Председница Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) Јасна Јанковић изјавила је да није постигнут никакав договор око погрешне исплате накнаде за годишње одморе у 2014. години и да та потраживања ускоро застаревају због чега чланови синдиката спремају тужбе.
„Разлика за 2015. годину је исплаћена прошле године у септембру. Око 2014. године нисмо успели да се договоримо. Након састанка, половином јула, остало је још да министар просвете, Младен Шарчевић, проблем представи Влади. Нисмо добили повратну информацију да ли је Шарчевић уопште стигао да изнесе овај проблем“, казала је Јанковић за Градски биро.
Она је навела да се разлика у обрачунима креће од 300 до преко 3.000 динара, по запосленом.
„Минстарство просвете сматра да ће проћи са мањим финансијским износом ако пусти људе да се туже за лоше обрачунату висину зараде за време годишњих одмора из 2014. Знају они да смо ми у праву, али се надају да ће мали број просветних радника тужити сопствене школе. Финансијско потраживање застарева кроз неколико дана и тужбе су спремне“, навела је Јасна Јанковић.
Она је рекла да је Унија синдиката просветних радника Србије, задужила своје општинске одборе да се баве тим питањем и додала да су „завршене припремне радње и припремљена је документација“.
Потпредседник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић рекао је за Градски биро да су неки синдикати (Независни синдикат просветних радника Војводине, Форум београдских гимназија и Унија синдиката просветних радника Србије) поднели тужбе за око 100 радника, али дасе до краја августа очекује много више.
“Министарство просвете није до сада ништа обећало, већ се позива на друге инстанце и купује време не би ли 30. августа дошло до застаре потраживања”, казао је он.
На питање како је ове године обрачунат годишњи одмор Сокић је оценио да је вероватно спроведен тачно, али да ће плата у месецима када се користи одмор бити мања, због мањег броја радних дана.
Председница УСПРС објаснила је да се висина зараде за време коришћења годишњег одмора обрачунава тако што се сабере укупан износ ефективних часова рада, накнада за старешинство, минули и прековремени рад за претходних 12 месеци.
„Тај износ се подели са бројем радних сати у истом, поменутом периоду. Преко ове рачунице добија се просечна цена радног сата, а она се затим множи са бројем сати проведених на годишњем одмору.
Када се узме у обзир да је плата у 2016. години била мања за шест процената и чињеница да у јулу 2017. имамо мање радних сати, због само 21 радног дана, логично је да је накнада за годишњи одмор у јулу 2017. мања него плата у претходном месецу“, навела је она.
„Дакле, овакав начин обрачуна јесте у складу са Законом, али показује да је сам Закон и начин обрачуна накнаде за годишњи одмор више на страни послодавца него на страни запослених.
Овога пута није у питању грешка, већ стратегија уперена против радника“, оценила је Јасна Јанковић.