Да нам министар не остане без одговора

12 августа, 2021

“Шта ми тој жени, ми мушкарци, ми друштво, држава, треба да дамо да би она донела одлуку да роди треће дете?” запитао се министар за БРИГУ о породици Ратко Дмитровић гостујући јуче у једној емисији.

Ову изјаву пренели су сви медији, али изгледа да му на питање нико није одговорио. Као мајка двоје деце, осетила сам се прозвано и помислила – није ред да министар остане без одговора.

Foto: MC

Ја сам, дакле, мајка двоје деце. Имам 35 година и не могу да кажем да не размишљам о трећем. То баш никакве везе неће имати с тим да ли ће држава да ми “плати” да родим. Али има везе са достојанством и условима у којима треба да носим, родим и одгајам то дете.

Као одговор на Ваше питање, министре, пре свега треба да знате да постоје жене које не желе треће дете. Које су савршено срећне са својих двоје или једним и не постоји ништа што ви можете (или треба) да урадите да се она предомисли.

Али, ето, кад већ питате, да – истина је. Постоји можда још и више оних мајки које би се одлучиле за треће дете да живе у неким другим околностима.

Можда би се одлучиле да роде и треће дете кад би трудноћу могле да воде у чистим и уредним домовима здравља, где заказивање прегледа није као заказивање путовања на Месец.

Можда би се одлучиле да роде треће дете, кад би у породилиштима добиле чисту постељину сваког дана, хигијенске услове достојне човека и третман какав заслужује жена која само што је на свет донела нови живот. Кад би епидурал увек и у сваком тренутку могао да буде њен избор, а не да за то мора да “потеже везу” и спрема коверат. У 21. веку.

Можда кад би у породилиштима храна била као у скупштинском ресторану, уместо парчета саламе на најјефтинијем хлебу. Можда када се не би дешавало да јој неко каже да је размажена што не може да устане пар сати након порођаја. Можда када би особље било едуковано да јој помогне да доји. Можда кад се присуство оца на порођају не би ПЛАЋАЛО.

Можда, само можда, би неке мајке које раде по сменама одлучиле да роде треће дете када би их држава СТВАРНО заштитила од послодаваца које за то није брига.

Можда кад се место у вртићу не би чекало или “јурило преко везе”.

Можда кад би групе у вртићима бројале по десеторо деце, па се мајка која оставља дете у таквој групи не плаши да ли ће васпитачица стићи да му се бар мало посвети. Уместо ових сада, у којима једна васпитачица брине о њих 35 и једва стигне да их сачува.

Можда пожели треће дете кад буде знала да то дете неће живети у држави са најзагађенијим ваздухом у Европи.

Можда кад бисте их заштитили од послодаваца који их запошљавају “на уговор” па га једноставно не продуже чим сазнају да је трудна.

Doručak trudnice u bolnici Narodni front

Можда кад би пелене коштале мање.

Можда, само можда, кад мајка не би морала да брине о томе да ли ће њено дете расти у друштву где ће татин син брзим аутомобилом моћи да покоси било кога (па и њено дете) и да прође (скоро) некажњено.

Можда кад буде знала да ће њено дете моћи да се образује у систему који све третира једнако и да се у истом таквом систему сутра запосли.

Можда кад бисте ви, “друштво”, створили и спровели закон који ће имати нулту толеранцију на насиље над женама, па ће и она жена у селу смети да пријави мужа, иако он има ортаке у полицији. И неће морати да брине за своју децу, јер ће их систем заштити од насилника.

Има ту још много “можда”, али суштину сте, надам се, разумели.

Као мајци двоје деце, не треба ми новац да родим треће. Треба ми сигуран и уређен систем. А то, сумњам да ћу имати док ми репродуктивни период траје.

А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


14 коментара на "Да нам министар не остане без одговора

  1. Danijela каже:

    Svaka cast carice!Na zalost jos dugo u ovoj zemlji nece biti bolje.

  2. Jelena каже:

    A sta kuci jede?
    Ako moze slika..

    1. Ilija каже:

      Jesi li ti normalna ?

    2. Sara каже:

      A sta ti jedes?

  3. Nevena каже:

    Mozda kada ne bismo strepili svaki dan sta nam deca udisu, kada ne bismo brinuli da li cemo moci da ovaj mesec obezbedimo detetu i patike i veceru, mozda kada ne bismo morali da brinemo da li ce nam deca sutra imati pijacu vodu, mozda kada ne bismo brinuli da li je hrana koju im kupujemo i dajemo stvarno bezbedna, mozda kada ne bismo bile prijavljene na minimalac i primale 4x nizi iznos za vreme porodiljskog, mozda kad nas ne bi kasapili i ponizavali na porodjaju, mozda kada ne bismo morale da biramo izmedju posla i karijere i porodice jer radimo po 10-12h…..on se brine sto zene nece da radjaju trece dete e moj ministre zbog svega ovog mozda mnoge se premisljaju i za drugo a mnoge da li uopste i da radjaju!!!

  4. Marija каже:

    👏🏻👏🏻👏🏻

  5. Mirjana Vraneš каже:

    Na žalost, tu su svi razlozi zbog kojih je moj muž odustao od trećeg deteta. Sada ne mogu da ga utješim jer krivi samo sebe što se bojao.
    Ako uspem da se snsđem, dodala bih neke slike.

