Музичко образовање доноси вишеструку корист деци, без обзира на то да ли је ваш малишан талентован за музику или не.
Без обзира на то да ли је ваша ћерка нова Бијонсе или воли да певуши само за себе, сва деца имају корист од музичког образовања. Истраживања показују да познавање нота и те како може да помогне малишанима да интелектуално напредују.
Истраживања су показала да музичко образовање помаже деци да добро науче и остале предмете у школи, и да унапреде способности и вештине које користе у другим сферама живота. Мери Лехрисен, извршни директор Националног удружења музичких уметника, удружења које промовише предности музицирања, каже:
Певање у хору, слушање музике, или плес, уз одређене тактове, доноси вишеструку корист за малишане током њиховог школовања.
За музицирање је потребно више од гласа или руку на инструменту; потребно је да дете које учи музику овлада бројним вештинама, јер ће их често користити истовремено. На пример, људи користе уши и очи, као и велике и мале групе мишића, каже Кенет Гилмартин, један од оснивача “Мусиц Тогетхер”, програма раног музичког образовања за децу у вртићима, где малишани на часовима учествују заједно са родитељима или васпитачима.
Музичко образовање стимулише све врсте учења. Не ради се о томе да нас Моцартова музика чини паметнијима, већ је заправо реч о интегрисаној, стимулативној разоноди или активности – каже Гилмартин.
Језички развој
Када погледате децу од 2 до 9 година, јасно је да музика доприноси језичком развоју, који је веома важан у овом узрасту – каже Лехрисен.
Иако се деца рађају са урођеном способношћу да дешифрују звуке и речи, музичко образовање им помаже да такве способности још више унапреде. По њеним речима, одрастање у музичком окружењу често веома позитивно утиче на језички развој код деце. Међутим, Лехрисен додаје да ти урођени капацитети морају да се јачају, вежбају и подстичу, код куће, или у формалнијем музичком окружењу – школи.
Према анализи Дечије музичке радионице, утицај музичког образовања на језички развој може да се уочи на мозгу: Недавне студије јасно су показале да музичко образовање физички развија део леве стране мозга који је одговоран за говор и разумевање језика, који може да покрене мождане вијуге на специфичан начин. Повезивање познатих песмица са новим информацијама такође може да помогне да деца такве информације лакше запамте.
Веза музике и језичког развоја корисна је и за друштвени развој деце. Др. Кајл Прут, клинички професор дечије психологије на Јејловој медицинској школи и музички едукатор, истиче:
Језички развој временом тежи да унапреди оне делове мозга који доприносе процесуирању музике. Говор је основа друштвене егзистенције. Музичко искуство јача капацитет вербалне способности.
Већи коефицијент интелигенције
Студија Е. Глен Шеленберг, на Универзитету Торонто у Мисисаги, објављена у издању “Психолошке науке” из 2004. године, открила је мали пораст коефицијента интелигенције код шестогодишњака, који су сваке недеље имали часове певања и клавира. Шеленберг је омогућила да десетак малишана, узраста од 6 година, похађа часове певања и клавира, и то у периоду од девет месеци. Друга група шестогодишњака је ишла на драмску секцију (како би се видело да ли генерално излагање деце уметности насупрот изложености само музици прави неку разлику), док трећа група деце није похађала никакве часове. Коефицијент интелигенције деце се затим проверавао пре њиховог поласка у школу, а онда поново пре другог разреда.
Деца која су похађала часове музичког током школске године на тестовима интелигенције имала су три бода више од осталих група. Деца са драмске секције нису остварила исти успех на тестовима, иако су значајно унапредила своје друштвене вештине и понашање у односу на децу која су похађала само часове музичког.
Мозак брже ради
Истраживања показују да мозак музичара, чак и деце, функционише другачије од оних људи који се не баве музиком. Др. Ерик Расмусен, директор одсека за рано музичко образовање на Џон Хопкинс Универзитету, где предаје специјализован музички програм за децу узраста од два месеца до девет година, истиче:
Одређена неуролошка истраживања показују да је код деце која имају директан контакт са музиком приметан већи раст мождане активности него код људи без музичког тренинга. Када сте музичар и свирате инструмент, морате више да користите мозак.
