Početak primene veštačke inteligencije u estonskim školama od januara 2026. otvara novo poglavlje u evropskoj obrazovnoj istoriji. U središtu reforme nalazi se „sokratski model AI“ – osmišljen tako da ne isporučuje gotove odgovore, već da odgovara pitanjima, podsticajima i kontraargumentima koji primoravaju učenike na trajni dijalog – baš po uzoru na sokratsku metodu. Otvarajući dileme, on ih usmerava ka višim nivoima kognitivnog razvoja.
U viziji ministarke obrazovanja Estonije Kristine Kalas, predstavljanoj na RMIT univerzitetu u Australiji krajem novembra 2025, ovaj model snažno proširuje pedagošku moć nastavnika: veštačka inteligencija prati tempo učenika, pruža personalizovane izazove i podstiče intelektualnu disciplinu, dok nastavnik ostaje autoritet koji oblikuje vrednosti, odlučuje o prioritetima i usmerava razvoj svakog razreda. Estonija na ovaj način spaja naprednu tehnologiju i tradicionalno visoko poštovanje učiteljske profesije – spoj koji negde u svetu nije tako čest.
Početkom 2024. Ministarstvo prosvete osnovalo je Savet za veštačku inteligenciju, okupljajući razvojne psihologe, neuro naučnike, istraživače mozga i stručnjake za obrazovanje. Njihov zadatak bio je da osmisle strategiju koja koristi veštačku inteligenciju tako da jača kognitivne sposobnosti višeg reda u školama, a ne da ih potiskuje. Rezultat je ambiciozna inicijativa na nivou celog sistema: AI Leap Foundation – javno-privatna fondacija, finansirana 50 odsto od Ministarstva i 50 odsto iz privatnih donacija, pretežno iz tehnološkog sektora.
Estonija je, takođe, dogovorila specijalnu licencu za prilagođenu verziju ChatGPT-a (OpenAI) i Gemini-ja (Google).
Ministarka Kalas u jednom je bila izričita: ključna varijabla nije to koju verziju AI učenici koriste kod kuće – generička aplikacija na telefonu biće im nadohvat ruke – već to kako nastavnici preoblikuju proces učenja u učionici.
Program obuhvata oko 30 000 srednjoškolaca i 5 000 nastavnika. Obuka nastavnika počela je u avgustu 2025, a već ovog meseca, dakle u januaru 2026, svi srednjoškolci dobiće individualne licence za korišćenje ovih alata u svim predmetima – od matematike do muzike i umetnosti.
Dva istraživačka tima – jedan iz neuronauka, jedan iz obrazovanja – pratiće program počev od januara ove godine. Proučavaće kako učenici zaista koriste AI, koje strategije učenja primenjuju i kako su motivacija i dubinsko učenje pogođeni.
Paralelno se razvijaju i novi ispiti za 2027. koji će meriti analitičko, sistematsko i mišljenje višeg reda, uz tradicionalno predmetno znanje. Želi se dokaz da AI Leap stvarno menja kogniciju, a ne samo retoriku.
Ovako postavljen koncept AI u školama, tvrde kreatori, podstiče unutrašnju motivaciju učenika, radnu naviku i sposobnost samostalnog rešavanja problema. Učenik postepeno prelazi na složenije zadatke, uči da argumentuje, analizira i povezuje znanja; time veštačka inteligencija, u estonskom pristupu, postaje mehanizam za stvaranje intelektualne izdržljivosti. Ministarka Kalas taj proces opisuje kao „pomeranje praga mogućeg“, gde tehnologija služi razvoju, a trud postaje centralna kategorija obrazovnog iskustva.
Estonija ovaj iskorak gradi na stabilnim pedagoškim temeljima. Njeni učenici postigli su najbolje rezultate od svih evropskih zemalja na poslednjem PISA testiranju, i to u sve tri oblasti – matematici, nauci i čitanju. Reč je o kulturi duboko ukorenjenog obrazovanja – društvu koje vekovima investira u škole, učitelje i akademske ambicije dece. U takvoj tradiciji nastavnik uživa visok profesionalni ugled, što oblikuje i filozofiju rada: on ima autonomiju, razvija sopstvene metode, upravlja nastavnim procesom bez suvišnih administrativnih opterećenja i u potpunosti je posvećen učenicima. Estonska škola funkcioniše kao zajednica stručnih, motivisanih i dobro organizovanih profesionalaca.
Estonski nastavni plan i program isključuje minimalizam. Očekuje se da učenici rade mnogo, da se roditelji uključe, a da škole neguju ambiciju umesto relativizacije napora. Postoji otvorena društvena pretpostavka da se ljudski kapacitet razvija i da se trud isplati.
U Estoniji nacionalni standardi propisuju jasno šta učenik treba da zna, ali ne propisuju kako nastavnik treba da predaje. Kalas je to sažela u jednostavnu formulu: previše regulacije pretvara nastavnika u činovnika. Estonija je izbegla zamku hiperadministriranja, ostavljajući nastavnicima ono što im pripada – autoritet stručnjaka u učionici.
Svi učenici prolaze kroz devet godina zajedničkog osnovnog obrazovanja, bez izdvajanja najboljih, cilj je podizanje cele populacije na visok nivo. Školska mreža je različita – od velikih gradskih škola do malih seoskih – ali kvalitet ne osciluje drastično.
Upravo takav pristup objašnjava izvanredne rezultate na PISA testiranjima. Ti rezultati proizlaze iz kulture visokih očekivanja i doslednog, vrednog rada. Učenici od najranijeg uzrasta rastu sa uverenjem da je znanje strateška prednost, a škola institucionalni stub društva. Zato se svakoj generaciji postavljaju ambiciozni standardi – oni se prirodno podrazumevaju.
Jedan od ključnih oslonaca sistema jeste snažno predškolsko obrazovanje. Sva deca u školu ulaze već formirana, socijalizovana i raspoložena za učenje. Predškolske ustanove u Estoniji deluju kao centri ranog razvoja gde se neguje radoznalost, emocionalna stabilnost i otvorenost prema znanju. Time se već u početnoj fazi postavlja temelj kasnijim rezultatima na međunarodnim testovima. To objašnjava paradoks koji fascinira mnoge: estonska deca u formalnu školu ulaze sa sedam godina, a do petnaeste prestižu vršnjake iz većih i bogatijih država koji u u školu polaze ranije.
Estonija podržava pravednost i raznovrsnost u obrazovanju. Sistem je organizovan tako da svaki učenik ima pristup kvalitetnim uslovima, dobro obučenim nastavnicima i jasnim standardima. Razlike između učenika umanjuju se dugoročnim strategijama koje spajaju socijalnu osetljivost i akademsku zahtevnost. Raznovrsnost se razvija kao društveno bogatstvo, u okviru zajedničkih, visokih kriterijuma.
Ovako koncipiran obrazovni model, u kombinaciji sa inovacijom u vidu sokratske AI, izdvaja Estoniju kao zemlju koja spaja tradiciju i budućnost. Ministarka Kalas je tada u svom govoru istakla da tehnologija ima pun smisao samo u društvu koje zna šta očekuje od škole: motivisane učenike, autonomne nastavnike, stabilne i pravedne institucije. U takvom kontekstu veštačka inteligencija postaje snažan instrument razvoja.
Estonija time potvrđuje da je suština obrazovnog uspeha u jasnoj viziji – viziji koja tehnologiju postavlja u službu znanja, a znanje u centar društvenog napretka.
Autor: Milan Stanković, prof. srpskog jezika i književnosti iz Bora