Deca rastu od snova.
Od čistih i toplih kreveta i poljubaca za laku noć.
Deca rastu od poštovanja, obrazovanja i strpljenja.
Rastu od pentranja, skakanja, prevrtanja. Padova, od oguljenih kolena i poljubaca “da prođe”.
Deca rastu od zagrljaja. Od maženja i golicanja.
Deca rastu od bliskosti i nežnosti.
Deca rastu. Rastu od brižno spremljenih zdravih ručkova, voćnih užina. Od izvoljevanih doručkova.
Od nezdravih grickalica koje im na kvarno poture dragi ljudi.
Rastu od ohrabrenja i pohvala. Od saveta i kritika.
Deca rastu od parkića, vrtića, autića, krpica i lutkica. Od lopti i naučenih pesmica.
Od priča za laku noć, pročitanih i izmišljenih. Naročito od izmaštanih.
Rastu deca i od putovanja. Od saginjanja, nespavanja, nosanja.
Rastu od prvih strahova.
Od đuskanja.
Od šala i aplauza.
Deca rastu od roditeljskih briga.
Od popijenih lekića, istrpljenih boca, pobeđenih boljki.
Rastu od drugara, od braće i sestara.
Od tetaka, ujaka, stričeva, baka i deka. I njihovih šala.
Deca rastu od svakog “hvala”, “molim” i “izvini”.
Od gledanja u oči i strpljivog slušanja.
Od hiljadu ponavljanja.
Od radoznalosti. Od istraživanja. Od grešaka i uspeha.
Deca rastu od domaćih kolača.
Od držanja za ruku.
Deca rastu od valjanja po travi i gledanja u zvezde.
Od novih reči.
Od svakog našeg: “BRAVO!” i “baš JESI dobar”. I od “ponosna/ponosan sam na tebe”.
Deca rastu od pocepanih pantalona i prljavih ruku.
Od rasturenih fioka i razbacanih stvari.
Deca rastu od skupljanja igračaka.
Deca rastu od proslavljenih rođendana i oduvanih svećica. I suza radosnica.
Deca rastu, o kako samo brzo rastu.
Deca rastu od ljubavi.
Izvor: carapice.com