често добијају критике, а временом почињу и да их очекују. Дакле, уместо да се фокусирате на негативне испаде, обратите пажњу на позитивне акције што ће у многоме олакшати живот и вама и вашем детету.
Свако дете другачије реагује
Неки докази указују на то да појачавање позитивног понашања наградама може имати супротан ефекат и поткопати одгој деце у ранијем, или тинејџерском добу.
Овде помаже да заиста посматрате дететов одговор и објективно сагледате да ли заиста учи да буде особа која стоји иза позитивног понашања или само ради оно што је потребно како би било награђено.
Постоји више оквира за тачно подстицање позитивних понашања и успостављање одговорности.
Метода поена (бодова)
Систем где се деца награђују бодовима, физичким жетонима или неким другим сличним средством, а у замену за испуњавање циљева, задатака и послова. Поени или токени се могу „уновчити“ за награде.
Да бисте ово применили у пракси, размотрите понашање које желите да подстакнете и врсту награде која ће подстаћи ваше дете.
Ако желите да ваше дете редовно чисти собу, додељујте бодове и хвалите их кад год то желе. Након што то ураде договорени број пута, наградите их нечим што им се свиђа. Циљ је, рекао је Амлади, „помоћи вашем детету да се узбуди радећи у циљу награђивања, а ово би требало да му помогне у унутрашњој мотивацији“.
Селективно и конкретно награђивање
Ако ћете користити систем награђивања, важно је да будете прецизни у својој похвали, према Америчком психолошком удружењу (АПА). Можете избећи једноставну фразу да је ваше дете урадило „добар посао“ након што је очистило своју собу или се није негативно понашало.
Уместо тога, можете похвалити квалитет труда који су уложили у чишћење своје собе. АПА се такође противи похвалама за тривијална достигнућа или половичне напоре.
Бонус савет: временско ограничење – за вас
Бити родитељ детета са АДХД-ом може вас довести у ситуацију да и сами будете веома изоловани и зато је изузетно важно одвајати и време само за бригу о себи.
Тешко је бринути о другима ако се не бринете о себи. Без обзира на то да ли ћете пробати вежбе дисања, медитацију или обе вежбе које Гродберг препоручује, вежбе могу помоћи вама и вашем детету да останете мирни и приземни и да створите темеље за бољу будућност.
Приредила: Радмила Симић
Извор: psychcentral.com