Како је изгледао час физичког у СФРЈ
Људи који су живели у социјалистичким државама, попут Савезне Федеративне Републике Југославије, уживали су виши ниво здравља, образовања и укупног физичког квалитета живота.
Физичка активност је, осим свеопштег здравља, које се у то доба ценило, веома важна и како не би до дошло до повреде колена, лигамената и како би се снага мишића одржала, те људи били здравији и способнији за рад.
Физичко васпитање или физичка култура како се предмет некада звао, важан је део школског образовања у свакој земљи, не само због благостања за тело које имају гимнастика, вежбе обиликовања и спорт, него и због бољег рада унутрашњих органа и мозга, који су битни део у образовању деце.
У данашње доба, са појавом технологије попут телевизора, интернета и мобилних телефона, деца се све мање крећу и тако имају проблема са кривом кичмом, гојазношћу, равним табанима и осталим деформитетима. Зато управо часови физичког васпитања у школама игра важну улогу у њиховом развоју.
Телесно васпитање
Нешто старије генерације памте времена када је телесно васпитање било један од важних предмета у школи и када му се приступало са великом озбиљношћу. То су генерације које су стасавале првих деценија након Другог светског рата и током раног периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Важност телесног васпитања, као ствари која је од опште друштвене користи, свакако је имала позитиван утицај. У здравом телу –здрав дух, гласила је парола, а опште је познато да нема здравог друштва без здравог духа његових припадника, нити га има без телесно здравих људи.
Часовима у школама се приступало веома озбиљно, те су се и оцене тако вредновале, те су најбољи ученици и најпопуларнија деца имали петице из физичког.
Опрема на часу
Опрема за час је била веома важна. Девојчице су носиле црне трикое, а дечаци спортске гаће и беле мајице. Од обуће су биле обавезне патике или балетанке, које су се носиле искључиво у сали за вежбање.
Час је почињао тако што су сви ђаци стајали у врсти и чекали прозивку. После прозивке, креће загрејавање, које је обично подразумевало трчање два или три круга око сале.
На часовима се доста радила гимнастика и била једна од омиљених активности. На струњачама су се радили колут у напред и назад, став на шаке, звезда, затим су ту и остале активности попут прескакања козлића, ходања по греди и прескакање конопца. Од спортова су се највише практиковали рукомет, одбојка и кошарка.
Већини деце у то време је управо овај час био један од омиљених. Физичка активност и лепо држање су били веома важни, те се и оцена из овог предмета високо котирала. То није ни чудо, када узмемо у обзир да већ крајем 50-их година двадесетог века опште осећање стида почиње да бледи, што се нарочито огледа у моди купаћих костима, који постају отворенији. Самим тим, лепо тело постаје веома важно, јер су се лепо обликована тела сматрала симболом здравља.
Људско тело, физичка активност, рад, здравље, ствари су које су се некада славиле. Ђаци из тих генерација могли су да ураде по 20 склекова, 20, згибова, да прескоче зид или да истрче 100 метара за 12 секунди. Зато и не изненађује што што је то доба изнедрило и неке од највећих спортиста свих времена на овим просторима.
Дан младости
Један од посебних догађаја из тог времена, а који је везан за час физичког и излазио из његових оквира, свакако је прослава 25.маја, када се носила штафета и када су приређиване прославе у виду слетова широм земље. Овај празник био је повезан са рођенданом тадашњег председника Јосипа Броза Тита, и првих година се прослављао као његов рођендан, а од 1957. године, на његову иницијативу, постаје Дан младости.
Сама идеја потекла је 1945. године, од стране омладине Крагујевца, чије је Одељење за спорт и фискултуру осмислило масовна омладинска штафетна трчања широм тадашње Југославије.
Штафета је повезивала све градове, све стазе и хоризонте којима су трчали, пливали или летели њени носиоци.
Водило се рачуна да се трасе тако одаберу да штафете на свом путу посете све важне знаменитости у симболичкој географији Титовог режима, односно, да се посете сва историјска места која су попришта великих битака тадашње револуције.
Циљ комуникације посредством штафетне палице био је у томе да се између грађана Југославије и између разних њених крајева успостави директна, физичка веза и да се сви они на исти начин повежу са другом Титом, који је последњи примао штафету, и који је задржава са себе, без обавезе да је прослеђује даље. Краљеви и други верски поглавари носили су жезло у рукама, које је било недодирљиво за грађане. За разлику од њих, штафета је своју симболичку политичку вредност црпела управо из додира што већег броја руку.
Омладинци из тог времена сећају се и тога како су због штафете била организована изузетна спортска и културна такмичења, као и сусрета младих. То је био датум када су управо они били важни и када је било прилике за афирмацијом најбољих младих ствараоца, радника, ученика, студената и спортиста. Учитељи и професори бирали су вредне, одличне и узорне ђаке који ће учествовати у слетовима и предаји штафете. Учешће у програму Дана младости, за децу, као и за њихове родитеље, била је велика част.
Општи закључак, потврђен од стране медицинских установа, је да су наше баке и деке биле много бољег физичког, али и менталног здравља.
Силвија Стојић
Извор: Naissus.info