Kako odgajati dete da svojom voljom sprovodi naša pravila bez ikakve prisile, forsiranja i kazni? E to je jedno poprilično veliko pitanje jer znamo da deca, a posebno ona koja nauče onu famoznu reč „neću“, najčešće baš ne bi poštovala autoritete nego bi baš najčešće radila po svom.
Pranje zuba je vrlo zgodan primer jer retko će koje dete na prvu uzeti tu četkicu i prati zube onako i onoliko dugo kako ih učimo. Neretko je to pranje zuba glavni izvor frustracija ujutru kada žurimo ili uveče kada nikako ne uspevamo da ih pošaljemo na spavanje. I onda najčešće pribegavamo forsiranju, pretnjama, kaznama… a neki od tih pristupa nas u stvari jako puno koštaju!
Rutina pred spavanje koja će nas zbližiti, a ne udaljiti od deteta:
– Ako ne opereš zube nema priče za laku noć! – jeste li i vi od tih koji na takav način teraju i požuruju svoje dete? Znate li šta time zapravo dobijate? – Dobijate to da i sebi i detetu oduzimate nešto toliko dragoceno kao što je pričanje priča jer to nije samo puko čitanje.
Priče za laku noć imaju vrlo snažnu emocionalnu i intelektualnu vezu koju ćete prekinuti ukoliko detetu oduzmete to zadovoljstvo.
Metodom teranja i kazni u detetu ćete prvenstveno podstaknuti otpor i borbu protiv zadatka, umesto da se sami potrudite da stvorite odnos u kojem će dete samovoljno prihvatati saradnju.
Sama kazna dete će rastužiti ali NEĆE biti motiva da vas posluša te će ako posluša, a moraće jer mu vi doslovno pretite, učiniti to protiv svoje volje i s tim ćete se problemom susresti već u sledećoj takvoj situaciji. Ali, onda će kazna već biti veća jer na onu manju više neće reagovati. Jeste li doživeli takvu situaciju?
Kažnjavanje takođe uči dete da ono ne sme imati stav, odnosno da nema pravo na neslaganje. Zato uvek pokušajte da pronađete način da se uvaže i vaši i njihovi stavovi te da oboje iz situacije izlazite kao pobednici.
Kako postići da nas dete svojevoljno posluša isprve?
1. Ostanite mirni!
Jeste li primetili da čim se zbog nečega uzrujate dete se takođe odmah naroguši, stvara otpor i postavlja se kao neprijatelj. Zato zadržite dah, smirite se, nijedna takva situacija nije HITNA, ne radi se o životu i smrti već o sitnici. Na vama je hoćete li, odnosno možete li, smiriti oluju ili od nje napraviti uragan?!
2. Priznajte svom detetu pravo na mišljenje – iskreno i s puno empatije.
Pokušajte s: „Ti zaista ne želiš da pereš zube, zar ne? Ma znam, dosadno je tako stajati u mestu i prati zube kada bi se radije igrao, zar ne?“ Dajte im do znanja da shvatate zašto im je to tolika muka.
3. Preokrenite priču.
„Znam da je to malo dosadno, ni nama se to nekada ne radi, ali ako želiš imati zdrave zubiće, nemoj da ti onda bude teško, molim te.“
4. Dajte im ono što žele na način da to oberučke prihvate!
„Pasta za zube ti je toliko ukusna, čudi me da ne želiš da je probaš svake večeri?!“
Mozak deteta, kao i naš uostalom, deluje po principu – kada nešto poželimo onda imamo jasnu sliku tačno toga što želimo, pa zato umesto naredbe pokušajte detetu lepo predočiti ono što ga čeka ako uradi to što smo ga zamolili.
5. Podstaknite saradnju kroz igru
Svaka situacija u kojoj se možemo naći kada su u pitanju deca može se lako preokrenuti na igru, a to je ono što će svako dete smekšati u njihovoj namjeri da vas ne posluša. Čak i kada su umorni i rastreseni neće odbiti poziv na igru.
Ako uporno odbija da opere zube, pokušajte ovako:
– odglumite kao da ćete ga celog iščetkati četkicom – „Da li se zubići peru ovde (ruka), ovde (stomak), ovde (čelo), neee mama – ovdeee, pa uzima četkicu i stavlja je u usta.“
– nagovorite ga na takmičenje – ko će izdržati duže?
– zasmejavajte ga dok im sami perete – tražite blago u njegovim ustima (mmm mislim da tu još ima i špageta i čokolade od popodne?!)
6. Preokrenite situaciju na obostrano zadovoljstvo!
Budite kreativni u osmišljavanju rešenja. Nemojte biti mrgud koji će hteti da dete uradi sve kako ste mu naredili bez imalo smisla za humor.
– „Hajdemo ovako, dok pereš svoje zubiće, ja ću ih oprati tvome medi“
– „Hoćemo li se zameniti – ti danas pereš moje, a ja tvoje zubiće?“
– „A da ti otpevam tvoju omiljenu pesmicu dok ti pereš zube?“
– „Želiš li da te držim u naručju dok pereš zubiće, ili želiš da te dignem da se vidiš u ogledalu dok ih pereš?“
– Ili jednostavno spojite dve važne stvari – dok dete pere zubiće vi mu čitate prvu priču – dovoljno dugu da zubići budu zdravi i blistavi!
Iako su sve ove situacije opisane za primer kada dete odbija da pere zubiće, te se strategije mogu primeniti za sve ostale problematične situacije (neće da jede, neće da skuplja igračke, neće da se obuje, obuče…)
No, morate znati, dragi roditelji, da su naša deca jako pametna pa jedna fora neće trajati zauvek – čisto da znate da ćete morati da budete kreativni i smišljati nove podsticajne načine. Ali, ukoliko imate zdrav pristup vaspitanju, ne uz svoja odricanja, već na način da svom detetu želite usaditi dobre navike, ne bi vam smelo biti teško da budete kreativni. Na kraju, mnogo ćete se manje nervirati, a pogledajte šta bi dete time moglo još da nauči:
1. Mama i tata zaista žele da nešto uradim, pa kada su tako dragi prema meni nema smisla da im se opirem
2. Ja nisam loša osoba zato što ne volim da perem zube, i moji to roditelji razumeju. Ali me svejedno slatko podstaknu da ih operem.
3. Mama, tata, seka i ja – svi imamo neke svoje želje, no ako se potrudimo naći ćemo rešenje za svaku situaciju i da svako na kraju bude zadovoljan.
4. Pranje zuba više nije dosadno – to je zabavan posao koji me povezuje s mojom roditeljima
5. Obožavam svoju mamu i tatu jer me puštaju da imam svoj stav, ali nisam tvrdoglav i nikada ne želim da ih razočaram.
Izvor: Index.hr
Lap primer. Što više ovakvih tekstova i primera pročitamo lakše ćemo smišljati nove načine da privolimo dete da nas posluša.