Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену свог деде Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену свог деде Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Извор: Порекло