У савременом свету породице проводе највећи део свог дана раздвојене. Па чак и онда када вам се чини да за своје дете радите много – возећи га на тренинге, приватне часове, стране језике, понекад је управо то оно што вас спречава да им пружите оно што им је стварно потребно. А то је родитељска неподељена пажња.
Када је реч о дечацима, иако су обично више везани за мајку, улога оца у њиховом животу од једнаке је важности. Ако му недостаје очева пажња, то ће се видети, а према Стиву Бидалфу, једном од најпознатијих аустралијских породичних терапеута, ово су главни показатељи да дечацима недостаје очева пажња:
– агресиван начин одношења према другима
– пренаглашено мушки стил понашања и интересовања (пушке, мишићи, камиони – смрт!)
– наизглед „охол“ манир понашања (гунђање, незаинтересованост у фазону, кул сам, све је смарање)
– омаловажавајуће понашање према женама, особама које су геј или му се тако чине, мањинама.
Агресиван начин одношења је начин на који дечак прикрива своју несигурност. Пошто му недостају похвала и поштовање старијих мушкараца, он глуми чврстину. Правило је следеће: омаловажи некога, пре него што он омаловажи тебе.
Недостаје му и контрола над сопственим осећањима. Због тога што никада није видео како се то ради, он не зна како да:
– решава конфликт на доброћудан начин
– лако разговара са женама и да се не понаша сексистички
– изрази уважавање или тугу, или да каже извини итд
Такав дечак има само два извора из којих црпи своју представу о мушкости – глумаца у филмовима и сопствених вршњака.
Уколико му је идол Жан-Клод ван Дам, то му неће много помоћи у ношењу са свакодневицом.