Заправо, студија коју предводи Елен Винер, професор психологије на Бостонском колеџу, и Готфрид Шлауг, професор неурологије на Бетх Исраел Деацонесс медицинском центру и Хардвардовој медицинској школи, открили су да су деца која су 15 месеци ишла на недељне часове музичког образовања и праксу унапредили способност препознавања звукова. Такође, дошло је до побољшања финих моторичких способности, док су снимци показали да је дошло до развоја синапси које су директно повезане са тим способностима (према извештају Дана фондације, приватне филантропске организације која подржава истраживања мозга).
Просторно – временска оријентација
Истраживање је открило и узрочно-последичну везу између музике и просторне интелигенције, што значи да разумевање музике може да помогне деци да визуализују разне елементе који иду једни уз друге, као што се дешава и када решавају задатак из математике.
Прут, који је помогао оснивање удружења “Перформинг Артс Медицине Ассоциатион”, објашњава:
Имамо поуздане податке да музичко образовање унапређује просторно – временску оријентацију код деце.
Ове способности долазе до изражаја приликом решавања задатака у више корака, који се јављају у архитектури, инжењерству, математици, уметности, игрицама, а посебно у раду са компјутерима.
Бољи резултати на тестовима
Студија коју је 2007. године објавио Кристофер Џонсон, професор музичког образовања и музичке терапије на Универзитету у Канзасу, открила је да су ученици у основним школама са програмима напредног музичког образовања постизали око 22 одсто боље резултате из енглеског и 20 одсто боље резултате из математике на стандардизованим тестовима, у поређењу са школама са мање квалитетним музичким програмима (без обзира на друштвено-економске разлике међу школама или местима где се школе налазе). Џонсон ту пореди концентрацију коју захтева музички тренинг, са фокусом потребним за постизање добрих резултата на стандардизованим тестовима.
Осим резултата на тестовима, Џонсонова студија указује на позитивне ефекте које квалитетно музичко образовање може да има на успех детета. Лехрисен објашњава овај психолошки феномен у две реченице:
Школе које имају ригорозне програме и високо квалитетне наставнике музичког и ликовног, вероватно имају високо квалитетне наставнике и из других предмета. Окружење у ком има много људи. који раде креативне, паметне и занимљиве ствари са својим ученицима, може позитивно да утиче и на људе који то не чине и тако их подстакне да побољшају свој начин едукације.
Међутим, ту није крај. Заједно са бољим резултатима из задатака који се заснивају на концентрацији, музички тренинг може да помогне да се унапреде основне способности памћења. Прут напомиње:
Формално образовање у музици повезано је са осталим когнитивним способностима, као што је вербална способност присећања. Људи, који су имали формалан музички тренинг, се прилично добро сећају вербалних информација сачуваних у меморији.
Музикалност
Музика може да помогне вашем детету да боље учи и буде успешно у осталим задацима које обавља. Међутим, важно је да знате да нас музика не чини паметнијим особама. Како Прут објашњава, предност музичког образовања обухвата дисциплинованост, учење певања и свирања, контролу извођења, помаже вам да будете део нечега на шта можете да будете поносни, чак доноси и способност да напредујете са мање добрим наставником.
Важно је да се не претерује са приступом колико, и да ли, музика може да вас учини паметнијим. Музика доприноси да ваше дете буде заинтересовано и срећно, док је памет нешто што долази касније. Музика обогаћује дечију заинтересованост за ствари које доносе задовољство вама и драгим људима из вашег окружења.
Иако се неки родитељи надају да ће, тиме што дете упишу у музичку школу, помоћи малишану да постане бољи ђак, примарни разлози да пруже музичко образовање свом детету требало би да буду другачији: да му се помогне да буде музикалније, да цени све аспекте музике, као и да поштује процес учења свирања неког инструмента или певања, што је само по себи драгоцено искуство за њега.
На крају, Расмусен каже:
Огромне предности музике још увек не разумемо у потпуности, али то је индивидуална ствар. Музика је ту зарад музике. Захваљујући музичком образовању постајете музикални. То вам омогућава да боље разумете себе. Видици су шири када се бавите музиком. Ваше разумевање уметности и света, начина на који можете да размишљате и да се изразите, су тиме унапређени.
Извор: http://blog.novakdjokovicfoundation.org