У јеку расправа које су ових дана актуелне, а на тему контролних задатака, тога да ли би ђаци требало да их носе кући или наставници чувају у школи, покренута је и расправа о компетентности наставника да креирају писану проверу и томе да ли их на факултету томе уче и како.
Иако делује једноставно, састављање контролних задатака је сложен процес који захтева време, знање и аналитичко размишљање.
Без обзира на то да ли сте вични у састављању контролних провера или вам је потребна помоћ, књига Паметни задаци одлично је штиво за сваког наставника. Помоћи ће вам да проверите своје методе, научите многа важна правила, сазнаћете како да из ученика писаном провером извучете знање, како да саставите контролни који ће дати праву слику наученог, која правила да поставите и поштујете током контролног задатка и како да касније комуницирате оцене ђацима.
Из ове књиге, уз дозволу издавача, преносимо списак „правила” која ће вам помоћи да проверите да ли сте добри у изради контролних задатака.
1. Наставници би требало да организују одговарајућу припрему ученика пре сваког контролног задатка.
Припрема за контролни задатак има циљ да ученицима са различитим нивоима знања омогући да то знање што боље покажу. Таква припрема помоћи ће ученицима да јасно схвате шта ће бити на тесту, како задаци могу да изгледају и који начин рада могу да користе за преслишавање код куће.
2. Наставници би требало да дају ученицима питања унапред.
Контролни задатак треба да садржи питања и задатке који су слични, и по форми и по садржају, онима из редовне наставе током школске године. Кад год је то могуће, током обраде градива деци треба давати примере различитих типова питања и задатака.
Тако ученици вежбају да показују колико су овладали одређеним садржајима. Кад знају какву врсту питања могу да очекују и које градиво ће се тражити на контролном задатку, онда нису толико изненађени и могу боље да се припреме
3. Ученицима су потребна најмање три дана да се припреме за веће контролне задатке.
Пошто већи контролни задаци обухватају градиво пређено током неколико недеља или месеци, разумно је да се ученицима не да само један дан за учење и обнављање градива. Истраживања показују да је оптимални распоред обнављања градива, како би се продубило разумевање новостеченог знања, учење од по 20 до 30 минута током неколико дана – кратко, често и садржајно.
4. Боље је дати неколико мањих контролних задатака него један већи.
Већи контролни задаци и задаци са више питања дају више података потребних за оцењивање него ређи контролни задаци са мање питања.
Међутим, потребно је доста времена да се стекну нова знања и усвоје нови појмови, али и да се ново знање надовеже на старо. Ако се контролни задаци дају сувише често или ако је градиво које се проверава преобимно, онда остаје мање времена за истраживање и вежбање, а то је веома битно за учење. Осим тога, треба смислити квалитетне задатке, организовати обнављање градива на часу, направити план учења за велике контролне или писмене задатке – све то захтева доста времена.
Можда је боље да се концентришете на квалитет уместо на квантитет и да ограничите број великих контролних задатака, те да их дајете у одређеним важним тренуцима у току школске године.
5. Питања са више понуђених одговора боље процењују знање него питања на која ученици треба сами да напишу одговор.
Питања са више понуђених одговора лакша су за бодовање него задаци друге врсте, а пошто су одговори или тачни или погрешни, бодовање ће бити доследно. Међутим, објективне и ваљане задатке са више понуђених одговора је тешко направити и за то је потребно време.
Паметан контролни задатак омогућава ученицима да на различите начине покажу знање. То значи да такав задатак треба да садржи више различитих врста питања и задатака – неколико питања са више понуђених одговора, а онда неколико питања на која ученик треба сам да напише одговор.
6. Наставници би требало да пуштају аудио-касету са наснимљеним питањима деци која не умеју добро да читају.
Објективно оцењивање даје могућност свим ђацима, укључујући и оне који не умеју добро да читају, да покажу своје знање и владање појмовима. Ако неком ученику читање представља препреку да покаже знање, онда би требало направити извесна прилагођавања како би и такав ученик имао прилику да покаже шта је научио.
7. Наставници би требало да буду спремни да разјасне питања током контролног задатка.
Лоше читање не би требало да ученику представља препреку да покаже шта је научио. Ако се не оцењује читање, требало би да будете вољни да помогнете појединим ђацима којима треба разјаснити нека питања током контролног задатка.
8. Питања у контролном задатку требало би да обухватају знања и појмове изван основних знања и појмова обрађених у лекцији.
Да бисте сазнали какво је знање сваког појединог ученика, поставите питање за које је потребно знање и разумевање шире од основних појмова у лекцији.
Међутим, то не би требало да утиче на оцену. Упоредите ово са следећом ситуацијом: полажете за возачку дозволу, а од вас се тражи да покажете да ли умете да возите аутобус или авион; ако умете да возите аутобус или авион, то је одлично, али није предуслов нити је неопходно за вожњу кола.
9. Израда контролних задатака требало би да буде временски ограничена.
Из задатака чија је израда временски ограничена сазнаћете којом брзином ученици могу да разумеју питање и да дају одговор. Овакви задаци добри су за проверу оних знања код којих је брзина одговора важан аспект.
Али, ако вам ограничавање времена служи само за рангирање бољих и лошијих ђака, онда то не доприноси објективности контролног задатка.
10. Ученици би требало да сами исправљају своје задатке.
Ученици би морали да се укључе у оцењивање и процењивање сопственог знања. Код неких контролних задатака ученици би могли да исправљају своје задатке под вођством наставника. Било да су ученици укључени у бодовање својих задатака било да нису, требало би да имају прилику да виде своје одговоре и да о томе разговарају с вама. То ће им дати повратну информацију о томе како су урадили задатке и могућност да исправе непотпуне и нетачне одговоре.
Кад слушају друге ђаке како говоре о начину на који су решили задатак и какве су одговоре дали, деца се упознају с новим начинима мишљења, који ће им помоћи да убудуће побољшају свој резултат.
11. Грешке у правопису не би требало да утичу на оцену.
Грешке у правопису не треба да утичу на то да ли је одговор оцењен као тачан, односно нетачан, осим уколико се задацима не проверава правопис.
12. Питање на које су сви ученици погрешно одговорили не би требало узимати у обзир
При изради стандардизованих тестова избегавају се и елиминишу питања на која сви ученици дају погрешан одговор, јер таква питања нису корисна за рангирање ученика.
Ако одређено питање представља проблем свим ученицима у одељењу, пређите заједно то питање да видите у чему је проблем. Можда питање није добро формулисано, а може се десити и да цело одељење није савладало одређена знања и појмове.
Додатно објашњење и другачији приступ проблему биће од користи за цело одељење.
13. Питање на које су сви ученици тачно одговорили не би требало узимати у обзир.
При изради стандардизованих тестова избегавају се и елиминишу питања на која су сви ученици тачно одговорили, јер се таквим питањима не рангирају ученици.
Међутим, кад на контролном задатку сви ученици одлично ураде одређени задатак, треба се радовати! То је доказ да је наставник добро објаснио проблем и да ђаци уче.
14. Ученицима би требало омогућити да поново ураде контролни задатак.
Циљ сваког оцењивања увек треба да буде – охрабрити дете да учи, а не обесхрабрити га у томе. Ако ученицима дате могућност да поново ураде контролни задатак који претходно нису добро урадили и допустите им да покажу шта су научили, то је онда „друга шанса, у којој се огледа успех корективне наставе и која пружа ученицима нову прилику да окусе успех у учењу.
У књизи Паметни задаци налази се много савета који ће наставницима, корак по корак, помоћи да усаврше „технику израде тестова”. Више информација о књизи потражите ОВДЕ.