Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković izjavila je da nije postignut nikakav dogovor oko pogrešne isplate naknade za godišnje odmore u 2014. godini i da ta potraživanja uskoro zastarevaju zbog čega članovi sindikata spremaju tužbe.
„Razlika za 2015. godinu je isplaćena prošle godine u septembru. Oko 2014. godine nismo uspeli da se dogovorimo. Nakon sastanka, polovinom jula, ostalo je još da ministar prosvete, Mladen Šarčević, problem predstavi Vladi. Nismo dobili povratnu informaciju da li je Šarčević uopšte stigao da iznese ovaj problem“, kazala je Janković za Gradski biro.
Ona je navela da se razlika u obračunima kreće od 300 do preko 3.000 dinara, po zaposlenom.
„Minstarstvo prosvete smatra da će proći sa manjim finansijskim iznosom ako pusti ljude da se tuže za loše obračunatu visinu zarade za vreme godišnjih odmora iz 2014. Znaju oni da smo mi u pravu, ali se nadaju da će mali broj prosvetnih radnika tužiti sopstvene škole. Finansijsko potraživanje zastareva kroz nekoliko dana i tužbe su spremne“, navela je Jasna Janković.
Ona je rekla da je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, zadužila svoje opštinske odbore da se bave tim pitanjem i dodala da su „završene pripremne radnje i pripremljena je dokumentacija“.
Potpredsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić rekao je za Gradski biro da su neki sindikati (Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, Forum beogradskih gimnazija i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije) podneli tužbe za oko 100 radnika, ali dase do kraja avgusta očekuje mnogo više.
“Ministarstvo prosvete nije do sada ništa obećalo, već se poziva na druge instance i kupuje vreme ne bi li 30. avgusta došlo do zastare potraživanja”, kazao je on.
Na pitanje kako je ove godine obračunat godišnji odmor Sokić je ocenio da je verovatno sproveden tačno, ali da će plata u mesecima kada se koristi odmor biti manja, zbog manjeg broja radnih dana.
Predsednica USPRS objasnila je da se visina zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora obračunava tako što se sabere ukupan iznos efektivnih časova rada, naknada za starešinstvo, minuli i prekovremeni rad za prethodnih 12 meseci.
„Taj iznos se podeli sa brojem radnih sati u istom, pomenutom periodu. Preko ove računice dobija se prosečna cena radnog sata, a ona se zatim množi sa brojem sati provedenih na godišnjem odmoru.
Kada se uzme u obzir da je plata u 2016. godini bila manja za šest procenata i činjenica da u julu 2017. imamo manje radnih sati, zbog samo 21 radnog dana, logično je da je naknada za godišnji odmor u julu 2017. manja nego plata u prethodnom mesecu“, navela je ona.
„Dakle, ovakav način obračuna jeste u skladu sa Zakonom, ali pokazuje da je sam Zakon i način obračuna naknade za godišnji odmor više na strani poslodavca nego na strani zaposlenih.
Ovoga puta nije u pitanju greška, već strategija uperena protiv radnika“, ocenila je Jasna Janković.