  6. Bilja каже:

    Bravo! Bravo! Bravo!
    Kao majka 2 dece, koja isto ima 35 godina, i isto razmišljam o trećem detetu, kad bi bilo sve uređeno kako zaslužujemo mi kao roditelji, a ubuduće i naša deca.. Bilo bi divno da imamo uslove kao većina uređenih zemalja.. ne, ček, ček.. mi smo i uređenija i naprednija zemlja, BDP nam je ?% veći nego u Nemačkoj, Švedskoj i sl.. Mi ni ne znamo kako dobro živimo!!!

  7. Milica каже:

    Bez ljutnje, ali ovaj tekst mi ne odgovara na pitanje zašto nećete treće dete, više navodi na pitanje: zašto ste u takvom sistemu rodili dvoje dece? Zar Vam (po Vašim rečima) ne smeta što Vam ovo prvo dvoje udišu štetan vazduh? Što bahati vozač može da Vam zgazi prvo dete ili je to rezervisano samo za treće?
    Ovaj tekst je bio dobar do polovine, a od polovine je sporan… ne možete očekivati da se odjednom reše svi problemi koji postoje na svetu, od globalnog zagrevanja do korupcije da bismo imali (ne treće, nego jedno jedino) dete. Sa aspekta ovog teksta, niko ne bi trebalo da ima decu. Ni jedno jedino.

  8. Nevena каже:

    Pa mozda i ne bismo trebali da radjamo. Zena ne navodi ovo samo kao problem sa radjanje treceg deteta nego i prvog i drugog i treceg i petog. Jer ako pazljivo citas videces da upravo zbog svih tih stvari koje je nabrojala strepi i za ovo dvoje da je prezivela sve i svasta u porodilistu sa ovo dvoje i da bas zato sto nas truju ubijaju nam decu ne zeli na svet da donese jos jedno jer u ovom sistemu ne zeli da bude ta koja ce doneti jos jedno neduzno bice, ne zeli ni sebi ni detetu tu patnju. Tekst nisi razumela.

  9. Anadj каже:

    Moj naklon, bravo za svako slovo 👏👏👏

  10. Verica Lončarević каже:

    Svaka vam je na mestu. Nadam se da će “glavešine” shvatiti da nije sve u novcu. Ne možete parama kupiti natalitet. Uredite državu da vam mladi ne odlaze. Tada će i natalitet porasti.

  11. Vesna Kajzerica каже:

    Apsolutno se slažem sa svim navedenim u članku, ali pošto mi otkucava biološki časovnik, ako nije problem da zamolim ministra da mi da 60000 evra da rodim prvo dete VAN SRBIJE. Moj život u Srbiji je toliko depresivan, da mi je priča o potomstvu “naučna fantastika”, ali eto kad ministar već pita, sa 60000 evra bih možda dobila neku inicijalnu sigurnost da se iselim i rodim dete u nekoj uređenijoj zemlji, u kojoj živi manji broj ljudi sličnih Aleksandru Vučiću.

  12. Vesna Kajzerica каже:

    #Populaciona politika
    SUBVENCIJE ZA RAĐNJE
    Pogledati koliko u zemlji ima žena od 25 do 40 godina starosti bez dece? Uporediti sa brojem muškaraca od 30 do 45 godina starosti bez dece. Ukoliko broj žena drastično veći od broja muškaraca, subvencionisati neki vid „samohranog roditeljstva“ ženama koje su za to zainteresovane. Umesto, što gledate, kako da podstaknete parove da se odluče za treće dete, učinite „prekomerne žene“, „poželjnim udavačama“ (makar se odlučile da zatrudne sa strancima).
    Kako? Tako što ćete im dati inicijalnu sigurnost za odgoj deteta. Sistem i razočarenje žena u isti, ne možete promeniti ni za 10 godina, ali zato možete na drugi način podstakuti rađanje.
    Raspišete konkurs, da nudite 60 000 evra prvorotkama između 25 i 40 godina starosti. Pre nego što zatrudne, potpisaće ugovor sa državom u kom se država obavezuje da će im na namenski račun uplatiti 60 000 evra, koji će moći da koriste od trenutka kada u nadležnu insticiju odnesu potvrdu o trudnoći. Tada će dobiti karticu za podizanje novca sa namenskog računa, koja će biti limitirana na 400 evra mesečno. Zašto? Da ne bi taj novac potrošile na auto, ili estetske zahvate, a dete posle živelo od socijalne pomoći.
    Zašto uplatiti 60 000 evra u celosti, a ne u vidu mesečnih subvencija?
    Zato što pametne žene nemaju poverenja u državu i sistem u kome žive duže od dve ipo decenije.

    Pod takvim uslovima rađanja, žene bi dobile sigurnost da:
    – Ne razmišljaju od tome da li će imati novca da tuže oca deteta za alimenaciju? Da ne razmišljaju koliko će to trajati i čime će za to vreme hraniti dete.
    – Da manje strepe da li će dobiti otkaz zbog učestalih bolovanja zbog bolesti deteta ili uzimanja slobodnih dana zbog završavanja administracije u vezi deteta.
    – Da ih baš briga da li ima mesta u obdaništu, jer imaju novca da se prehrane i ako ga same čuvaju kod kuće…

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама