6 главних родитељских грешака приликом успављивања деце

27 новембра, 2019

Натерати дете да иде на спавање, и успавати га је један од најтежих задатака родитељства. Чак и родитељи “добрих” спавача се повремено боре са спавањем своје деце, а 40% родитеља наводи да има проблем са успављивањем деце. У овом тексту ћемо вам указати на шест уобичајених грешака родитеља, када је реч о успављивању деце. Добра вест је да се те грешке могу исправити, без превише проблема. Стручњаци који се баве проблемом сна код деце и искусни родитељи подједнако потврђују да једноставне промене рутине спавања и окружења могу направити велику разлику у спречавању или исправљању потешкоћа са спавањем. И након што сте постигли успех – што значи, ваше дете иде у кревет на време и остаје да спава целу ноћ – не само да ћете имати сретније, одморно дете, него ће и родитељи бити сретнији и одморнији.

1. Грешка: Стављање деце у кревет прекасно

Деца спавају мање ових дана него њихови родитељи кад су били у том узрасту. Једно истраживање је показало да је двогодишњаци сада спавају око 40 минута мање, него двогодишњаци једну или две генерације раније. Резултат каснијег одласка у кревет је лош сан, чешће буђење и уморно и нервозно дете. Можда данас родитељи немају довољно времена или долазе касно са посла и самим тим да би провели неко време са децом несвесно касно стављају децу на спавање. Међутим темпо живота не сме бити изговор за скраћивање сна детета. Јер деца која касно лежу лоше спавају, а самим тим ремете и сан својих родитеља па на крају и дете и родитељ “устаје” уморно. Морате наћи начина да дете оде на спавање у неко “нормално” време јер тако ћете и себи и детету приуштити квалитетан сан. Размислите о томе, организујте се, нађите идеално време у вашој породици за вечеру, мало играња, купања и одласка у кревет. Утемељите добре навике, на спавање се иде у одређено време, ако је потребно прочитајте детету неку причу пред спавање, али немојте чекати да ваше дете трља очи, зева или почиње да буде нервозно јер је онда већ прекасно. Ставите га у кревет раније. Чак 15 до 20 минута додатног сна може направити огромну разлику. Свако дете је другачије, бебама је потребно око 11 сати сна, предшколска деца требају и до 12 сати након што се избаци поподневна дремка, а старија деца би требала имати до 10 сати сна. Потребно је да препознате колико им је потребно да би се ујутро пробудили одморни и весели.

2. Грешка: Спавање у покрету

Оно у чему родитељи највише греше код мале деце је да их успавају у покрету, односно у наручју док се доји или у вожњи. Често неки родитељи кажу да им дете у аутомобилу одмах заспи. То је тачно, али чим кретање престане дете ће се у 90% случајева пробудити што опет долазимо до тога да дете има испрекидан и неправилан сан. Једина “добра” ствар код спавања у покрету је да ће дете заспати брзо, а ви ћете моћи да возите у тишини и миру. У сваком случају успављивање деце у покрету није добро јер се враћамо на проблем са лошим и неквалитетним сном.

3. Грешка: Стимулисање сна звуком

Успављивање деце помоћу телевизора, мобилног телефона или било каквог звука који их “смирује” је погрешно. Стварање навике спавања помоћу неког звука узрокује да дете не спава чврстим сном јер се константно бори да чује звук који га смирује и на крају прекида сан по престанку звука. Још једна лоша ствар код успављивања звуком је да ће дете слушајући неку омиљену песму или гледати омиљени цртаћ изгубити и до пола сата драгоценог сна. Најбоље би било да дете има неку своју омиљену играчку, плишаног меду, ћебенце или нешто друго. Омиљена играчка код детета изазива осећај присутности што пружа утеху јер многа деца имају проблем да заспе сама у мрачној соби. Ако је детету проблем да спава у мрачној соби, потрудите се да му обезбедите пригушено светло, које може бити и ван собе, али ће је мало осветљавати.. Тако ће се дете осећати сигурније, али ће опет спавати у довољно мрачној соби у којој неће бити довољно светла да га омета да заспи.

4. Грешка: прескакање рутине спавања

Са бебом можемо претпоставити да се рутина састоји од купања, књиге, родитељске приче пред спавање. Рутина је изузетно важна и корисна код мале деце. Неки родитељи направе грешку мислећи да им је дете порасло, да му рутина није потебна и да је довољно велико да само заспи. Потребно је препознати тај моменат када ваше дете може само да легне и заспи, до тада не прекидајте рутину која много значи и вама, а посебно детету. Добра навика би могла бити да имате предвидљив низ корака пред спавање јер ће сви делови ритуала асоцирати дете да је време за спавање. Само облачење пиџаме или читање књиге ће утицати да дете зна да је време да се дан заврши.

5. Грешка: Недоследност

Ако допустите детету да неколико пута недељно заспи у вашем кревету, а после га пренесете у његов креветић, вероватно ће резултирати да се дете више пута буди у току ноћи. То вама можда неће сметати, али у неком периоду ваше слатко и неодољиво дете ће почети да прави гужву и на крају ни ви ни дете нећете спавати квалитетно. Једино што треба у овом случају је да будете доследни у одлуци где дете спава. Можда, ако је дете болесно или је напољу олуја и невреме кога се плаши можете му допустити да преспава код вас јер ће му тебати помоћ у току ноћи или ваша пажња, али у сваком другом случају доследност је изузетно важна.

Добра навика: Поставите јасне смернице од почетка где дете спава, а где ви. Ако се тако поставите од бебиних првих месеци касније нећете имати проблем нити ћете размишљти да је детету потребно објаснити где ће спавати јер ће се то подразумевати. Изузетно важно је да дете спава у свом кревету, јер деца очекују да ће се пробудити тамо где су запала.

6. Грешка: Прерани одлазак из бебиног креветића у велики кревет

Када дете напуни две године сматрате да је довољно велико да пређе у свој кревет. Преласком у нови кревет мислите да сте урадили праву ставар, али у ствари то није тако. Почиње буђење ноћу, устајање из кревета, често буђење и немиран сан. Зашто је то тако? Пре треће године многа деца једноставно нису спремна напустити свој креветић. Деца немају довољно самоконтроле да напусте замишљене границе свог креветића и ту настаје проблем. Добра навика: Чекајте, препознајте да је ваше дете спремно за велики кревет. Једноставно ћете знати када је право време, немојте журити. То је слично са престанком ношења пелена. Деца док не буду спремна и не одлуче у својим главицама када је право време сви ваши напори ће бити узалудни.

Извор: klinikaperinatal

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама