Пише: Данијела Ивановски
Никад нисам примећивала оволики антагонизам између родитеља и наставника као данас. И ја сам ишла у школу…
О учитељима и наставницима,у породици, сећам се, тада се говорило само са поштовањем. Нормално да смо и ми ученици тада више поштовали своје наставнике.
Данас родитељи кривце за неуспех деце виде у наставницима, док наставници кривце за понашање деце и за изостајање радних и културних навика виде у родитељима.
Дешава се да родитељи пред децом, често, лоше говоре о наставницима и није ни чудно да ученици, све чешће не поштују своје наставнике. У последње три године, 15 пута сам била сведок родитељске физичке агресије према наставнику: те рекао детету ово, узео му мобилни телефон, закључио слабу оцену, заштитио другог ученика… и још триста свашта.
Како ће дете таквог родитеља поштовати наставника? Како ће сутра то дете поштовати таквог родитеља?
И какво ће то дете сутра бити? Дете! У свом том препуцавању заборавили смо дете! Заборавили смо да се најбољи интерес детета постиже само у заједничком раду школе и породице-родитеља и наставника. (више…)