Протеклих десет година код нас се често може чути да је императив направити школу по мери детета, а не да дете буде по мери школе. И друге фразе се користе, посебно када се говори о образовању деце са сметњама у развоју, а такође и када је у питању инклузија која као да није довољно схваћена. Већ више година покушавамо да едукујемо просветне раднике, родитеље и јавност о могућностима подршке деци са сметњама у развоју. Инклузија и инклузивно образовање не значи боравак деце са сметњама у развоју у „редовној“ школи или вртићу без стручне подршке и не односи се само на образовни контекст већ на друштво и на живот уопште.
Пошли смо од идеје да срушимо предрасуде према асоцијацијама које у Србији носи синтагма „специјална школа“.
У оквиру програма Ерасмус+ финансираног од стране Европске уније организација „Помоћ породици“ спроводи пројекат под називом „Да наше специјалне школе буду као Европске“. Пошли смо од идеје да срушимо предрасуде према асоцијацијама које у Србији носи синтагма „специјална школа“. Свугде у свету специјално значи нешто посебно и прилагођено, а у то смо се уверили кроз програм учења у Шведској. Та чувена реченица „школа по мери детета“ у Шведској није само фраза. У Шведској је предшколско васпитање инклузивно у том смислу да деца са сметњама у развоју и деца без сметњи у развоју заједно иду у вртиће. Деца која имају сметње у развоју обавезно добијају одговарајућу стручну подршку, пре свега подршку специјалних едукатора.
У Шведској за децу са интелектуалним сметњама, као и за децу са другим сметњама у развоју постоји посебан курикулум који се зове „ЦССИД“- Обавезна основна школа за ученике са интелектуалним инвалидитетом и „ЦССССД“- Обавезна специјална школа за ученике са специфичним инвалидитетом.
Шведска троши 5,4% свог бруто домаћег производа (БДП) на образовне институције од примарног до терцијарног образовања (ОЕЦД, 2015). Право на образовање за сву децу прописано је Шведским законом о образовању (2010), који такође гарантује право на посебну подршку од предшколског до вишег средњошколског узраста, наглашавајући одговорност школа да узму у обзир потребе сваког детета. Према Националној агенцији за образовање (2014), посебне групе постоје углавном за децу којој је дијагностикован поремећај из спектра аутизма или озбиљни говорно језички поремећаји. Постоје и независне основне и средње школе које су усмерене на ученике којима је потребна посебна подршка. Такође постоји десетине школа за образовање деце са неуропсихијатријским проблемима (Национална агенција за образовање, 2014). Деца која не испуњавају националне захтеве за редовну школу због интелектуалних сметњи, примају се у специјалне школе (ЦССИД). Пре уписа у овакву школу дете треба да прође процену, која се односи на педагошке, психолошке, медицинске и социјалне аспекте. У процес је такође укључен и старатељ. За ученике са интелектуалним сметњама постоји и могуц́ност да се школују у редовној школи према курикулуму за ЦССИД или, обратно, у ЦССИД школама, али поштујуц́и наставни план редовне школе уз примену индивидуалног образовног плана. У 280 шведских општина постоји 667 ЦССИД у облику одвојених/посебних школа, у одвојеним објектима поред “редовне” школе или у облику посебних одјељења која су физички интегрисана у оквиру редовне школе. Систем је врло флексибилан па ученици уписани у такве школе могу или присуствовати индивидуалним часовима или могу бити укључени у редовне разреде.
Специјална тренинг школа не нуди академске предмете већ се фокусира на стицање животних вештина
Оно што је посебно значајно је да у Шведској постоји посебна врста ЦССИД-а која је специјална тренинг школа или школа за обуку. Деца која похађају тренинг школу имају умерене до тешке интелектуалне сметње, теже облике поремећаја из аутистичког спектра или вишеструке сметње. Тренинг школа не нуди академске предмете, већ има сопствени наставни план и програм који се фокусира на аспекте свакодневног живота, односно на стицање животних вештина. То је нешто што у Србији још увек не постоји у том облику, а веома је потребно. Стручњаци за специјалну едукацију и образовање у Шведској сматрају да је важније да дете сваког дана увежбава вештине које ће му бити потребне у животу него да на било који начин усваја садржаје који су организовани по структури наставних предмета. Наиме, у специјалним тренинг школама не постоје наставни предмети као у школама и “обичним”специјалним школама, него постоје области као што су естетика (цртање, слушање музике, облачење, уређење простора и нега цвећа), комуникација (разговор, комункација помоћу слика, знаковни језик…), моторика (пливање, шетња, масажа, боравак у сензорној соби), самопослуживање (куповина, припрема хране, намештање кревета, облачење, купање, пеглање, коришћење машине за прање суђа) и реалност (свет око мене, који је дан, оријентација у простору). Деца у тренинг школу долазе са шест или седам година, а завршавају са двадесет година.
Час траје 40-60 минута, а активности се планирају и смењују према сваком детету по потреби. Нема круте струцтуре часа и фронталног приступа и дуготрајног седења у школским клупама. Наравно, као ни у другим школама, нема школског звона. Деца која похађају тренинг школу захтевају висок степен подршке и поред специјалних едукатора ту је и велики број асистената у настави који су адекватно едуковани. Стручног особља има довољно да углавном на сваког ученика долази један запослени. Постоје и особе које имају спецјализацију за област организације слободног времена јер се томе придаје велики значај. Професор музичког не држи класичну наставу из овог предмета него спроводи терапију музиком. Свака школа ове врсте има и особу која деци помаже да се снађу у животу ван школе у смислу остваривања контакта и тражења посла.
Шта даље? Како да наше специјалне школе буду као Европске?
Вратили смо се са овог стручног усавршавања из Шведске и наставили да даље спроводимо пројекат. Циљ пројекта је да се пружи допринос реформи специјалних школа у Србији. Наметнуло нам се питање одакле кренути како би се остварили услови за образовање деце са сметњама у развоју који су у складу са њиховим потребама. Иако постоје индивидуални образовни планови, на основу стеченог искуства закључујемо да је потребно за свако дете са сметњама у развоју дефинисати циљ образовања како не бисмо имали ситуацију да дете научи да преписује слова и бројеве, а да не зна самостално да једе, да се окупа, да се обуче, да се креће у саобраћају или да комуницира у свом окружењу. Почећемо од почетка тако што ћемо унапредити програме образовања просветних радника које споводи наша организација. Такође, наш пројектни тим ће направити препоруке које ћемо упутити надлежним институцијама у Србији са којима имамо веома добру сарадњу.
Тим пројекта “Да наше специјалне школе буду као Европске” који спроводи невладина организација “Помоћ породици” чине еминентни стручњаци у области рада са децом са сметњама у развоју: прим.др Љиљана Абрамовић Савић, проф.др Ненад Глумбић, др Виолета Несторов, др Стеван Несторов и Јелена Вукић. У наредној фази пројекта израђују се препоруке за унапређивање рада ових школа уз примере добре праксе специјалних школа у Србији.
Др Виолета Несторов