Извини, мила моја… Извини што нисам довољно ту

март 20, 2019

Уморна од посла и јурњаве нервозно сам као и свако вече покушавала да те успавам. Ти у пуној енергији, а мени се очи већ саме склапају. “Молим те спавај”… ” Али мама, још само мало да се поиграм”. А играчка сам ја. Ја која цео дан нисам била ту. Ја која сам ти недостајала и ја која бих сад да спавам, баш сад кад си ме једва дочекала.

Уморна, склањам из свести све то што обе знамо и терам те да спаваш. Јер ипак сутра мораш у вртић, а ја поново у целодневну акцију. Ја нервозна, ти би да се мазиш… Посвађале смо се као и свако вече… а онда си коначно заспала.

И ево.. не спавам. Гледам те… гледам док спаваш. Порасла си. Кад си толико порасла? Па била си као мрва оних дана кад сам само твоја била. Кад си спавала на мојим грудима док сам упијала мирис твоје коже и твоје косе… Толико смо биле једно нас две. Као да је цео свет био ту због нас. Порасла ти је коса. Више не можеш ни да станеш на моје груди. Порасла си… а опет, тако си још увек мала.

Гледам те ручице жељне додира. Мешкољиш се док спаваш, осетиш да сам ту поред тебе и све ми се више приближаваш како би била сигурна да сам ту. Ту барем док спаваш.

Извини, мила моја… Извини што нисам довољно ту. Извини што више нисам само твоја… и што у јурњави заборавим колико сам ти и даље потребна.

Грлим те док спаваш и мислим… како би било добро да се сад пробудиш да се мало поиграмо… али не вреди, сувише је касно.

Сутра ћемо све из почетка…

Лаку ноћ мала моја девојчице, не жури да порастеш…

Воли те твоја мама.

Да ли и вама овакве мисли пролазе кроз главу док гледате своје дете како мирно сања?

Извор: Бебац

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама