ADHD – Poremećaj deficita pažnje / hiperaktivnosti (ADHD) jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađa decu. ADHD takođe pogađa mnoge odrasle osobe. Simptomi ADHD-a uključuju nepažnju (nemogućnost zadržavanja fokusa), hiperaktivnost (višak pokreta koji se ne uklapa u postavku) i impulsivnost (ishitreni postupci koji se trenutno odvijaju bez razmišljanja)
Pre nego što po ko zna koji put izgubite živce kada vaše dete nije najposlušnije, imajte na umu da to nije ni njegova a ni vaša krivica. Deci sa ADHD-om potreban je samo drugačiji pristup disciplini.
Disciplinovanje dece verovatno nije na listi vaših pet omiljenih roditeljskih obaveza, posebno ako je vašem detetu dijagnostikovan ADHD (poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje).
Ali, zapamtite da niste sami. Pogledajte samo jedan prosečan dečji fudbalski tim. Statistički gledano, u zapadnim zemljama najmanje jedno od te dece uzrasta od 5 do 17 godina dobilo je ADHD dijagnozu.
Budući da je to tako često (doduše češće na zapadu nego kod nas), vrše se mnoga istraživanja o strategijama koje možete da uvežbavate kako biste olakšali disciplinu i sebi i deci. Pročitajte šta funkcioniše, šta ne, i kako se brinuti o sebi kad vam nervi popuste.
Disciplina započinje ličnom disciplinom roditelja
Možda ćete doći u iskušenje da vičete kada vaše dete bude usred besa, ili kada vaš tinejdžer odbije da sluša, ali „kada je reč o disciplinovanju deteta sa ADHD-om, jedna stvar koja definitivno ne funkcioniše je gubljenje živca“, dr. Anjani Amladi, dečji i adolescentni psihijatar sa sedištem u Sakramentu u Kaliforniji, kaže:
“Kod deteta bez ADHD dijagnoze, kada odrasli povise ton, možda će i imati uticaj na njihovo ponašanje. Ali kod dece sa ADHD dijagnozom ovo je veoma retko slučaj.“
Doslednost i rutina pomažu u sprečavanju ispada
Za decu sa ADHD-om rutina i struktura su zaista važni. Evo kako to primeniti u praksi:
Redovni rasporedi za školu, domaći zadaci koji se rade uvek u određeno vreme, vannastavne aktivnosti, vreme sa prijateljima i vreme za spavanje. Svi su kritični za pomaganje deci da ostanu dovoljno energetski i emocionalno skoncentrisana kako bi bar malo sprečili agresiju pre nego što ona započne.
Disciplina naspram posledice naspram kazne: u čemu je razlika?
Disciplina je proaktivna. Ona omogućava deci da kontrolišu svoje ponašanje i donose odluke pružajući im jasan okvir onoga što se od njih očekuje. Pozitivno ponašanje se nagrađuje, a negativno ponašanje podleže posledici koja je povezana sa problemom i proizilazi iz tog specifičnog ponašanja.
Kazna je, s druge strane, reaktivna. Preuzima kontrolu nad detetom i daje je u ruke odrasle osobe koja potom bira kakav je ishod njihove odluke. Vremensko ograničenje je jedan od uobičajenih primera discipline, a ne kažnjavanja, ali kao što ćete videti u nastavku, trebalo bi ga pažljivo koristiti.
Izaberite roditeljski okvir koji odgovara vama i vašoj porodici
Ako vam je potrebna veća struktura za pomoć u rešavanju disciplinskih pitanja, postoji niz modela psihosocijalnih tretmana koji mogu pomoći u oblikovanju vašeg odlučivanja. Dve najčešće, ali nikako i jedine opcije, su Obuka za roditeljsko upravljanje (Parent Management Training – PMT) i Saradnička i proaktivna rešenja (Collaborative and Proactive Solutions – CPS).
“PMT“ ohrabruje roditelje da:
- koristite jasne komande
- pažljivo i strateški sprovode tajm-aut
- stvore određeno vreme za njih i njihovu decu kako bi mogli da rade “jedan na jedan“ na jačanju pozitivnih ponašanja
Ovaj pristup fokusira se na roditeljsku obuku i ponašanje, te podstiče roditelje da budu dosledni, i predvidljivi u svojim postupcima, pa će deca slediti taj primer. PMT takođe naglašava pozitivno ojačavanje i nagrade kao deo strategije za podsticanje produktivnijeg ponašanja i smanjenje ispada.
U CPS strategiji deca su aktivni učesnici. Sadrži četiri modula koji se fokusiraju na roditelje i decu koji rade zajedno kako bi predvideli probleme i planirali kako da ih reše.
Studija iz 2019. godine, u kojoj je učestvovalo 130 australijskih porodica sa decom uzrasta od 7 do 14 godina, podelila je učesnike u dve grupe kako bi uporedila efikasnost dva pristupa. Istraživači su izvestili da su oba pristupa imala gotovo jednako značajan uspeh.
