Deluje mi da se roditeljima danas ređaju sve zahtevnije teme i mnogo je bitno da sa detetom imate otvorenu komunikaciju i brižan odnos.
Često pričam o tome koliko je važno izgraditi odnos poverenja. To znači da dete ima slobodu sa roditeljima da podeli svoju grešku, svoje nedoumice, pitanja, osećanja. Da dete dođe i pita vas kada vidi ili čuje nešto, a nije mu poznato umesto da pribegne internetu ili samo donosi zaključke. Kada imate to sa detetom ne postoji tema koju nećete adekvatno obraditi.
Moguće je da nekada niste spremni za određena pitanja i to je u redu, ne morate vi sve da znate. Odložite razgovor ili vaš partner neka popriča o tome ako je spremniji. Zamolite dete da vam da malo vremena da razmislite kako biste mu dali odgovor.
Jedna od takvih, možda za deo roditelja „teških“ tema je i rodni identitet. Kako to objasniti deci?
Radeći sa roditeljima čini mi se da je sve veći pritisak na njima koje i okruženje a i sami roditelji sebi nameću – da nešto ne propuste i da moraju sve da objasne. Desi se i da se „zapetljaju“ jer im je tema strana, neprijatna i onda se taj osećaj prenosi i deci. Zato je potrebno sebi dati vremena da roditelj prvo sebi objasni pa onda detetu.
Za početak, bitno je da budete svesni koji uzrast je u pitanju. Što je manji uzrast jednostavnije reči i primere je potrebno koristiti. Na primeru rodnog identiteta kod dece koja su još u vrtiću, to bi moglo da zvuči ovako: „Kada ideš na maskenbal deca oblače kostime. I obično dečaci izaberu superheroje, a devojčice neke princeze. Međutim, može se desiti da dečak poželi da nosi kostim princeze i to je u redu. Nama može to da se ne svidi ili svidi, dete ima pravo na to i bitno je to poštovati (ne rugati se) bez obzira na njegovu odeću ili izbore.“
Kada je školski uzrast u pitanju proverite koliko znaju o temi, šta oni misle o tome, da li su pričali sa drugarima, šta su deca zaključila, da li su učitelji/nastavnici pominjali tu temu. Onda krenite sa jednostavnim objašnjenjem da ima puno ljudi koji se razlikuju od nas i dete sme da nosi odeću koja je njemu prijatna. Objasnite detetu da kada je nešto drugačije od nas može nam izgledati čudno, ali da ne ismevamo to, jer i nekome naša frizura može biti čudna i ne želimo da budemo ismevani zbog toga.
Uprostite detetu značenje rodnog identiteta. Možete reći: „Kada se beba rodi kažemo da je dečak ili devojčica na osnovu pola i uglavnom ćemo kasnije čuti da se poistovećuju sa svojim polom i kažu ja sam dečak/devojčica. Međutim, neka deca se mogu osetiti drugačije. Dete koje se rodilo kao devojčica može se osetiti kao dečak i obrnuto. Svako od nas ima svoj osećaj ko smo i kako se osećamo unutra. To apsolutno ne znači da osoba nije dobra već samo da se razlikuje od nas.“
Ukoliko roditelj ne ume da se snađe u ovoj temi ili ima određene strahove, koje bi bilo dobro da ne prenese detetu, potrebno je da popriča sa stručnim lice radi saveta i dodatne edukacije.
Neki roditelji imaju i rigidne stavove po pitanju ove teme i mogu uplašiti dete i time završiti razgovor, a dete ostaviti sa upitnicima iznad glave.
Edukacija, otvorenost, spremnost da sačekamo, saslušamo, empatija, ključni su alati koji vam samo mogu pomoći kada se vodi ova i svaka naredna izazovna tema.
Autor: Jelena Marušić, psiholog i osnivač Kompasa vaspitanja