Већини ђака је учење проблем, напор, смарање и што је најгоре, дуго траје.
Многима је школа досадна и повезују је са учењем. Али, ако су школски систем и настава организовани тако да ученицима нису занимљиви, учење као процес сазнавања и обогаћивања себе може бити врло привлачно. Важно је да имамо добру мотивацију, битно да је то једноставна жеља за упознавањем света око нас, или учење можемо добро да уновчимо.
Ко не би волео да учи брзо и ефикасно, да учи и има пуно времена за друге ствари? Али, нажалост, учење захтева пуно енергије, личног ангажовања и времена. Ипак добро је држати се одређених правила која у већини случајева помажу, па ако желиш провери их на себи.
1. Слушај добро шта се прича на часу, било да професор предаје или испитује. Ако већ тако много времена проводиш у школи (6-7 сати, скоро као пуно радно време одраслих), искористи га корисно и ту сазнај што више, па ће ти код куће бити потребно мање времена за учење.
2. Хватај белешке на свој начин, размишљајући о ономе о чему професор говори.
3. Код куће прочитај нову лекцију из књиге истог дана када је предавана, без оптерећења да је научиш и упореди је са својим белешкама које можеш да допуниш.
4. Када одлучиш да учиш, не крећи одмах на читање и понављање. Сагледај, најпре, лекцију у целини, прочитај наслове, поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима), прегледај слике, графиконе, уочи битне елементе у лекцији.
5. Питај се шта треба да научиш, шта од постојећег знања можеш да искористиш(било да си о томе читао, гледао на ТВ-у) и чему то знање служи.
6. Учи део по део. Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да је поделиш у смисаоне целине и учи део по део.
7. Текст подвлачи на свој начин, можеш у разним бојама, а поред текста бележи своје коментаре и питања.
8. Обавезно разјасни све термине и чињенице, немој да учиш напамет оно што не разумеш.
9. Преслишавај се понављајући суштину лекције, тезе (костур) лекције или тако што ћеш да постављаш себи питања онако како то професор чини.
10. Уколико имаш могућности прочитај и из неког другог извора о истој ствари (енциклопедије су врло корисне књиге, компијутер и Интернет неисцрпив извор информација).
11. Распореди учење. Ако градиво садржи велики број података које треба да меморишеш, не све одједном, већ распореди учење на више дана или више пута у току дана.
12. И на крају, оно што би већина ученика најрадије прескочила – једном научено градиво треба редовно обнављати.
Олакшајмо и побољшајмо учење
I корак – МОТИВАЦИЈА : донеси одлуку да ћеш учити
– један од одлучујућих услова учења уопште (ако нема мотивације, не помажу ни најбољи поступци)
– учење је успешно кад осећаји кажу да, кад се учи с осећајем пријатности (мозак прво обраћа пажњу на информације набијене емоцијама)
– учити и повећавати интелигенцију можемо без ограничења, на прави начин (структура мозга може се променити за недељу дана уз обогаћујућа искуства)
СТВОРИ ПОЗИТИВНО ПСИХИЧКО СТАЊЕ И ОБЈЕКТИВНЕ ОКОЛНОСТИ
а) објективне околности:
– уреди простор за учење – УРЕДНОСТ је пола учења (од плана, торбе, стола, утврђеног времена)
– оптимална температура, светло, важност сталног места (иста ситуација ствара позитивне асоцијације за учење)
– МУЗИКА – делује физички, емотивно, духовно; јача ум, ослобађа креативне способности, само тело постаје здравије и до 5x олакшава учење (књига Дон Цампбелл, Моцартов ефект); важно да буде ПРИЈАТНА, ненаметљива и тиха, за добро расположење
б) субјективне околности:
– вежбај свакодневно, рад ствара навику успеха
– одмори се (важно је имати довољно сна)
ШТО ВИШЕ УЖИВАМ БОЉЕ УЧИМ – створи позитивно психичко стање и објективне околности
“Одлука да ћемо успети важнија је од свих осталих ствари.”, А. Линколн
“Главни подстицај учењу – позитиван став и воља, пријатне мисли, позитивна очекивања!”, Турнер (više…)