U savremenom svetu porodice provode najveći deo svog dana razdvojene. Pa čak i onda kada vam se čini da za svoje dete radite mnogo – vozeći ga na treninge, privatne časove, strane jezike, ponekad je upravo to ono što vas sprečava da im pružite ono što im je stvarno potrebno. A to je roditeljska nepodeljena pažnja.
Kada je reč o dečacima, iako su obično više vezani za majku, uloga oca u njihovom životu od jednake je važnosti. Ako mu nedostaje očeva pažnja, to će se videti, a prema Stivu Bidalfu, jednom od najpoznatijih australijskih porodičnih terapeuta, ovo su glavni pokazatelji da dečacima nedostaje očeva pažnja:
– agresivan način odnošenja prema drugima
– prenaglašeno muški stil ponašanja i interesovanja (puške, mišići, kamioni – smrt!)
– naizgled „ohol“ manir ponašanja (gunđanje, nezainteresovanost u fazonu, kul sam, sve je smaranje)
– omalovažavajuće ponašanje prema ženama, osobama koje su gej ili mu se tako čine, manjinama.
Agresivan način odnošenja je način na koji dečak prikriva svoju nesigurnost. Pošto mu nedostaju pohvala i poštovanje starijih muškaraca, on glumi čvrstinu. Pravilo je sledeće: omalovaži nekoga, pre nego što on omalovaži tebe.
Nedostaje mu i kontrola nad sopstvenim osećanjima. Zbog toga što nikada nije video kako se to radi, on ne zna kako da:
– rešava konflikt na dobroćudan način
– lako razgovara sa ženama i da se ne ponaša seksistički
– izrazi uvažavanje ili tugu, ili da kaže izvini itd
Takav dečak ima samo dva izvora iz kojih crpi svoju predstavu o muškosti – glumaca u filmovima i sopstvenih vršnjaka.
Ukoliko mu je idol Žan-Klod van Dam, to mu neće mnogo pomoći u nošenju sa svakodnevicom.