Делује ми да се родитељима данас ређају све захтевније теме и много је битно да са дететом имате отворену комуникацију и брижан однос.
Често причам о томе колико је важно изградити однос поверења. То значи да дете има слободу са родитељима да подели своју грешку, своје недоумице, питања, осећања. Да дете дође и пита вас када види или чује нешто, а није му познато уместо да прибегне интернету или само доноси закључке. Када имате то са дететом не постоји тема коју нећете адекватно обрадити.
Могуће је да некада нисте спремни за одређена питања и то је у реду, не морате ви све да знате. Одложите разговор или ваш партнер нека поприча о томе ако је спремнији. Замолите дете да вам да мало времена да размислите како бисте му дали одговор.
Једна од таквих, можда за део родитеља „тешких“ тема је и родни идентитет. Како то објаснити деци?
Радећи са родитељима чини ми се да је све већи притисак на њима које и окружење а и сами родитељи себи намећу – да нешто не пропусте и да морају све да објасне. Деси се и да се „запетљају“ јер им је тема страна, непријатна и онда се тај осећај преноси и деци. Зато је потребно себи дати времена да родитељ прво себи објасни па онда детету.
За почетак, битно је да будете свесни који узраст је у питању. Што је мањи узраст једноставније речи и примере је потребно користити. На примеру родног идентитета код деце која су још у вртићу, то би могло да звучи овако: „Када идеш на маскенбал деца облаче костиме. И обично дечаци изаберу суперхероје, а девојчице неке принцезе. Међутим, може се десити да дечак пожели да носи костим принцезе и то је у реду. Нама може то да се не свиди или свиди, дете има право на то и битно је то поштовати (не ругати се) без обзира на његову одећу или изборе.“
Када је школски узраст у питању проверите колико знају о теми, шта они мисле о томе, да ли су причали са другарима, шта су деца закључила, да ли су учитељи/наставници помињали ту тему. Онда крените са једноставним објашњењем да има пуно људи који се разликују од нас и дете сме да носи одећу која је њему пријатна. Објасните детету да када је нешто другачије од нас може нам изгледати чудно, али да не исмевамо то, јер и некоме наша фризура може бити чудна и не желимо да будемо исмевани због тога.
Упростите детету значење родног идентитета. Можете рећи: „Када се беба роди кажемо да је дечак или девојчица на основу пола и углавном ћемо касније чути да се поистовећују са својим полом и кажу ја сам дечак/девојчица. Међутим, нека деца се могу осетити другачије. Дете које се родило као девојчица може се осетити као дечак и обрнуто. Свако од нас има свој осећај ко смо и како се осећамо унутра. То апсолутно не значи да особа није добра већ само да се разликује од нас.“
Уколико родитељ не уме да се снађе у овој теми или има одређене страхове, које би било добро да не пренесе детету, потребно је да поприча са стручним лице ради савета и додатне едукације.
Неки родитељи имају и ригидне ставове по питању ове теме и могу уплашити дете и тиме завршити разговор, а дете оставити са упитницима изнад главе.
Едукација, отвореност, спремност да сачекамо, саслушамо, емпатија, кључни су алати који вам само могу помоћи када се води ова и свака наредна изазовна тема.
Аутор: Јелена Марушић, психолог и оснивач Компаса васпитања