Министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић у интервјуу за недељни „Курир“ од 19. априла 2026. године, причао је о дешавањима у образовном систему Србије у последњих годину дана, новинама које чекају ђаке и студенте у наредном периоду, стању на факултетима и универзитетима, али и о реформи образовања и плановима за наредни период. Он је, говорећи о протеклој године рекао:
Систем је из радикалне кризе прешао у стање функционалне нормалности. Ђаци и студенти су у клупама и амфитеатрима на предавањима, професори предају и оцењују. Повећане су плате у просвети, посебно високом школству, исплаћено је 50 одсто школарина самофинансирајућим студентима, покренуте су велике инвестиције, уложемо око милијарду динара у реконструкцију школа у Србији, око 600 милиона у дигитализацију, значајна је међународна просветна активност, ученици елитних српских школа постижу завидне резултате на олимпијадама знања… Мимо свега побројаног, данас говоримо о реформи, а не о кризи. Реформе у образовању су највећи просветни, а вероватно и друштвени изазов, јер је образовање кључни друштвени ресурс за напредак наше државе и народа, али и за индивидуално благостање и напредак појединца“, рекао је министар.
Према његовим речима, највећи изазов када је, 16. априла 2025. године преузео ресор Министарства просвете је била нормализација образовно-васпитног процеса и обнова образовно-научног процеса на универзитету.
О трагедији на Филозофском факултету и трагичној смрти студенткиње, Станковић је навео:
Трагедија на Филозофском факултету намеће морални императив да као држава поступимо одговорно, а то пре свега значи у складу са законом. Полиција и тужилаштво воде истрагу, утврђују чињенице и околности које су довеле до смрти младе студенткиње историје уметности. Такве ствари су апсолутно недопустиве. Kао ресорни министар сам од надлежне инспекције захтевао да, након тужилаштва и полиције, испита да ли су и у којој мери поштовани законски нужни протоколи који се односе на здравље и безбедност у оквиру Филозофског факултета. Желим да верујем да ће истрага бити потпуна, прецизна и непристрасна. У циљу провере безбедности, Министарство просвете ће покренути инспекцијски надзор на 250 високошколских установа. Резултате првих налаза инспекције о стању безбедности имаћемо за коју недељу. Сви они ће бити јавни.“
О стању на државним универзитетима и факултетима каже да ће требати доста конструктивног и истрајног рада да се повећа квалитет наставе и подигне ниво који би омогућио преокрет негативних трендова у високом образовању.
”Бојим се да ће у погледу будућности државног универзитета важити неписано правило: штета се лако и брзо направи, али тешко се и дуго исправља. Ако се научи лекција о негативним последицама блокада, онда за државне универзитете има рационалне наде. У супротном, следи ерозија квалитета и још негативнији трендови и по питању уписа, квалитета наставе и броја дипломираних студената.”
О реформи и плановима за наредни период, Станковић, између осталог каже, да је програм рада за први разред гимназије иновиран, да је у средње стручне школе уведено 34 нова образовна профила у протеклој школској години, те да ће у средњим школама од ове године бити још четири нова стручна образовна профила.
”Приоритет је осмишљена и поступно спроведена образовна револуција. Образовање прилагођено духу времена, динамици тржишта и технолошких иновација, али и образовање младих самосвесних људи активно укључених у друштвени и политички живот, свесних идеала слободе и једнакости патриотске врлине. Примарни циљ образовања је друштвени прогрес, лично и опште благостање.”
Реформа, према његовим речима подразумева и нов приступ учењу, а исход реформе треба буде способност сваког ученика да брже и ефикасније учи.