Ок, код мене стање је овакво. Мама ме има скоро 6 месеци. … Првих неколико месеци било је сјајно – плакао бих, она би ме подигла и нахранила, у било које доба, и дању и ноћу. Онда се нешто променило. Задњих неколико недеља, она покушава ПЦНУК (преспавати целу ноћ у комаду). Прво сам помислио да је само фаза, али постаје све горе. Причао сам с другим бебама и изгледа да је то прилично уобичајено, након што нас маме имају неких 6 месеци. У чему је ствар: те маме заправо немају стварну потребу спавати. То је само навика. Многе од њих имале су скоро 30 година за спавање – једноставно им то више није потребно. Зато сам смислио план. Назвао сам га Црyбејби обрт.
Поступак је следећи:
Ноћ 1 – плачите свака 3 сата док вас не нахрани. Знам да је тешко гледати маму тако узнемирену због вашег плача. Имајте на уму да је то за њено добро.
Ноћ 2 – плачите свака 2 сата пре него што вас нахрани.
Ноћ 3 – сваки сат већина ће мама почети реаговати брже након 3 ноћи. Неке су маме отпорније и могле би се опирати промени нешто дуже. Ове маме могу стајати на вратима сатима и говорити шшшшшшшшшш. Не предајте се. Не могу ово довољно нагласити:
ДОСЛЕДНОСТ ЈЕ НАЈБИТНИЈА! Ако јој допустите да ПЦНУК (преспава целу ноћ у комаду) и само једном, очекиваће то сваке ноћи. ЗНАМ ДА ЈЕ ТЕШКО! Али она заиста нема потребу за сном, она се само опире промени. Ако је ваша мама од оних које су посебно отпорне, покушајте да престанете да плачете десетак минута, тек толико да се врати у кревет и заспи. Тада почните поново.
Упалиће КОНАЧНО! Моја је мама била будна 10 сати, непрекидно, тако да знам да она то може. Прошлу сам ноћ плакао сваких сат времена. Једноставно морате донети одлуку и придржавати се тога.
БУДИТЕ ДОСЛЕДНИ! Ја плачем из било којег разлога који могу пронаћи. Врећа за спавање ми је заголицала ногу. Осетио сам наборе на плахти. Моја звечка је направила сенку на зиду. Подригнуо сам и подсетило ме на крушке (а нисам јео крушке од ручка – откуд сад то?) Мачка је мјаукнула (Требао сам знати. Мама ме на то подсећа барем двадесетак пута дневно. ЛОЛ.) Једном сам чак плакао само зато што ми се свидео звук јеке из беби аларма у другој соби. Претопло, прехладно, баш како треба – није битно!
Наставите са плакањем! Требало је времена, али успело је. Нахранила ме је у 4 ујутру. Следеће ноћи мој је циљ 3:30. Потребно је полако скратити размаке између храњења како би се пореметио мамин унутрашњи сат.
П.С. Не дозволите да вас оне гумене стварчице заварају, без обзира на то колико их сисали, из њих НЕЋЕ изаћи млеко! Верујте ми.
Беба
Аутор непознат