Како се због поласка у вртић осећа ваше дете

септембар 6, 2018
Плакање, агресивност, повлачење у себе, буђење током ноћи, одбијање хране, мокрење у кревет… могуће су реакције детета у данима и недељама након поласка у вртић. Шта нам тиме заправо жели поручити и како му можемо помоћи?


„Због поласка у јаслице или вртић дете се често осећа осамљено, збуњено и напуштено. Тешко му је разумти разлог останка у непознатом окружењу. Његова свакидашња равнотежа је нарушена, што доводи до промена у понашању“, каже Тина Мијат, психологиња у загребачком вртићу „Ведри дани“. Она нам је описала како изгледају уобичајене реакције детета које се тек треба прилагодити на боравак у вртићу:
Тоеком процеса прилагођавања дете може да плакаче приликом спремања за вртић, код одвајања од родитеља и током боравка у групи; протестовати, бурно реаговати, имати нападаје беса, бити раздражљиво, нападати, бити безвољно или повучено. По правилу, у подлози агресивног понашања, као што је грижење и ударање, заправо је фрустрација од превише социјално-емоционалних захтева, међу којима су поруке ‘буди добар’, ‘подели с другима’, ‘слушај’; или фрустрација јер дете није добило шта је хтело. Могуће реакције су и буђење тоеком ноћи, не говорење о догађајима из вртића…

Нека деца су склонија реакцијама на физиолошком плану попут одбијања хране, одмора, задржавају столицу и сл., а друга су склонија реакцијама у спољном понашању, као што су плач, агресивност или пасивност. Једна од могућих реакција је и регресија у понашању – враћање на незрелија понашања на иначе слабијим дететовим тачкама, па дете на пример поново почне мокрити у кревет, сисати прст, тражити дуду и слично.

 

РЕАКЦИЈЕ СЕ МОГУ ЈАВИТИ ОДМАХ ИЛИ ДАНИМА КАСНИЈЕ
„Такве промене у понашању“, објашњава психологиња, „пролазног су карактера и нормалне реакције у процесу прилагођавања. Оне ће нестати када се дете прилагоди новој средини, то јест када се буде осећало сигурно. Код већине деце реакције се јављају одмах на почетку, а код неке након 2-3 дана или чак након недељу дана боравка у јаслицама или вртићу, када дете схвати да ће вртић постати његова свакодневница. Те реакције ће трајати све док дете и његов васпитач не успоставе социо-емоционалну везу и поверење. Прилагођавање је готова кад дете почне спонтано да изражава своје осећаје, потребе, мисли и активно учествује и показује интерес за активностима у групи.“

А како детету помоћи да се носи с овом великом променом и властитим бурним осећајима који ју прате? Тина Мијат истиче како је важно не омаловажавати страх и тескобу дјтета, већ га пдсотицати да каже шта га мучи и да пита кад нешто треба.

„Поруке којима ћете помоћи детету су, на пример:
‘У реду је плакати кад си тужан’, ‘Како ти могу помоћи?’, а свакако избегавајте поређење с другом децом, забране, наредбе и питања попут ‘Јеси ли био добар?’ Потребно је бити стрпљив, имати разумевања за дететова понашања, за оно што чини и говори, како се осећа. Дајте времена детету, нека разговор о вртићу буде на његов подстицај“, саветује психологиња.

Родитељима такође препоручује да испланирају заједничко време с дететом након доласка из јаслица, односно вртића, с пуно опуштајућих игара и мажења, те да не уводе нове промене у дјетотов живот у овом раздобљу, јер ће сам вртић детету бити велика новост и с њом ће имати пуно посла.

Пише Ана Доклер

Извор: Клокалница//kerefeke.org.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама