Kако подстаћи лактацију и не одустати од дојења?
Дојење никада није тема када жене разговарају о бебама, барем не главна, а и када се оде на неку од школица за труднице, дојењу се посвети врло мало времена ако се уопште о томе значајније разговара.
Са друге стране, изгледа да је дојење детета и његова прехрана у првим месецима постао читав бизнис на коме зарађује фармацеутска индустрија али и лекари и болнице које понекад и крше закон дајући новорођенчадима у болницама вештачко млеко и не пробајући да са мајком успоставе лактацију.
Kада мајка са дететом дође кући, чека је још веће незнање, заблуде, митови па и сујеверје око тога како дојити, да на крају и сама одустане од тога, бојећи се да ће јој дете успорити са растом или оболети због неправилне исхране. Нећемо претерати ако кажемо да понекад и сами здравствени радници доприносе томе дајући опречне и недовољно објашњене савете, док медији и телевизија просто бомбардују „лаким“ решењима у виду адаптираног млека од којег је беба једра, здрава и не плаче.
Још је већи проблем што се, услед обавезе да се дојење представи као први избор у исхрани дојенчета (према одредбама Светске здравствене организације), дојење све више мистификује и у самим медијима и лекарским организацијама, дојиљама се саветује шта и колико да једу и пију, забрањује шта и колико да једу, говори им да током дојења ће „довести линију у ред“, као да је то најважније у том тренутку (а и није баш сасвим тачно) и прети да ће свака намирница која беби не прија преко млека ући у њен организам и направити проблем са здрављем. Неретко ће патронажна сестра забранити дојиљи да једе јагоде или орахе, твдећи да ће преко млека изазвати алергију код детета, док је истина управо супротна од тога – дете се узимањем тих намирница припрема и навикава на ту врсту алергена и припрема за њихово самостално узимање. Све то одвраћа и најспремнију мајку да доји.
Разлога за дојење има толико да немамо места да се сада тиме бавимо. Оно што је важно рећи то је да низ психофизиолошких фактора утиче на то да се дете у тим првим месецима развија правилно и природно, без опасности од алергија, проблема са варењем или губитком килаже. Дојење доприноси општем здрављу детета али и мајке, зближава га са њом и помаже навикавању на спољашњу средину. Осим тога, како дете расте тако узима и осталу храну али још увек додаје мајчино млеко као најбољи извор хранљивих материја. Дојити треба онолико колико мајци и детету прија и околности одговарају, а према препорукама Светске здравствене организације до навршене друге године, јер након тога млеко губи сва својства. Има случајева да жене настављају дојење и након тога и то им не представља никакав проблем или сметњу.
Ипак, шта радити са оним женама које су тек изашле из породилишта и не знају како да овај проблем реше?
У првим данима са бебом треба дојити искључиво на захтев. То значи сваки пут када беба тражи, па макар било и на пола сата. Међутим, треба водити рачуна да беба доји што је дуже могуће, најмање 15 минута. Разлог је што мала беба, поготово одмах након рођења и са жутицом коју највероватније има, брзо заспи одмах чим се засити са првим капима млека. Тако се дешава да се брзо пробуди поново гладна, доји врло мало опет док се не засити, па опет заспи. Након неколико оваквих кратких подоја беба почне све чешће да се буди и све краће да доји, док мајка успаничено не помисли да нема млека и да мора да је дохрањује. Решење је дојити што дуже у сваком подоју, водећи рачуна да беба не заспи током дојења. То се може постићи нежним глађењем бебиних ногица или образа. Након неколико дана то ће се разрешити и беба ће дојити све дуже, са све дужим паузама.
Запамтите да свака жена има млека за дојење, осим оних које су имале неки здравствени проблем који је утицао на смањивање млечних жлезда. Величина груди, број претходних порођаја као ни величина мајке не утиче на количину млека.
Млеко се ствара дојењем и никако другачије. Kада беба заплаче или повуче брадавицу, сигнал из мозга подстиче лучење хормона који изазива лучење млека. Што чешће дојите бебу, тај сигнал се чешће и шаље, подстичући млеко из дојки. Неки лекари препоручују додатно измлазање пумпицама које имају исти ефекат, да дојке стварају више млека, јер оне буквално раде по принципу понуде и потражње – више млека се издаје из дојки, мозак „наређује“ да се више ствара, када беба смањи количину, мозак шаље сигнал да се производи мање. И то је све што је потребно за почетак.
Иако постоје и посебне намирнице за које се тврди да повећавају количину млека, попут крављег млека (неки нутриционисти тврде да ензими у млеку подстиче стварање млека), чај од коморача или пивски квасац, они само привремено могу да повећају количину млека у дојкама. Потребно је такође и узимати више воде, јер млеко узима течност из мајчиног организма.
И најважније, потребно је добро спавати. Током сна се ствара окситоцин који подстиче лучење млека и доприноси општем позитивном стању организма. Иако младој мајци то звучи као немогућа мисија, неопходно је што дуже и чешће спавати у првим данима са бебом. Kако су наше баке говориле – када спава беба, спавајте и ви. И за њено и ваше добро.
Аутор Драгана Ранђеловић
Извор: kodren.com