Vremenska ograničenja za decu moraju biti strateška i određena
Za roditelje koji koriste PMT okvir sa mlađom decom, preporučuje se korišćenje tajm-auta u situacijama visokog stresa i naglašava da ih treba koristiti strateški i samo kao odgovor na dve ili tri specifične vrste ponašanja koja roditelji pokušavaju da obeshrabre.
Trebalo bi da se razjasni koja su ponašanja na toj listi, kako bi bilo manje zabune. Kada se ova ponašanja pojave, važno je:
- brzo i mirno objavljivanje početka tajm-auta
- podsećanje da volite svoje dete
- korišćenje tajmera / štoperice po potrebi da biste bili jasni oko dužine pauze / vremenskog ograničenja
- biranje mesta bez stimulusa za tajm-aut
- potrebno je da dete stalno bude u vidokrugu tokom vremenskog ograničenja
- razgovor o tome zašto se to dogodilo nakon završetka i podsećanje deteta da je tajm-aut bio odgovor na određeno ponašanje
- korišćenje pozitivnog stava u cilju da se dete podstakne da nastavi sa pozitivnim radnjama i ponašanjima koja su nastala kada su se preduzeli koraci kojima bi se izbeglo obeshrabreno ponašanje i doneli drugi izbori.
Svako dete drugačije reaguje. Ne podržavaju svi psiholozi upotrebu ovih metoda za svako dete. U stvari, psihijatar Dan Sigel istražio je alternativnu strategiju koju naziva „provedeno vreme“.
Sigel veruje da su vremenska ograničenja neefikasna jer izoluju decu u trenutku kada je ono što im zaista treba povezanost. Veruje da ih udaljavanje samo natera da više žele da glume.
Umesto što dete udaljavate, kako bi bilo samo, Sigel preporučuje da sedite s njim, da razmislite o njihovom ponašanju i odvojite malo vremena kako biste porazgovarali o tome šta se desilo, zašto je možda tako reagovalo, zašto je “glumilo“ i kako sledeći put mogu drugačije da postupe.
Ojačavanje pozitivnog ponašanja i ignorisanje negativnih ispada
NIMH preporučuje davanje pozitivnih podsticaja kada se poštuju pravila. NIMH podseća odrasle da deca sa ADHD-om često dobijaju kritike, a vremenom počinju i da ih očekuju. Dakle, umesto da se fokusirate na negativne ispade, obratite pažnju na pozitivne akcije što će u mnogome olakšati život i vama i vašem detetu.
Svako dete drugačije reaguje
Neki dokazi ukazuju na to da pojačavanje pozitivnog ponašanja nagradama može imati suprotan efekat i potkopati odgoj dece u ranijem, ili tinejdžerskom dobu.
Ovde pomaže da zaista posmatrate detetov odgovor i objektivno sagledate da li zaista uči da bude osoba koja stoji iza pozitivnog ponašanja ili samo radi ono što je potrebno kako bi bilo nagrađeno.
Postoji više okvira za tačno podsticanje pozitivnih ponašanja i uspostavljanje odgovornosti.
Metoda poena (bodova)
Sistem gde se deca nagrađuju bodovima, fizičkim žetonima ili nekim drugim sličnim sredstvom, a u zamenu za ispunjavanje ciljeva, zadataka i poslova. Poeni ili tokeni se mogu „unovčiti“ za nagrade.
Da biste ovo primenili u praksi, razmotrite ponašanje koje želite da podstaknete i vrstu nagrade koja će podstaći vaše dete.
Ako želite da vaše dete redovno čisti sobu, dodeljujte bodove i hvalite ih kad god to žele. Nakon što to urade dogovoreni broj puta, nagradite ih nečim što im se sviđa. Cilj je, rekao je Amladi, „pomoći vašem detetu da se uzbudi radeći u cilju nagrađivanja, a ovo bi trebalo da mu pomogne u unutrašnjoj motivaciji“.
Selektivno i konkretno nagrađivanje
Ako ćete koristiti sistem nagrađivanja, važno je da budete precizni u svojoj pohvali, prema Američkom psihološkom udruženju (APA). Možete izbeći jednostavnu frazu da je vaše dete uradilo „dobar posao“ nakon što je očistilo svoju sobu ili se nije negativno ponašalo.
Umesto toga, možete pohvaliti kvalitet truda koji su uložili u čišćenje svoje sobe. APA se takođe protivi pohvalama za trivijalna dostignuća ili polovične napore.
Bonus savet: vremensko ograničenje – za vas
Biti roditelj deteta sa ADHD-om može vas dovesti u situaciju da i sami budete veoma izolovani i zato je izuzetno važno odvajati i vreme samo za brigu o sebi.
Teško je brinuti o drugima ako se ne brinete o sebi. Bez obzira na to da li ćete probati vežbe disanja, meditaciju ili obe vežbe koje Grodberg preporučuje, vežbe mogu pomoći vama i vašem detetu da ostanete mirni i prizemni i da stvorite temelje za bolju budućnost.
Priredila: Radmila Simić
Izvor: psychcentral.com