Како одгајати дете да својом вољом спроводи наша правила без икакве присиле, форсирања и казни? Е то је једно поприлично велико питање јер знамо да деца, а посебно она која науче ону фамозну реч „нећу“, најчешће баш не би поштовала ауторитете него би баш најчешће радила по свом.
Прање зуба је врло згодан пример јер ретко ће које дете на прву узети ту четкицу и прати зубе онако и онолико дуго како их учимо. Неретко је то прање зуба главни извор фрустрација ујутру када журимо или увече када никако не успевамо да их пошаљемо на спавање. И онда најчешће прибегавамо форсирању, претњама, казнама… а неки од тих приступа нас у ствари јако пуно коштају!
Рутина пред спавање која ће нас зближити, а не удаљити од детета:
– Ако не опереш зубе нема приче за лаку ноћ! – јесте ли и ви од тих који на такав начин терају и пожурују своје дете? Знате ли штa тиме заправо добиjате? – Добиjате то да и себи и детету одузимате нешто толико драгоцено као што је причање прича јер то није само пуко читање.
Приче за лаку ноћ имају врло снажну емоционалну и интелектуалну везу коју ћете прекинути уколико детету одузмете то задовољство.
Методом терања и казни у детету ћете првенствено подстакнути отпор и борбу против задатка, уместо да се сами потрудите да створите однос у којем ће дете самовољно прихватати сарадњу.
Сама казна дете ће растужити али НЕЋЕ бити мотива да вас послуша те ће ако послуша, а мораће јер му ви дословно претите, учинити то против своје воље и с тим ћете се проблемом сусрести већ у следећој таквој ситуацији. Али, онда ће казна већ бити већа јер на ону мању више неће реаговати. Јесте ли доживели такву ситуацију?
Кажњавање такође учи дете да оно не сме имати став, односно да нема право на неслагање. Зато увек покушајте да пронађете начин да се уваже и ваши и њихови ставови те да обоје из ситуације излазите као победници.
Како постићи да нас дете својевољно послуша испрве?
1. Останите мирни!
Јесте ли приметили да чим се због нечега узрујате дете се такође одмах нарогуши, ствара отпор и поставља се као непријатељ. Зато задржите дах, смирите се, ниједна таква ситуација није ХИТНА, не ради се о животу и смрти већ о ситници. На вама је хоћете ли, односно можете ли, смирити олују или од ње направити ураган?!
2. Признајте свом детету право на мишљење – искрено и с пуно емпатије.
Покушајте с: „Ти заиста не желиш да переш зубе, зар не? Ма знам, досадно је тако стајати у месту и прати зубе када би се радије играо, зар не?“ Дајте им до знања да схватате зашто им је то толика мука.
3. Преокрените причу.
„Знам да је то мало досадно, ни нама се то некада не ради, али ако желиш имати здраве зубиће, немој да ти онда буде тешко, молим те.“
4. Дајте им оно што желе на начин да то оберучке прихвате!
„Паста за зубе ти је толико укусна, чуди ме да не желиш да је пробаш сваке вечери?!“
Мозак детета, као и наш уосталом, делује по принципу – када нешто пожелимо онда имамо јасну слику тачно тога што желимо, па зато уместо наредбе покушајте детету лепо предочити оно што га чека ако уради то што смо га замолили.
5. Подстакните сарадњу кроз игру
Свака ситуација у којој се можемо наћи када су у питању деца може се лако преокренути на игру, а то је оно што ће свако дете смекшати у њиховој намјери да вас не послуша. Чак и када су уморни и растресени неће одбити позив на игру.
Ако упорно одбија да опере зубе, покушајте овако:
– одглумите као да ћете га целог ишчеткати четкицом – „Да ли се зубићи перу овде (рука), овде (стомак), овде (чело), неее мама – овдеее, па узима четкицу и ставља је у уста.“
– наговорите га на такмичење – ко ће издржати дуже?
– засмејавајте га док им сами перете – тражите благо у његовим устима (ммм мислим да ту још има и шпагета и чоколаде од поподне?!)
6. Преокрените ситуацију на обострано задовољство!
Будите креативни у осмишљавању решења. Немојте бити мргуд који ће хтети да дете уради све како сте му наредили без имало смисла за хумор.
– „Хајдемо овако, док переш своје зубиће, ја ћу их опрати твоме меди“
– „Хоћемо ли се заменити – ти данас переш моје, а ја твоје зубиће?“
– „А да ти отпевам твоју омиљену песмицу док ти переш зубе?“
– „Желиш ли да те држим у наручју док переш зубиће, или желиш да те дигнем да се видиш у огледалу док их переш?“
– Или једноставно спојите две важне ствари – док дете пере зубиће ви му читате прву причу – довољно дугу да зубићи буду здрави и блистави!
Иако су све ове ситуације описане за пример када дете одбија да пере зубиће, те се стратегије могу применити за све остале проблематичне ситуације (неће да једе, неће да скупља играчке, неће да се обује, обуче…)
Но, морате знати, драги родитељи, да су наша деца јако паметна па једна фора неће трајати заувек – чисто да знате да ћете морати да будете креативни и смишљати нове подстицајне начине. Али, уколико имате здрав приступ васпитању, не уз своја одрицања, већ на начин да свом детету желите усадити добре навике, не би вам смело бити тешко да будете креативни. На крају, много ћете се мање нервирати, а погледајте шта би дете тиме могло још да научи:
1. Мама и тата заиста желе да нешто урадим, па када су тако драги према мени нема смисла да им се опирем
2. Ја нисам лоша особа зато што не волим да перем зубе, и моји то родитељи разумеју. Али ме свеједно слатко подстакну да их оперем.
3. Мама, тата, сека и ја – сви имамо неке своје жеље, но ако се потрудимо наћи ћемо решење за сваку ситуацију и да свако на крају буде задовољан.
4. Прање зуба више није досадно – то је забаван посао који ме повезује с мојом родитељима
5. Обожавам своју маму и тату јер ме пуштају да имам свој став, али нисам тврдоглав и никада не желим да их разочарам.
Извор: Index.hr
Lap primer. Što više ovakvih tekstova i primera pročitamo lakše ćemo smišljati nove načine da privolimo dete da nas posluša.