Школска година је у току, часови су скраћени, одељења разврстана на групе, ради се онлине и у учионицама, много тога је чак и отказано. Сваког дана се са стрепњом питамо да ли ћемо или нећемо прећи на онлајн наставу. Једни стрепе јер брину ко ће чувати децу док су на послу, други прижељкују онлајн наставу јер се не осећају безбедно што им деца бораве у колективу.
У таквој ситуацији, ми смо пред новим изазовом – како сада променити и начин учења?
Много је недоумица и лутања, за рад са дететом код куће је све мање времена, родитељима недостају интернет знања и вештине, а ни деца више нису деца каква смо и сами били. Уједно, све ово дешава нам се први пут, па ћемо и сами морати да се мењамо, закључила је забринута мајка у мени.
Јесте ли покушали да природну дечју радозналост, љубав према видео-игрицама или интернет претраживању окренете у корист знања? Јесте ли икада размислили о томе да можда можете и без плаћених додатних часова да помогнете свом детету? На крају, јесте ли му икада рекли „Истражуј, тражи одговоре где год мислиш да треба, листај књиге, свеске, интернет, разговарај са бабом, комшијом, вршњацима!”?
Ако нисте, време је да урадите баш то. Ја сам пробала и – успело је.
Родитељ сам, као и ви, и сви ваши проблеми били су и моји довољно дуго да помислим да ћу да полудим од немоћи. Преслишавање се обично претварало у вашар плача и лупања вратима, а покушај да заједно учимо у „не слушаш ме” и „досадна си”. Све оно што би ретке тренутке када смо код куће заједно требало да чини мирним и лепим, претварало се у поприште нове битке за бољом оценом. Једном речју, безнадежна ја, очајни они.
И онда сам кренула да истражујем запиткујући интернет и саборце у родитељству и пронашла сам једну занимљиву едицију под називом ’Easy start’. Видим да је реч о ’алатима’ за учење. „То је то”, рекох себи. Кратки тестови и приручници са одговорима и објашњењима ‒ добро; могућност да радимо заједно ‒ одлично; шанса да се изнова научи брзо заборављено ‒ супер! Кликнем два пута и наручим математику, српски језик и књижевност, историју, географију, биологију, физику и хемију. И да, нисам морала да, као и обично, за то одвојим пола плате, а поштар је већ све донео.
Распакивање пакета је тек било весело… Научени на класичне уџбенике, синови су били затечени занимљивим садржајем. Све је више личило на неке занимљиве квиз-игре, него на учење и, миц по миц, тест по тест, четворка на петицу, и коначно сам могла да одахнем и уживам у њиховом одрастању и школи, после толико година правог правцијатог мучења.
За мајку пет, а за ’Easy start’ пет плус! „Буквално су врх!”, кажу и клинци мојих пријатељица, којима сам одмах препоручила ове одличне тестове „Школе плус”. Хвала им на поверењу. Радосна сам и што сам успела да ово искуство о лако доступном решењу пренесем и вама.
За једну просечну мајку два основца то је једна од оних малих, а огромних ствари.
Пише: Марија Андрић, медицинска сестра и мама једног седмака из Београда
(ПР)