– Све ми је нешто нејасно. Почело још раније кад сам дошла и сви имају најбољи телефони. Носе маркирану гардаробу, пуше скупе цигаре. Кафићи по цео дан пуни. Као да сам дошла као Алиса у земљу чуду и давали ми да поједем отровни кексић. Иде се код фризер и маникир једном месечно. Иде се на депилацију. Кад треба да се кречи зове се молер. Кад се студира неможе да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да бих ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да бих купили деци ауто – овако је Наташа Футселаар – Стевановић, млада српска снајка која живи у Нишу, духовито, али и прецизно описала своју нову домовину.
Полу-Холанђанка, полу-Српкиња, била је изненађена колико се то разликује у односу на богату Холандију.
– У моју детињство кад бих се купило гардаробу могла сам да одаберем не маркиране ствари. Ако бих желела нешто маркирано морала сам да додам своје паре коју сам зарађивала поред сколе. По цео дан чистим боранију у пиљару за много мале паре да бих купила те левис 501 после неколико месеци рада… Другарице сви дуге косе без фризуре, једном у годину видимо фризер – примећује Наташа.
Међутим, она је пресрећна, јер јој оваква друштвена клима у Србији сасвим одговара.
– Мени сада све ово иде у прилог. Титрају ме, титрају ме свекар и свекрва. Возе ме свуда, кад пада снег мој свекар изтрчи да ми купи хлеб. Да се не би мучила. Цак кад сам била трудна свако јутро сам нашла на своје врата врућ бурек. Сваки дан ме питају да ли треба нешто – каже Наташа у свом блогу, где открива да је знала да се са тазбином и посвађа.
– Суботу ујутру ја чистим кућу и мој стари син још тада 6 године има задатак да чисти степениште. Кофу у руке. Дође мој свекар и каже: „То није нормално.“ Јшс дете па и дечко то да ради. Није ствар у љубав. Немам осећај да моје родитељи ме мање волиле него што овде људи воле своју децу. Овде би деца могли да береју воће и поврће цело лето. Нема ко да бере. Можда је то што вам бог све дао. Лепу земљу са добром климу. Крушке падају на све стране без да их неко титра. Шљиве тона- примећује Наташа.
Још као девојчица сваке је године за летњи распуст долазила у Ниш, где се заљубила у нашу земљу. Онда је дошло једно лето када се уместо у нетакнуту природу загледала у тамнокосог Нишлију. Венчали су се, најпре живели у Холандији, а онда ипак схватили да су породица и носталгија јаче од било које плате. Последњих 12 година њих двоје са децом живе у родном Нишу, а на блогу „Живот странца у Србију“ Наташа на симпатичан и духовит начин прича о својим неретко комичним покушајима да се уклопи у културу земље за коју је вежу љубав и крв, али не и менталитет.
– Седимо са друштво и покушавам да испричам неки виц. Тешко ми иде због језик, али видим успевам. Сви се смејају. „Натасцха, то је било некултурно!“ (каже јој муж) О чему причаш?! „Када се у Србију прича виц и помиња се полни органи онда се каже „она ствар“, а не користиш реч.“ Јао опет сам несто погресила. Тешко се уклапам очигледно. Код нас у Холандију се све зове како се зове. Немамо синоними, нити је срамота бити геј. Какве разлике! Онда се возимо колима до кући и испред нас неко одједном укочи ауто. „Пич@# ти ма@#рина!!!“ Шта је сада ово? У виц се не користе имена полног органа, а на све стране људи псују! Срби су културни некултурни…имам ја пуно да научим – једна је од њених прича.
Наташа је српски одлично савладала, јер је у продавници у којој ради стално окружена људима. Са падежима се и даље мало теже сналази, али јој на њеним љупким грешкама муштерије никад не замерају. Питају је, каже, из којег је села, јер прича истим нагласком као и они. Онда се сложе да је боље што је дошла у Ниш, него у Београд.
– Све у свему сам се полако научила… Неке речи сам погрешно изговорила и правило смешне ситуације. На пример реч: кацига сам мислила да се каже: кацигла. Као кад паднеш идеш ка циглу. Тако их било стотине речи.. Сада и дан данас уживам у разговор са муштерије – објашњава она.
Блог је, каже, почела да пише на наговор пријатеља Нишлија који су се одушевили њеним коментарима на локалном форуму. Јединствено виђење Србије све је забавило.
– Много је згодније овде живети. Овде људи много више брину о својој деца и имају времена за њих. Деца нису на терет родитељима. У Холадију, када са дете одете у ресторан, сви вас гледају испод око ако оно прави галаму. Овде ће вам људи помиловати децу и смејати се њиховој игри. Људи су милији, клима је лепша. Муж и ја смо дошли у Србија, јер се у Холандија осећаш као робот, рано устанеш и радиш цео дан. У Ниш уживамо и дружимо се више – рекла је Наташа за „Блиц“.
Дуња Тулимировић
Извор: Блиц